- Građani bi u Birou dobijali besplatnu pravnu zaštitu do usvajanja Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, rekla je Sanja Stojančić, zaštitnica građana Niša
- Biro je potreban jer u pet gradskih opština u Nišu ili ne postoje službe besplatne pravne pomoći ili su one nedovoljno dobro organizovane, ocenila je ombudsmanka
- Zakon o pružanju besplatne pravne pomoći nije usvojen više od 12 godina, iako je predviđen Ustavom Srbije, koji građanima garantuje tu vrstu pomoći
- Lokalni antikorupcijksi forum u Nišu u ostavci još pre četiri godine zagovarao je da se u Nišu otvori Kancelarija za besplatnu pravnu pomoć građanima koji ukazuju na korupciju, ali Niš je tu inicijativu odbio uz obrazloženje da „ Grad nema para“
Grad Niš bi trebalo da formira Biro za pružanje besplatne pravne pomoći građanima do donošenja Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, koji, inače, nije usvojen ni 12 godina nakon stupanja na snagu Ustava Srbije koji garantuje tu vrstu pomoći građanima, smatra niška ombudsmanka Sanja Stojančić.
– Neophodno da Gradska uprava Grada Niša razmotri funkcionisanje službi pravne pomoći pri gradskim opštinama i u skladu sa Zakonom o lokalnoj samoupravi eventualno razmotri organizaciju jedinstvene službe pravne pomoći na nivou Grada. Ta služba bi funkcionisala kao Biro, efikasno postupala i omogućila građanima ostvarivanje Ustavom zajemčenog prava na pravnu pomoć, a do donošenja Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći- navodi se u Izveštaju o radu zaštitnika građana Niša za 2017. godinu.
Stojančić je naglasila da je Biro potreban jer u pet gradskih opština u Nišu ili ne postoje službe besplatne pravne pomoći ili su one „nedovoljno dobro organizovane”
– Pravda je zbog toga dostižna malom broju građana, koji imaju mogućnost da plate advokatske usluge za sastavljanje pravnih lekova i zastupanje pred sudovima i drugim državnim organima- navela je niška ombudsmanka u izveštaju koji je usvojen je na poslednjoj sednici gradske skupštine, a objavljen na veb sajtu Grada Niša.
Iako Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći, predstavlja jedan od najbitnijih elemenata vezanih za pregovaračko Poglavlje 23, Srbija ga još nije usvojila, tako da je jedina zemlja u Evropi bez tog zakona.
Besplatnu pravnu pomoć građanima garantuje Ustav iz 2006. godine, koji predviđa da je mogu pružati advokatura i jedinice lokalne samouprave. Ustavna strategija iz 2010. nalaže donošenje zakona koji će regulisati tu materiju.
Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći trebalo je da bude usvojen pre godinu i po dana, a da njegova primena započne početkom ove godine, ali je glavna prepreka njegovom usvajanju, kako je potvrdilo i Ministarstvo pravde, spor između advokata i nevladinih organizacija oko toga ko može biti pružalac te vrste pomoći.
Advokatska komora smatra da ovu uslugu treba da pružaju isključivo advokati, dok aktuelni Nacrt zakona to pravo u velikoj meri daje i civilnom sektoru, uvažavajući njegovo skoro dvadesetogodišnje iskustvo u tom poslu.
Prema tom nacrtu, nevladine organizacije i dalje neće moći da zastupaju građane na sudu, osim u postupku zaštite od diskriminacije i dobijanja azila, kao i pred Ustavnim sudom i Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu.
LOKALNI ANTIKORUPCIJSKI FORUM NIŠ VEĆ JE PREDLAGAO FORMIRANJE GRADSKE SLUŽBE ZA BESPLATNU PRAVNU POMOĆ
Predlog zaštitnice građana o formiranju Biroa za beslatnu pravnu pomoć nije novina jer je Lokalni antikorupcijski forum Niš (LAF), čiji su članovi u ostavci, od 2014. godine zahtevao da Grad formira Koncelariju za pružanje besplatne pravne i druge pomoći građanima.
-Predlagali smi da besplatnu pravnu pomoć dobiju građani koji ukazuju na sve vidove zloupotreba sa elementom korupcije, pre svega u javnom sektoru, a koja bi bila pd ingerencijom ovog samostalnog i nezavisnog gradskog tela. Nakon početne verbalne podrške takvoj ideji, predstavnici grada su se “predomislili”, pa su negativni odgovori bili obrazloženi tvrdjama da Grad za to ”nema para”, kao i da u pravnom sistemu Srbije već postoji takve službe, “pa nema potrebe za dupliranjem”- rekla je Zorica Miladinović, koordinatorka LAF-a u ostavci.
