• Nekadašnji šef DB-a Radomir Marković i bivši šef beogradskog centra DB-a Milan Radonjić osuđeni na po 30 godina zatvora, a nekadašnji pripadnici DB-a Ratko Romić i Miroslav Kurak na po 20 godina za ubistva Slavka Ćuruvije
  • U obrazloženju presude se navodi da je Marković isplanirao ubistvo i detalje preneo Radonjiću, koji je angažovao Kuraka i Romića da izvrše ubistvo
  •  Radonjić je dva dana pre ubistva dao usmenu naredbu o praćenju Ćuruvije, a potom i da mu se iz minuta u minut prenose informacije o Ćuruvijinom kretanju, kao i da se Romiću preda beli golf u vlasništvu Resora DB-a, koji je u golfu, preko radio veze, slušao informacije o kretanju Ćuruvije. Tako je omogućio da Romić i Kurak budu upoznati sa time, i time omogućio neposredno izvršenje dela, navedeno je u presudi.
  • Ćuruvija nije imao šanse da preživi jer je tadašnja vlast u njemu videla opasnog protivnika, rekao je zamenik tužioca za organizovani kriminal Milenko Mandić, koji je za optužene predložio maksimalne kazne od po 40 godina
  • Odbrana optuženih tražila je oslobađajuću presudu, smatrajući da Tužilaštvo nije dokazalo da su krivi, uz tvrdnju da je optužnica „plod mašte“
  • Marković je tada rekao da je postupak pokrenut kako bi se sve loše što se u tom periodu dešavalo pripisalo toj službi i tadašnjem predsedniku države Slobodanu Miloševiću.
foto: fondacija Slavko Ćuruvija

Četvoricu nekadašnjih pripadnika Državne bezbednosti (DB) Sudsko veće Specijalnog suda danas je osudilo na ukupno 100 godina zatvora za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije.

Sud je utvrdio i da je neposredni izvršilac ubistva NN osoba.

Nekadašnji šef DB-a Radomir Marković osuđen je na 30 godina zatvora za podstrekivanje na teško ubistvo, a zbog teškog ubistva u saizvršilaštvu nekadašnji šef beogradskog centra DB-a Milan Radonjić dobio je istu zatvorsku kaznu.

Nekadašnji pripadnici DB-a Ratko Romić i Miroslav Kurak osuđeni su na po 20 godina zatvora za teško ubistvo u saizvršilaštvu. Kurak je u bekstvu i presuda mu je izrečena u odsustvu.

Presuda koju je izreklo Veće sudije Snežane Jovanović je prvostepena i na nju odbrana i tužilaštvo imaju pravo žalbe.

U obrazloženju presude se navodi da je Marković isplanirao ubistvo i detalje preneo Radonjiću, koji je angažovao Kuraka i Romića da izvrše ubistvo.  

-Radonjić je dva dana pre ubistva dao usmenu naredbu o praćenju Ćuruvije, a potom i da mu se iz minuta u minut prenose informacije o Ćuruvijinom kretanju. Potom je dao nalog i da se Romiću preda beli golf u vlasništvu Resora DB-a, koji je u golfu, preko radio veze, slušao informacije o kretanju Ćuruvije, čime je omogućio da Romić i Kurak budu upoznati sa time, i time omogućio neposredno izvršenje dela-navodi se u obrazloženju presude.

Dodaje se da “uz primenu logičkog razmišljanja, a tiče se toga da Rodić i Kurak neposredno pre ubistva razgovaraju, što ukazuje da nisu jedan pored drugog, sud je utvrdio da je neposredni izvršilac NN lice”.

-Imajući u vidu iskaz Branke Prpe, koja je bila uz Ćuruviju, a sud joj je poklonio veru, jer je iskaz dala dosledno konkretno i vrlo jasno- navodi se u obrazloženju presude.

Zamenik tužioca za organizovani kriminal Milenko Mandić, koji zastupa optužnicu, predložio je maksimalne kazne od po 40 godina, navodeći da je Ćuruvija mučenički stradao u borbi za istinu i bolju budućnost.

-Ćuruvija nije imao šanse da preživi jer  je tadašnja vlast videla u njemu opasnog protivnika- rekao je Mandić.

 U završnoj reči odbrana optuženih tražila je oslobađajuću presudu, smatrajući da Tužilaštvo nije dokazalo da su krivi, uz tvrdnju da je optužnica „plod mašte“.

Marković je tada rekao da je postupak pokrenut kako bi se sve loše što se u tom periodu dešavalo pripisalo toj službi i tadašnjem predsedniku države Slobodanu Miloševiću.

U optužnici je Tužilaštvo navelo da je Ćuruvija ubijen 11. aprila 1999, na Uskrs, iz niskih pobuda po nalogu NN lica iz najviših struktura vlasti. Kao motiv se navodi želja da se ograniči sloboda medija i očuva moć i vlast, čije je predstavnike Ćuruvija javno kritikovao.

Marković se inače već nalazi na izdržavanju kazne zatvora od 40 godina, zbog kazni izrečenih u predmetima Ibarska magistrala i Budva, kada su izvedeni atentati na Vuka Draškovića, kao i u predmetu ubistva Ivana Stambolića.

 Kurak je pre više godina, prema nezvaničnim informacijama, otišao u Afriku i tamo organizovao lov na krupnu divljač.

Optužnica je podignuta posle iskaza u istrazi Milorada Ulemeka Legije, nekadašnjeg komandanta Jedinice za specijalne operacije, koji je u vezu sa zločinom doveo, pre svega, Markovića.

Ulemek je na izdržavanju maksimalne kazne zatvora jer je osuđen u istim predmetima kao Marković, ali i za ubistvo premijera Zorana Đinđića i zločine Zemunskog klana.

U predmetu Stambolić-Budva, u kojem su osuđeni Marković i Ulemek, direktno je navedeno da je tadašnji predsednik države Slobodan Milošević dao nalog da se iz „niskih pobuda liše života pojedini njegovi politički protivnici“.

Tokom suđenja za ubistvo Ćuruvije saslušani su kao svedoci brojni pripadnici DB koji su učestvovali tog dana u tajnom praćenju da bi se proverila tvrdnja Tužilaštva da ih je Radonjić angažovao mimo pravila, kako bi imao podatke o njegovom kretanju. Oni nisu znali za Radonjićevu nameru da te podatke dostavi izvršiocima.

Neizvesnost da li će moći da se koristi jedan od najvažnijih dokaza Tužilaštva, koje tvrdi da podaci sa baznih stanica mobilne telefonije ukazuju da su neposredni izvršioci ubistva bili na lokaciji gde je Ćuruvija ubijen i u to vreme, obeležilo je završnicu suđenja. Ipak, Veće je, odlučujući o predlogu odbrane, izdvojilo deo tih traka ali ih je Apelacioni sud vratio u spise predmeta.

Predlog odbrane da se u sudnici kao svedoci pojave i političari iz državnog vrha, u vreme kada se zločin dogodio, među njima i tadašnji ministar informisanja Aleksandar Vučić, Veće nije prihvatilo.

Miroslav Marković, autor teksta u Ekspres politici, pod nazivom „Ćuruvija dočekao bombe“, objavljen u vreme NATO bombardovanja, saslušan je na predlog tužilaštva saslušan je kao svedok. Marković se u tom tekstu pozivao na govor Mirjane Marković koji je održala prilikom osnivanja Komiteta Univerzitetske levice Jugoslavije.

Ekonomsko uništavanje Ćuruvijinih listova Dnevni telegraf i Evropljanin kažnjavanjem po tadašnjem Zakonu o informisanju, neposredno pred ubistvo, kao i deo prisluškivanih razgovora iz kojih se vide njegovi poslovni planovi i politički kontakti, detaljno su opisani u optužnici.

Fondacija „Slavko Ćuruvija“ pozdravila je odluku sudskog veća, ocenivši da presuda jasno i nedvosmisleno potvrđuje da je ubistvo Ćuruvije organizovala država, preko instrumentalizovanog Resora državne bezbednosti.

-Iako je sud propustio da izrekne maksimalne zatvorske kazne, smatramo da je od presudne važnosti stav sudskog veća da su optuženi krivi za brutalno ubistvo Ćuruvije 1999. godine, navela je Fondacija u saopštenju.


ĆURUVIJINE KOLEGE ČEKALE IZRICANJE PRESUDE ISPRED SPECIJALNOG SUDA

Ispred Specijalnog suda bili su predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara Veran Matić, članica te komisije Ljiljana Smajlović predsednik Udruženja novinara Srbje Vladimir Radomirović, urednik Nedeljnika Veljko Lalić, urednik NIN-a Milan Ćulibrk, generalni sekretar NUNS-a Svetozar Raković i još dvadesetak novinara raznih redakcija.

Podsetimo, Nezavisno udruženje novinara Srbije pozvalo je medijske radnike da se danas okupe ispred Specijalnog suda kako bi pružili podršku porodici Slavka Ćuruvije i ukazali na značaj donošenja prve presude za ubistvo novinara u Srbiji.

Optuženi Milan Radonjić stigao je sam u sud, nešto posle 9 časova, dok je Radomir Marković doveden sa služenja kazne u Zabeli, oko 9.30 časova. Ustanička ulica, u kojoj se nalazi Specijalni sud, bila je nakratko zatvorena zbog dovoženja Markovića pod punim obezbeđenjem.

Komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here