- Industrijska proizvodnja u Nišu opala je za 3,5 odsto u prvih šest meseci ove godine u odnosu na isti period prošle godine, a najveći pad doživela je proizvodnja kapitalnih proizvoda (33,7 odsto), pokazuju zvanični podaci niškog Sekretarijata za privredu.
- Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je sredinom prošle godine najavio da će Niš 2018. godine doživeti „ekonomski bum“
- Da li neko može da mi pokaže, ne računajući prethodnu i ovu godinu, da su tolike investicije došle u Niš, a da pri tome nijedan veliki sistem nije ugašen, upitao je on, dodajući da je, kako je rekao, „svaku fabriku Vučić doveo“
- Milan Ranđelović, načelnik Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj grada Niša, pre godinu dana je kazao novinarima da su investitori u Niš uložili ili se ugovorno obavezali da će uložiti nešto manje od 210.000.000 evra, ali od 2010, kada je u Niš došao prvi veći strani investitor
- Prema dostupnim podacima, država je od tada na ime subvencija za nova zapošljavanja uložila najmanje 90.000.000 evra
- Bezmalo sve investicije koje aktuelna vlast pripisuje sibi u zasluge, dogovorene su i započete, a neke od njih i realizovane pre 2012. godine, odnosno u vreme mandata predhodne vlasti.
Industrijska proizvodnja u Nišu opala je za 3,5 odsto u prvih šest meseci ove godine u odnosu na isti period prošle godine. Najveći pad zabeležen je u proizvodnji kapitalnih proizvoda i to 33,7 odsto, pokazuju zvanični podaci niškog Sekretarijata za privredu.
Prema podacima ovog sekretarijata, industrijska proizvodnja u Nišu bila je veća u januaru i aprilu u odnosu na prošlu godinu, ali je pad zabeležen u februaru, martu, maju i junu. Najveći pad zabeležen je u proizvodnji mašina (44 odsto), a zatim u proizvodnji metalnih proizvoda (42 odsto). Proizvodnja računara, električnih i optičkih proizvoda opala je za 11,2 odsto.
Vučić: Niš postaje centar jugoistočne Evrope
Ovakvi statistički podaci razlikuju se od izjava državnih i lokalnih zvaničnika o „nikada većim investicijama u Niš“ i „ekonomskom bumu“, do kojeg je došlo, kako navode, i zbog značajne podrške Vlade, a posebno predsednika Srbije Aleksandra Vučića. I sam Vučić je više puta isticao „izuzetno velika“ finansijska ulaganja u taj grad, koji čine da on „postaje centar jugoistočne Evrope“, te prognozirao najveći ekonomski rast upravo u ovoj godini.
– Od 90.tih godina do 2010. Niš je veoma propatio, jer su se fabrike gasile jedna za drugom, a ljudi gubili posao, živote i perspektivu, ali sada je bitno drugačije. Broj nezaposlenih, kojih je u Nišu pre samo četiri ili pet godina bilo 50.000 sada je pao na 30.000, a naša namera je da padne i na samo 20.000. Svoj ekonomski bum Niš će doživeti 2018. godine- najavio je on sredinom prošle godine.
– Da li neko može da mi pokaže, ne računajući prethodnu i ovu godinu, da su tolike investicije došle u Niš, a da pri tome nijedan veliki sistem nije ugašen- upitao je on dalje, uz zaključak da „Niš postaje centar Jugoistočne Evrope“.
Pri tom je istakao i sopstvenu zaslugu za ovakve „trendove“. – Svaku fabriku je Vučić doveo… Hajde recite, koju to fabriku nije Vučić doveo? Nema je- i pitao je i odgovarao predsednik Srbije prilikom tadašnje posete Nišu.
Gradonačelnik Bulatović: Niš je privlačno mesto za investicije zahvaljujući pre svega podršci predsednika Vučića
Slične ocene ponovio je ovih dana i gradonačelnik Niša Darko Bulatović, prilikom sumiranja svoje dvogodišnje „vladavine“ gradom. I on je zaključio da je „Niš stao na noge“, uz preciziranje da će od početka njegovog mandata pa do kraja septembra ove godine, Niš dobiti šest fabrika, čime se nezaposlenost značajno smanjuje.
– Niš je od grada u dugovima, s velikim brojem komunalnih problema i nezavršenih projekata, u samo dve godine uspeo da se podigne i postaje moćan regionalni centar jugoistočne Srbije, privlačno mesto za život i investicije. Taj period karaktariše velika podrška Vlade, a posebno predsednika Vučića- koji se lično angažovao na dovođenju investitora i izgradnji šest fabrika- rekao je Bulatović.
On je podsetio da su u tom periodu otvorene dve fabrike Džonson elektrika, Leoni i Aster tekstil, a da će u septembru biti otvoreni i pogoni Cumtobela i Kopertif IMI Evropa. Otvorene su i tri nove radne zone- Donje Međurovo, Vinogradarski institut i Lozni Kalem, u čije opremanje je uloženo više od 450 miliona dinara, kazao je.
Bulatović je dodao i da je od 2012. godine do danas u Nišu 16.000 nezaposlenih manje. Prema njegovim rečima, tada je broj zaposlenih u gradu bio je 61.806, a danas 77.000 i- „svi primaju plate“.
Najmanje investirao Aster, najviše Džonson elektrik
– Od 2010., odnosno 2011. godine, kada je u Niš došao prvi veći strani investitor, južnokorejska kompanija Jura, pa do danas, uloženo je ili je ugovorima regulisano da bude uloženo nešto manje od 210.000.000 evra- rekao je novinarima Milan Ranđelović, načelnik Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj grada Niša, pre godinu dana.
On je precizirao da je od tada Jura uložila više od 15.000.000 evra, a Jura Šin Von više od 10.000.000 evra. Italijanski Beneton (Olimpija grupa) i njegovi kooperanti investirali su 3.500.000 evra. Turska kompanija Aster uložila je više od 6.000.000 evra.
Prema njegovim rečima, hongkonški Džonson elektrik u obavezi je da uloži više od 50.000.000, a nemački Leoni u Malošištu i Leoni u Nišu po više od 20.000.000 evra. Najavljena filpinsko- holandska kompanija IMI je obavezna da investira više do 30.000.000 evra, koliko je obavezan i, takođe najavljeni, austrijski Cumtobel.
Od „grada elektronike“ do „grada u kojem se motaju kablovi“
Kritičari aktuelne vlasti, pak, navode da su podaci o investicijama i poboljšanju ekonomsko- socijalne situacije u Nišu prilično sporni. Oni ocenjuju da je suština da je Niš od „grada elektronike“ postao „grad u kojem se motaju kablovi“. Pri tom se pozivaju na zvanične podatke koji kažu da su ovakve investicije stigle zahvaljujući, umnogome, izdašnim državnim subvencijama.
Prema dostupnim podacima, svi građani Srbije su do sada za nova zapošljavanja u Džonson elektriku izdvojili oko 30.000.000 evra, u Asteru- 500.000, u Leoniju u Nišu- oko 6.000.000 evra, a u Leoniju u Malošištu- oko 10.000.000 evra. Za nova radna mesta u IMI-ju izdvojeno je oko 9.000.000, a u Cumtobelu- 8.000.000 evra. Ukoliko se računaju i subvencije za Juru, Jur šin von i Beneton, koji su u Niš „došli“ nešto ranije, državne subvencije prelaze 90.000.000 evra.
Vučićevi oponenti podsećaju da je netačna i njegova tvrdnja da je sve strane investitore u Niš dovela aktuelna vlast, na čelu sa njim. Bezmalo sve investicije dogovorene su i započete, a neke od njih i realizovane pre 2012. godine, odnosno u vreme mandata predhodne vlasti. Takav je slučaj sa Džonson elektrikom, Leonijem, Aster tekstilom, Jurom, Jurom Šin Von, Benetonom, kažu oni.
– Vlada je još 2010., kroz dve uredbe o uslovima i načinu privlačenja direktnih investicija, definisala Niš kao „područje od posebnog interesa“, odnosno kao „veliki industrijski centar čiji ubrzan privredni razvoj ima poseban značaj za Republiku Srbiju, posebno u cilju ravnomernog regionalnog razvoja i smanjenja stope nezaposlenosti“. Novi ciklus investicija u Nišu započet je tada, pa čak i pre toga, od 2008. godine, kada je formiran KLER, obezbeđeno povoljno gradsko građevinsko zemljište i uređene industrijske zone- rekao je za Danas tadašnji gradonačelnik Niša Miloš Simonović.
Sindikat: Sve su to Potemkinove priče
– Sve su to Potemkinove priče. Ljudi se u tim kompanijama drže na određeno vreme do maksimalnog zakonskog roka od dve godine, a onda otpuštaju i uzimaju novi. Pri tom su sva ta zapošljavanja uglavnom partijska, a ljudi koji se na taj način zapošljavaju se tako drže pod kontrolom i služe kao glasačka mašina. Primaju minilace i nemaju zaštitu. Sindikati u tim kompanijama uglavnom nemaju svoje podružnice, pošto sindikalno organizovanje nije poželjno ili nije dozvoljeno- ocenjuje Bratislav Cenić, regionalni poverenik UGS Nezavisnost za Nišavski okrug.
I saopštavni podaci o smanjenju nezaposlenosti- do koje je inače došlo, ne odgovaraju statističkim podacima nadležnih institucija. Prema poslednjim zvaničnim podacima, koje u februaru ove godine saopštio direktor niške filijale Nacionalne službe za zapošljavanje Boban Matić, na području Nišavskog upravnog okruga evidentirano nešto više od 42.000 nezaposlenih, a u samom Nišu 28.000.
Broj nezaposlenih u ovom gradu nikada nije iznosio 50.000, pa ni pre četiri ili pet godina. Od 2010. godine do danas, govore podaci Nacionalne službe, broj nezaposlenih u Nišu nije prelazio 37.000.
NAJVIŠE PORASLA PROIZVODNJA PREDMETA OD GUME I PLASTIKE
U niškom Sekretarijatu za privredu kažu da podaci govore da su porasle proizvodnja poluproizvoda (za 14,7 odsto) i energije (skoro sedam odsto). Posmatrano po granama prerađivačke industrije, najveći rast ostvaren je u proizvodnji proizvoda od gume i plastike (više od 94 odsto), a drugom mestu je proizvodnja pića sa skoro 44 odsto. Proizvodnja električne opreme porasla je za 17,5 odsto, proizvodnja prehrambenih proizvoda za 16,8 odsto, a proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda za 10,2 odsto.
