- Direktor organizacije “Riverwatch” Ulrih Ajhelman kaže da reke Balkana treba čuvati jer su one “ dragulj”
- Svaka mini hidroelektrana(MHE) je štetna po prirodu, a čitava Evropa je preplavljena branama. Zato balkanske reke,koje su “ plavo srce Evrope” ne smeju da budu uništene sa MHE zbog velikih posledica na životnu sredinu i ljude-upozorava on.
- Ajhelman ističe da MHE ne prave puno struje i da je čak i Evropska komisija zaključila da ne treba dozvoliti njihovu gradnju jer su jako štetne
- On upozova da ljudi uništavaju prirodu “samo zarad ličnog profita, uz korupciju, nepostojanje smernica u zakonu što stvara haos na čitavom Balkanu”
- Plan je da se izgradi 3.000 MHE od Slovenije do Grčke, u veoma ugroženim i zaštićenim oblastima, a istraživanja su pokazala da su 76 odsto svih reka na Balkanu takve da ne treba graditi MHE -konstatuje Ajhelman
- Igor Vejnović iz “Bankwatch” mreže za Centralnu i istočnu Evropu upozorava da ima sve više podataka i dokaza o tome da zbog gradnje MHE reke potpuno presušuju i da one imaju mnogo više uticaja na sredinu nego što se očekivalo.
Direktor organizacije “Riverwatch” Ulrih Ajhelman kaže da su “mini hidroelektrane(MHE) mini samo u pogledu energije koju proizvedu, ali velike po posledicama na životnu sredinu i ljude”.
-Reke Balkana treba čuvati jer su one „dragulj“ i evropsko nasleđe. Svaka hidroelektrana je štetna po prirodu, a čitava Evropa je preplavljena branama. Balkan izdvaja kvalitet reka koje su „plavo srce Evrope“. Balkan ima nešto što nema niko drugi u Evropi, pravi dragulj u svom dvoristu, a neki ljudi žele da unište to nizašta-objašnjava Ajhelman za TV N 1.
On ističe da MHE ne prave puno struje i da je čak i Evropska komisija zaključila da ne treba dozvoliti njihovu gradnju jer su jako štetne
-Investitori oduzimaju, kradu vodu od reke, a reka je javno dobro za ljude i životinje. Onda se pojavi investitor i oduzme tu vodu i onda voda teče samo u njegove džepove. Ljudi uništavaju prirodu samo zarad ličnog profita – na to dodajte korupciju, nepostojanje smernica u zakonu i na kraju bude haos, a to se dešava na čitavom Balkanu – korist je za jednu osobu, a sve što je loše je za sve ostale-kaže Ajhelman.
On upozorava da je plan da se izgradi 3.000 MHE od Slovenije do Grčke, u veoma ugroženim i zaštićenim oblastima i dodaje da je to haotična situacija koja se mora zaustaviti.
Prema njegovim rečima, međunarodna kampanja „Spasite plavo srce Evrope“ prikupila je veliku količinu podataka o uticaju MHE na životnu okolinu, i gde se može graditi a gde ne.
-Ishod za Balkan je da su 76 odsto svih reka na Balkanu takve da ne treba graditi MHE, toliko su one dragocene, to je izuzetan slučaju u Evropi. Mi smo u Evopi uništili reke, a napravili smo puno grešaka, ali smo izvukli pouke. Bilo bi bolno da u Srbiji učinite iste greške koje smo mi učinili pre 20 god, i to u 21. veku kad imate alternative koje mi nismo imali-upozorava Ajhelman.
Ajhelman kaže da je važno da ljudi saznaju da je šteta od MHE ogromna.
-Sve više ljudi razume da su reke na Balkanu drugačije od svih ostalih u Evropi. Pretnja brana i MHE je nezamisliva, to je potpuno neverovatno. Čak i banke počinju da shvataju i Evropska komisija shvata da je ovo potpuno pogrešno. Moramo da promenimo energetsku politiku, ako kažemo obnovljivi izvori energije ne smemo odmah misliti na MHE-kaže on.
On ističe da treba informisati i ljude iz srpske vlade i vlade drugih balkanskih zemalja da i oni shvate.
-Imamo osećaj da osim vlada, svi ostali i u društvu shvataju da nam je da je potrebna promena-zaključuje Ajhelman.
Inače, pre mesec dana održan je najveći ekološki protest u Srbiji sa samo jednim zahtevom – momentalna obustava izgradnje svih malih hidroelektrana u državi. Izgradnja malih hidrocentrala u Srbiji zainteresovala i evropske organizacije koje se bave zaštitom prirode
Igor Vejnović iz “Bankwatch” mreže za Centralnu i istočnu Evropu upozorava da ima sve više podataka i dokaza o tome da zbog gradnje MHE reke potpuno presušuju i da one imaju mnogo više uticaja na sredinu nego što se očekivalo.
PROTESTI GRAĐANA ZBOG MIHI HIDROELEKTRANA NA STAROJ PLANINI
Građani iz Pirotskog kraja tokom prošlog leta i jeseni borili su se da sačuvaju planinske reke, pošto je lokalnim prostornim planom iz 2012. godine predviđeno da na celoj Staroj planini treba da bude izgrađeno 44 MHE , a u babušničkoj opštini 13 lokacija je određeno za izgradnju MHE.
Veoma aktivni u toj borbi su bili meštani sela Rakita, kod Babušnice, koji su poručili vlastima u Beogradu i na lokalu da “neće odustati od zahteva da se ne dozvoli izgradnja mini hidrocentrale na Rakitskoj i ostalim rekama na Staroj planini”.
Inicijativa “ Odbranimo reke Stare planine“ prethodnog leta organizovala je niz protesta protiv izgradnje malih hidrocentrala na Staroj planinini. Do sada je ovu inicijativu podržalo pedesetak udruženja građana, kao i više eminetnih profesora sa Biološkog, Šumarskog i Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu. Peticiju je potpisalo više od 10.000 građana.
