Uprkos uznemirujućim podacima državne agencije, niški zvaničnici tvrde da zagađenje vazduha u gradu “nije zabrinjavajuće”

• Situacija nije zabranjivajuća jer je od svih merenih parametara u Nišu povećana samo koncentracija PM čestica, i to uglavnom u tokom nekih zimskih dana, ocenjuje sekretarka niškog Sekretarijata za zaštitu životne sredine Ivana Krstić
• “Povika” na Niš postoji zbog toga što mi prilično ozbiljno i sveobuhvatno merimo zagađenost vazduha, za razliku od mnogih drugih lokalnih sredina koje to ne čine na taj način ili ne čine uopšte, tvrdi ona
• Krstić kaže da u Nišu postoje tri merne stanice koje kontinuirano i tokom cele godine mere neke od parametara zagađenja vazduha- kod Instituta za javno zdravlje, Osnovne škole “Sveti Sava” i na Kameničkom visu, kao i 11 mernih mesta
• Na svim tim punktovima mere se čađ, sumpor dioksid, azot dioksid, olovo, kadmijum, nikl, hrom, dok se PM2,5 i PM10 čestice, koje se označavaju kao najrizičnije po ljudsko zdravlje, mere kod Instituta za javno zdravlje i  škole “Sveti Sava”
• Prema izveštajima Agencije za zaštitu životne sredine, Niš je u poslednjih devet godina čak šest godina bio u trećoj, najgoroj kategoriji lokalnih samouprava po stepenu zagađenosti vazduha
• Prema merenjima Agencije, Niš je krajem prošle i početkom ove godine umeo da bude najzagađeniji grad u Srbiji, sa koncentracijom štetnih čestica i teških metala koja je i četiri puta veća od dozvoljene
• Koncentracija PM čestica “obezbedila” je ovom gradu prvo mesto na listi najzagađenijih u Srbiji i prošlog meseca

Uprkos izveštajima državne Agencije za zaštitu životne sredine u kojima je grad Niš godinama unazad svrstavan u lokalne samouprave sa najzagađenijim vazduhom, niški izvaničnici tvrde da “situacija nije zabrinjavajuća”.

– Niš je po izveštajima Agencije nekada u trećoj, najgoroj, a nekad u prvoj, najboljoj kategoriji lokalnih samouprava po zagađenosti vazduha. Situacija nije zabranjivajuća jer je od svih merenih parametara u Nišu povećana samo koncentracija PM čestica, i to uglavnom tokom nekih zimskih dana- kaže sekretarka niškog Sekretarijata za zaštitu životne sredine Ivana Krstić.

Krstić ocenjuje da zagaženost vazduha u Nišu nije bila manja pre 15 ili 20 godina, kada je kompletna industrija radila, a Gradska toplana grejala na ugalj, ali da se sada ona meri, a rezultati su transparentni.

– “Povika” na Niš postoji zbog toga što mi prilično ozbiljno i sveobuhvatno merimo zagađenost vazduha, za razliku od mnogih drugih lokalnih sredina koje to ne čine na taj način ili ne čine uopšte- tvrdi Krstić.

Ona kaže da u Nišu, u okviru lokalne mreže, postoje tri merne stanice koje kontinuirano i tokom cele godine mere neke od parametara zagađenja vazduha- kod Instituta za javno zdravlje, Osnovne škole “Sveti Sava” i na Kameničkom visu. U okviru ove mreže je i 11 mernih mesta.

Na svim tim punktovima mere se čađ, sumpor dioksid, azot dioksid, olovo, kadmijum, nikl, hrom, dok se PM2,5 i PM10 čestice, koje se označavaju kao najrizičnije po ljudsko zdravlje, mere u Institutu za javno zdravlje i  školi “Sveti Sava”.

Prema izveštajima Agencije za zaštitu životne sredine, Niš je u poslednjih devet godina čak šest godina bio u trećoj, najgoroj kategoriji lokalnih samouprava po stepenu zagađenosti vazduha koji građani udišu.

Niš je bio u trećoj kategoriji 2010, 2011, 2012, 2016, 2017 i 2018. godine.

Prema izveštajima Agencije, u 2013. i 2014. godini kvalitet vazduha bio je u prvoj, najboljoj kategoriji, ali je, prema ocenama pojedinih stručnjaka, “pitanje koliko je to verodostojno,  pošto je tada prestala da se meri koncentracija ugljen monoksida”.

Prema merenjima Agencije, Niš je krajem prošle i početkom ove godine umeo da bude najzagađeniji grad u Srbiji, sa koncentracijom štetnih čestica i teških metala koja je i četiri puta veća od dozvoljene.

Koncentracija PM čestica “obezbedila” je ovom gradu prvo mesto na listi najzagađenijih u Srbiji i prošlog meseca.

OZBILJNI EKOLOŠKI REZULTATI ZA DESET DO 15 GODINA

Ivana Krstić tvrdi da je Niš ozbiljno shvata situaciju u pogledu aero- zagađenja, zbog čega “već desetak godina radi sa njegovom smanjenju”.

Ona precizira da je nedavno osnovana stručna Radna grupa, koja treba da donese kratkoročne i dugoročne mere za smanjenje zageđenosti vazduha.

Dugoročni Plan kvaliteta vazduha, koji se donosi za period od pet godina, može se očekivati najranije za šest meseci.

Uskoro bi trebalo da se uradi i Katastar zagađivača, prema kojima bi prioritetno bile usmerene te mere.

– Po donošenju ovih i drugih mera- pošto neke od mera planira i država, značajno smanjenje zagađenja vazduha u Nišu može se očekivati za 10 do 15 godina- kaže ona.

Gradska toplana je konvertovala svoje velike toplane sa “ekološki prljavog” mazuta na prirodni gas, a cilj je da u što skorije vreme i sve kotlarnice prebaci sa “ekološki prljavih” mazuta i uglja na gas.

Od januara sledeće godine Toplana bi trebalo da preuzme i kotlarnicu Kliničkog centra, što znači da će se ekološki “prljavi” mazut, lož ulje i ugalj, koji KC koristi, zameniti gasom.

Direktor Gradske toplane Predrag Milačić najavio je i formiranje fonda iz kojeg bi se subvencionisali građani koji žele da podignu energetsku efikasnost svojih zgrada i kuća.

Stredstva za fond bi se obezbedila iz gradskog i državnog budžeta, prihoda Gradske toplane i međunarodnih izvora.