• Istraživanja pokazuju da je medijska pismenost u Srbiji na prilično niskom nivou, uprkos drugačijem „ubeđenju“ ispitanika
  • Prema istraživanju Instituta za evropske poslove, rađenom prošle godine, građani kao najobjektivnije  informativne medije vide RTS1 (29,4 odsto) i Televiziju Pink (13,2 odsto), dok polovina njih ne čita nijedne novine
  • Medijska pismenost podrazumeva spobnost građana da pristupa, tumači i kritički vrednuje medijske sadržaje, kao i  da stvori i odašilja medijske poruke
  • Zvanična statistika pokazuje da u Srbiji ima oko 50 odsto odraslih građana koji su završili samo osnovnu školu ali su funkcionalno nepismeni, kao i da više od milion odraslih nema ni osnovnu školu

Od ove, školske 2018/2019. godine, u gimnazije i pojedine srednje stručne škole uveden je, kao izborni, predmet „Jezik, mediji i kultura“, koji se smatra uvođenjem „medijske pismenosti“ u sistem obrazovanja  u Srbiji.

Ovakva vest prošla je prilično nezapaženo, iako je reč  o vidu „opismenjavanja“ budućih  generacija u državi u kojoj su ova, kao i funkcionalna ili „klasična“ pismenost građana daleko od zadovoljavajuće. Državni organi, nevladine organizacije i istraživanja pokazuju da je medijska pismenost na ovim prostorima na niskom nivou, da više od milion građana nema završenu ni osnovnu školu, a da je Srbija prva u Evropi po broju funkcionalno nepismenih.

Poslanik  Jelenković: Medijska pismenost je važna za demokratizaciju i evropske integracije Srbije

foto: sajt mojposlanik

Poslanik u Skupštini Srbije Predrag Jelenković  (SDPS) kaže da je do ovakve promene u obrazovnom sistemu došlo nakon što je, u decembru 2016. godine,  postavio poslaničko pitanje Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja „da li se razmišlja o sve češćim  zahtevima đaka, nastavnika i roditelja o uvođenju ovog predmeta u obrazovni sistem Srbije od osnovne škole, i to  kao zasebnog a ne kao dela građanskog vaspitanja i informatike.

On je kazao da su u Ministarstvu tada nezvanično kazali da je „ideja dobra“ i da će je „imati u vidu“, a njegovo pitanje prosledili  su Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, zaduženom za školske planove i programe.

– Medijska pismenost se često pominje u kontekstu evropskih integracija, odnosno kao važan faktor na polju demokratizacije i razvoja građanskog društva u Srbiji. Ona je važna za obrazovni sistem svake demokratske zemlje. Međutim, jedno od istraživanja, koje su 2016. godine realizovali niški Filozofski fakultet i Medija reform centar,  a u kojem je učestvovalo 3700 djaka završnih razreda u 18 niških srednjih škola, kao i njihovih nastavnika i roditelja, pokazalo je da se sve tri ispitane kategorije- nikada nisu srele sa programima medijske pismenosti- naveo je Jelenković.

Medijska pismenost, inače, podrazumeva spobnost građana da pristupa, tumači i kritički vrednuje medijske sadržaje, kao i  da stvori i odašilja medijske poruke. UNESCO je  još sedamdesetih godina prošlog veka podstakao pitanje medijskog obrazovanja, zatraživši da naučnici na međunarodnom nivou istraže njegovo uključivanja u obrazovne sisteme svih razvijenih, pa i manje razvijenih zemalja.

BIRODI: Ovde postoji lažni utisak o (višem) stepenu medijske pismenosti od realnog

Prema istraživanju o medijskoj pismenosti u Srbiji, koje je Biro za društvena istraživanja (BIRODI) za potrebe Medijske koalicije sproveo krajem 2013. godine, na uzorku od više od 3.200 srednjoškolaca, profesora građanskog vaspitanja, studenata novinarstva i novinara, među ispitanicima „postoji lažni utisak o (višem) stepenu medijske pismenosti“. Jedan od rezultata istraživanja je da je neophodna edukacija o opštoj medijskoj pismenosti svih aktera, a posebno edukacija o novim medijima i društvenim mrežama.

– Učesnici istraživanja većinski su izjavili da mediji nemaju kvalitet, ali i da nemaju utisak da mogu bilo šta da urade u vezi sa tim- jedan je od rezultata ovog istraživanja.

Prema istraživanju Instituta za evropske poslove, rađenom u martu prošle godine, na uzorku od 1204 ispitanika, građani Srbije se prioritetno informišu preko RTS-a, koji prati četvrtina stanovništva, kao i preko Pinka, koji gleda petina stanovništva. Vesti kojima građani najviše veruju su takođe vesti RTS, sa stepenom poverenja od 32,7 odsto, kao i opet Pinka, kojem veruje 15,8 odsto. Polovina građana ne čita nijedne novine.

foto: Pink facebook

Čak 29,4 odsto ispitanih smatra da su vesti na RTS1 najobjektivnije, dok drugoplasirani Pink kao „najobjektivniji“ navodi 13,2 odsto. Nešto više od 23 odsto ispitanih misli da vesti ni na jednoj televiziji nisu objektivne. Vesti na Prvoj najobjektivnijim smatra 6,4 odsto, na N1 5,9 odsto, dok se ostale televizije pominju u manje od 2 odsto.

Kada su u pitanju društvene mreže, najveći broj građana ima profil na Facebooku-u  (47,2 odsto), dok Instagram koristi 17,2 odsto, a Twitter nalog ima nešto manje od 10 odsto. Upotreba društvenih mreža veća je u Vojvodini i Beogradu, raste sa porastom stepena obrazovanja, a opada sa porastom godina starosti.

Popis stanovništva: svaki sedmi odrasli građanin Srbije nema ni osnovnu školu, koja je po zakonu obavezna

Srbija je prva u Evropi po broju funkcionalno nepismenih, gde više od milion ljudi nema ni osnovnu školu, upozoravano je više puta iz različitih institucija ili skupova na kojima se govorilo o ovoj temi.

– Srbija je druga zemlja u svetu po egzodusu mozgova. Problem Srbije je što svi idu za vođom, a ne za zakonom i što je uspostavljen autoritarni mentalitet. Imamo problem što nema slobode, a bez slobode nema istine. Živimo u takvoj lažomaniji, da nam se istina čini kao nešto nestvarno- rekao je sociolog Ratko Božović na prošlogodišnjoj diskusiji Debatnog kluba „Šta nam je u glavi“.

Zvanična statistika pokazuje da u Srbiji ima oko 50 odsto odraslih koji su završili samo osnovnu školu, a pri tom su funkcionalno nepismeni.

Prema poslednjem popisu stanovništva, svaki sedmi odrasli građanin Srbije (14 odsto) nema završenu ni osnovnu školu, iako je ona po zakonu obavezna, dok diplomu srednje škole nema svaka peta odrasla osoba.

Komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here