- U Kliničkom centru Niš je za šest meseci koronavirusom zaraženo 253 zaposlenih, od kojih najviše medicinskih sestara, dok je među hospitalizovanim pacijentima bilo 973 pozitivnih na virus, od kojih je skoro polovina iz Niša, piše dnevni list Danas, pozivajući se na zvaničnu evidenciju iz uprave niškog KC, u koju je imao uvid, a koja, po saznanjima tog lista, nije kompletna
- Klinički centar do danas nije saopštio ukupan broj pozitivnih pacijenata, a sporadično iznosi broj inficiranih zdravstvenih radnika, dok niški Institut za javno zdravlje nijednom nije objavio podatke o pozitivnim pacijentima
- Zorica Miladinović, novinarka Danasa i autorka teksta, kaže da uprava niškog KC od samog početka epidemije koronavirusa nije saopštavala tačne i precizne podatke o broju hospitalizovanih, testiranih, pozitivnih, a posebno ne umrlih kovid pacijenata
- Izvesno je da takvi podaci postoje, što je potvrdila i rukovodstvo KC na jednoj od retkih konferencija za novinare, ali da nema dobre iliti političke volje da se saopšte, što je nedopustivo, jer javnost, a posebno porodice obolelih i umrlih imaju puno pravo da ih znaju, kaže Miladinović
- Niški KC je u jeku epidemije bio jedna od najvećih kovid bolnica u Srbiji, u kojoj je, prema dostupnim podacima, od sredine marta lečeno oko 5.000 takvih pacijenata, a broj obolelih u poslednje vreme opet raste
U Kliničkom centru Niš je za šest meseci koronavirusom zaraženo 253 zaposlenih, od kojih najviše medicinskih sestara, dok je među hospitalizovanim pacijentima bilo 973 pozitivnih na taj virus, od kojih je skoro polovina iz Niša, piše dnevni list Danas, pozivajući se na zvaničnu evidenciju iz uprave nikog KC, u koju je imao uvid, a koja, po saznanjima tog lista, nije kompletna.
Klinički centar do danas nije saopštio ukupan broj pozitivnih pacijenata, a sporadično iznosi broj inficiranih zdrastvenih radnika, dok niški Institut za javno zdravlje nijednom nije objavio podatke o pozitivnim pacijentima, niti odgovara na takva pitanja medija. U Nišu od kraja jula funkcioniše i Vatreno oko, ali ni informacije o testiranjima u toj laboratoriji nisu javni.
Prema tvrdnjama Danasa, ova evidencija iz uprave KC ne sadrži imena svih hospitalizovanih pacijenata sa potvrđenom korona infekcijom.
Na tom spisku nema imena više umrlih pacijenata u čijim otpusnim i evidencionim listama je navedeno da su bili pozitivni, a koje su tom listu prethodno dostavljane. Nema, recimo, ni imena predsednika niške opštine Pantelej Bratimira Vasiljevića, koji je početkom jula primljen u KC, a bio je pozitivan na virus, što je po ozdravljenju sam potvrdio.
Nije navedeno ni da li je prisustvo virusa kod zaposlenih i pacijenata utvrđeno PCR ili serološkim testovima.
U ovoj evidenciji je konstatovano da je među 253 inficiranih radnika KC- koji su uzorkovani od 18. marta do 16. septembra, 96 medicinskih sestara, 89 lekara i 24 medicinskih, radioloških i farmaceutskih tehničara. Zatim slede higijeničari (11), laboranti (sedam), servirke (pet) i administrativni radnici (pet). Infekcije nisu pošteđeni ni instrumentarke (tri), bolničari (dva), fakturisti (dva), kao ni vozač, kafe kuvarica, električar, daktilograf, farmaceut, psiholog, inženjer ili službenik odbrane.
Najviše zaraženih je na Klinici za anesteziju (41), a potom na Klinici za nefrologiju (23), Klinici za plućne bolesti (19), GAK-u (17), Klinici za kardiovaskularne bolesti (12) i Klinici za neurologiju (11). Na Klinici za infektivne bolesti, takođe jednoj od ključnih u borbi protiv kovida 19, bilo je značajno manje inficiranih radnika- njih osmoro.
Bilo je inficiranih u još dvadesetak klinika, a nije zaobiđena ni uprava KC, kuhinja ili apoteka.
U evidenciji uprave KC je navedeno da su do sada preminula dva pozitivna radnika KC- bivši direktor Urgentnog centra i poznati ratni hirurg Miodrag Lazić i anestetičar Saša Seferović.
Prema toj evidenciji, od 973 pozitivna ležeća pacijenta, koji su uzorkovani od 3. aprila do 4. oktobra, njih 449 (46,15 odsto) je iz Niša, a potom slede Aleksinac, Leskovac, Vranje i Prokuplje. U kovid objektima niškog KC bilo je pozitivnih pacijenata iz 50-ak mesta u Srbiji, od Bosilegrada do Sremske Mitrovce. Ustanova je zbrinjavala i pozitivne pacijente sa Kosova- iz Prištine, Prizrena, Gnjilana, Kosova polja ili Kosovke Mitrovice.
Zorica Miladinović, novinarka Danasa i autorka teksta, kaže za Medijsku kutiju da uprava niškog KC od samog početka epidemije koronavirusa nije saopštavala tačne i precizne podatke o broju hospitalizovanih, testiranih, pozitivnih, a posebno ne umrlih pacijenata u svojim kovid objektima.
Ona podseća da je i sama početkom maja ove godine po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja zahtevala od niškog KC takve podatke, među kojima i broj testiranih i pozitivnih ležećih pacijenata u prva dva meseca epidemije.
Zahtevala je dostavljanje za taj period i broja preminulih pacijenata u čijim otpusnim listama je kao “završna dijagnoza” naveden kovid 19, ili je navedeno da su “lečeni” od suspektnog kovida 19, ili da su “lečeni” od sumnje na kovid 19 ali im je “završna dijagnoza” neka druga bolest.
Kako joj je KC Niš uskratio tražene podatke, uputila je žalbu Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, koji je krajem jula ove godine doneo rešenje u kojem konstatuje da je žalba osnovana i naložio toj ustanovi da joj “bez odlaganja, a najkasnije u roku od pet dana od prijema rešenja“ dostavi sve tražene podatke, ukoliko ih poseduje.
U rešenju je naveo da “postoji opravdani interes javnosti” da ih zna, te da nijedna institucija “ne može da dokazuje suprotno”.
Niški KC joj ni tada nije dostavio ove podatke, pravdajući prećutkivanje “kompleksnošću” njenog zahteva, inače podnetog tri meseca ranije.
Miladinović podseća da su predstavnici uprave niškog KC, inače, početkom jula, na jednoj od retkih konferencija za novinare, kazali da neće saopštiti podatke o ukupnom broju umrlih od korone ili sa sumnjom na koronu od početka epidemije.
Oni su tada “objasnili” da je za to nadležan isključivo Vladin Krizni štab za suzbijanje zarazne bolesti kovid 19, kojem ta ustanova „svaki dan i promptno šalje” ovakve podatke, tako što ih svi kliničari stalno unose u kovid nacionalnu bazu.
– Dakle, podaci o hospitalizovanima, testiranima, pozitivnima i umrlima u KC Niš postoje- čak i ako nisu apsolutno sređeni i ažurirani, ali nema dobre iliti političke volje da se saopšte, što je nedopustivo. Javnost ima puno pravo da ih zna, a posebno su važni za porodice obolelih i umrlih. Sa druge strane, niko, te tako ni vlast, nema pravo da nam informacije koje se tiču naših života i zdravlja uskraćuje ili njima manipuliše- kaže novinarka Miladinović.
Niški KC je, inače, u jeku epidemije bio jedna od najvećih kovid bolnica u Srbiji, u kojoj je, prema dostupnim podacima, od sredine marta lečeno oko 5.000 takvih pacijenata sa jugoistoka zemlje.
Ovih dana epidemiolozi Kriznog štaba za suzbijanje zarazne bolesti kovid 19 upozoravaju da broj obolelih u Nišu ponovo raste, nakon relativno stabilne epidemiološke situacije tokom leta.
