• Radnici u stranim kompanijama u Nišu i okolini su se uglavnom aninimno više puta žalili da od iscrpljenosti padaju u nesvest ili se razboljevaju, da im se ograničava odlazak u toalet i savetuje da „nose pelene“, da se otpuštaju kada odu na bolovanje ili da im se zabranjuje sindikalno delovanje.
  • Sindikati nisu poželjni u Juri i Juri šin von, nema ih u Džonson elektriku i Atlasu, a najbolja situacija je u Leoniju, u kojem postoje dve sindikalne organizacije
  • Sindikalni lideri u Nišu ocenjuju da je osim nespremnosti tih kompanija da otvore vrata sindikatima, problem i u lošim zakonima i strahu zaposlenih da će zbog sindikalnog aktivizma dobiti otkaz, što se u Juri već događalo
  • Svaki put pred dobijanje potvrde iz Ministarstva rada za formiranje sindikalne organizacije u Juri, radnici koji su bili zainteresovani da je oforme dobijali su otkaze, kao da je neko iz Ministarstva javljao kompaniji njihove namere, kaže poverenik USS „Sloga“ u Nišu Bratislav Ilić
  • Većina zaposlenih u tim firmama prima minimalce uvećane za 20 odsto, što omogućavaju aktuelni propisi u Srbiji.
  • Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kazao je prošle sedmice da je država subvencionisala otvaranje novih radnih mesta u ovim kompanijama sa više od 40 miliona evra
foto: arhiva medijska kutija

Radnica Jure Violeta Petrović, inače samohrana majka, početkom prošle godine privukla je pažnju domaće javnosti objavom na društvenim mrežama da je dobila otkaz u vreme kada joj je otkriven kancer, a ona počela da prima hemoterapiju, o čemu je uredno obavestila poslovodstvo. Nakon medijskog i drugog pritiska, vraćena je na posao još šest meseci, ali su joj se nakon tog roka i konačno „zahvalili na saradnji“, iako joj je, kako je naglašavala, za odlazak u invalidsku penziju bilo potrebno još samo četiri i po meseca staža.

Petrović  je, izvestili su mediji, samo jedan od primera kako se Jura odnosi prema zaposlenima i njihovim pravima. Prema tvrdnjama pojedinih radnika, jurenje za normom promoviše se kao jedino poželjno ponašanje, te oni bezmalo ne mogu da odu ni u toalet. „Najgori“ u fabrici su menadžeri, inače „naši ljudi“, koji ih nisu samo terali na težak rad, već ih „ponižavali“, pa im čak branili da odlaze u toalet, uz „savet“  da „nose pelene, ako ne mogu da izdrže“. Događalo se da radnici od iscrpljenosti padnu u nesvest, a nije malo onih koji su se „zbog svega“ razboleli. Ugovori o radu zaključuju se na šest meseci, a u stalni radni odnos prima se nakon dve godine, što se ne dešava često, pošto se ugovori uglavnom ne produžavaju. Zbog bolovanja se dobija otkaz, a sindikalno organizovanje nije poželjno, navodili su oni.

Sindikalni lideri u Nišu za Medijsku kutiju potvrđuju da je u većini najznačajnijih stranih kompanija koje su od 2011. godine došle u grad, i tom prilikom dobile izdašne državne subvencije za zapošljavanje novih radnika, otežana zaštita radničkih prava do mere da zaposleni koji pokažu nameru da žele da se sindikalno organizuju dobijaju otkaze. Najgora situacija je u Juri i Juri Šin Von, u kojima su sindikati nepoželjni, a najbolja u Leoniju, u kojem funkcionišu dva reprezentativna sindikata. U nekim od tih kompanija, kao što su Džonson elektrik ili Atlas, sindikalne organizacije ne postoje.

Prema rečima sindikalaca, osim “nespremnosti” poslovodstva tih kompanija da otvore vrata sindikatima, veliki problem su „loši zakoni“, kao i to što je država daleko spremnija da se založi za interese investitora nego za sindikalnu zaštitu radnika. Ozbiljna prepreka je i bojazan zaposlenih da će zbog sindikalnog aktivizma ostati bez radnog mesta do kojeg se teško dolazi, zbog čega „čuvanje svog minimalca” stavljaju iznad borbe za radnička prava.

Nešto je bolje u zapadnim firmama?

– Već godinama ne možemo da uđemo u Juru i Juru Šin Von, iako smo ozbiljno nastojali.  Tome su u velikoj meri doprineli menadžeri, dakle “naši ljudi”, koji ne shvataju da mi ne želimo da uništimo fabriku već da poboljšamo uslove rada, što bi koristilo svima, pa i njima- kaže Bratislav Cenić, poverenik UGS Nezavisnost za Niš.

On kaže da je odnos poslovodstva prema sindikatima u kompanijama čiji su vlasnici sa Zapada bolji nego u “istočnim” kompanijama. Ovaj sindikat ima svoju filijalu  u Leoniju, sa kojom imaju dobro iskustvo. Ipak, u  Benetonu je drugačija situacija, te uprkos ozbiljnijim pokušajima nisu uspeli da organizuju sindikat. Pokušaće, kaže, ponovo nakon prvomajskih praznika i veruje da ovoga puta “ima šansi”.

Saša Hristov, poverenik Gradskog odbora ASNS Niš, dodaje da taj sindikat nema svoje organizacije ni u jednoj od najvećih stranih kompanija koje su poslednjih godina došle u Niš.

Sindikat je pokušao da napravi organizaciju u Leoniju, jer “tamo nema zabrane”, ali nije uspeo. Hristov veruje da i u toj kompaniji sindikati i “postoje samo na papiru”, a da poslodavac odlučuje o svemu, od sistematizacije radnih mesta do ugovora o radu.

– Ipak, iz Leonija nam nisu stigle primedbe na kršenje radnih prava, a zaposlenima se plaća prekovremeni rad i imaju godišnji odmor. U Džonson elektriku ljudi su zadovoljni platama, koje iznose od  40.000 do 50.000 dinara. U Asteru radnici primaju minimalac, ali im se plaća prekovremeni rad. Svi radnici u prozvodnji dobijaju po 143 dinara po satu, od krojača do kontrolora…- navodi Hristov.

On dodaje da  “nijedan Zakon o radu u poslednjih 12 godina nije bio na korist radnika već su svi bili u korist poslodavaca”.

– I sada smo došli u situaciju da sindikalne organizacije ne mogu ništa da ispregovaraju u korist radnika, a i radnici su izgubili poverenje u sindikate, ili bar većinu njih- kaže.

Risto Ivetić, sekretar Samostalnog sindikata grada Niša, kaže da je ovaj sindikat imao dva nesuspela pokušaja organizovanja svojih filijala u ovim kompanijama-  u Juri i u Bentonu.

– U Juri su dva mladića dobila otkaz jer su bili u sindikalnom rukovodstvu. Njihovi otkazi su sada na sudu, a oni su, koliko znam, još uvek bez posla. U Bentonu smo registrovali sindikalnu organizaciju, a kada je sve završeno, njeno delovanje je sprečeno. Radnice su bile prestrašene, nisu smele  da održavaju sastanke u krugu fabrike, mi smo im ponudili naše prostorije, želeli smo da im pružimo i podršku druge vrste, ali su odustale. Ljudi se plaše za svoja radna mesta, jer kada sindikalni lideri u fabrici dobijaju otkaze, zašto ne bi i oni- kaže Ivetić.

On dodaje da Samostalni sindikat nema svoje organizacije ni u drugim stranim kompanijama, mada je pokušavao da ih napravi.

– Jedan od problema je i što se u tim fabrikama zapošljavaju uglavnom mladi ljudi koji su prilično neinformisani i nezainteresovani za sindikalni angažman. Dođu kod nas kad dobiju otkaz, a onda je kasno. Potrebna je njihova edukacija, a kako da je vršimo kad ne možemo da uđemo u fabrike?- pita.

Bratislav  Ilić, poverenik Udruženih sindikata Srbije “Sloga” za Niš, takođe ocenjuje da je sindikalni ulazak u strane kompanije otežan, ali da je uprkos tome  „Sloga” uspela da u njima bude najprisutnija. Napravila je sindikalnu organizaciju u Leoniju, gde je “situacija odlična, imaju dobru saradnju sa poslovodstvom i postoji kolektivni ugovor”. U Žitopeku, koji je kupio slovenački Don don, takođe ima svoju podružnicu, koja sada pregovara sa poslovodstvom o kolektivnom ugovoru. Uskoro bi trebalo da se formira i organizacija u Benetonu, kaže.

– Najveći problem je u Juri, koja je protiv sindikalnog organizovanja. Tri puta smo pokušavali. I svaki put, dan ili dva pred dobijanje potvrde iz Ministarstva rada za formiranje sindikalne organizacije, radnici koji su bili zainteresovani da je oforme dobijali su otkaze. Kao da je neko iz Ministrarstva javljao ovoj kompaniji koji su radnici zainteresovani da osnuju sindikat- kaže Ilić.

Država propisala isplatu minimalca uvećanog za 20 odsto radnicima subvencionisanih kompanija

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je prošle sedmice, prilikom otvaranja novog pogona u fabrici Leoni, kazao da je država subvencionisala otvaranje novih radnih mesta u ovim stranim kompanijama u Nišu sa više od 40 miliona evra, od kojih je 30,7 miliona dobio Leoni.

Zvanični podatak o iznosu subvencije po novom radnom mestu u niškom Leoniju nije objavljen, izuzev što je prilikom otvaranja njegovog prvog pogona u Nišu, u julu prošle godine, rečeno da je na ime subvencija za zapošljavanje tada izdvojeno više od šest miliona evra. Država je za svako novo radno mesto u Leoniju u Prokuplju izdvojila 5.000 evra, a u Doljevcu- 7.000.

Državni zvaničnici su saopštavali da je „Jura“ po jednom radnom mestu dobila 7.000 evra, „Beneton“ i „Džonson elektrik“ po 9.000 evra, a  „Jura Šinvon“- 10.000 evra. Kompanija „Aster tekstil“ takođe je subvencionisana, ali iznos po novouposlenom radniku nije saopšten. Ostale, uglavnom manje kompanije, nisu dobijale ovakvu podršku države.

Podrška države ovim kompanijama je, međutim, i značajno veća, pošto su subvencije samo jedan njen deo. Zvaničnici su saopštavali da su lokalne samouprave „otkupljivale građevinskog zemljište“ za izgradnju njihovih fabrika, davale im zemljište na besplatno korišćenje na 99 godina i komunalno ga opremale. Nadležni organi su, takođe, oslobađali ove investitore od plaćanja dela državnih i lokalnih taksi i drugih dažbina.

Prema procenama gradskih zvaničnika, u Nišu je od 2011. godine do danas u tim kompanijama zaposleno više od 12.000 radnika.

Većina zaposlenih u tim kompanijama prima minimalce uvećane za 20 odsto, što omogućavaju aktuelni propisi u Srbiji.

Uredba o uslovima i načinu privlačenja ulaganja, naime, propisuje da investitori koji dobiju državne subvencije imaju obavezu da zaposle radnike na neodređeno vreme i redovno im isplaćuju minimalnu cenu rada uvećanu za 20 odsto, kao i pripadajući poreze i doprinose „u slučaju da nije reč o najsiromašnijim lokalnim samoupravama“.

Investitori, takođe, imaju obavezu da ulože kapital, od kojeg najmanje 25 odsto iz sopstvenih sredstava, te da ne otuđuju imovinu i ne gase delatnost tri ili pet godina od završetka investicionog projekta.

Po ranijim Uredbama o uslovima i načinu privlačenja direktnih investicija (2010., 2011., 2015.), kompanije su mogle po novootvorenom radnom mestu da dobiju iznos subvencije od tri hiljade do deset hiljada evra, a od 2015. godine- od tri do sedam hiljada evra.


ZATVORENA JURA

Na jedini oficijelni telefonski broj u niškoj Juri Medijskoj kutiji se javilo „obezbeđenje“ kompanije, a ženski glas odmah je kazao da „ne može da daje bilo kakve oficijelne podatke“. Rečeno nam je da svoja pitanja „možemo poslati poštom“.

– Ne znam da li postoji mejl na koji to možete da učinite- rečeno nam je.


OTVORENI LEONI

Radnici Leonija, pogotovu oni iz Prokuplja i Malošišta, žalili su se predhodnih godina da rade po deset ili 12 časova, i u dnevnoj i u noćnoj smeni, uglavnom tako što sve vreme stoje za trakom, i sa jednom ili dve pauze od ukupno 30 do 40 minuta. Da bi išli u toalet moraju da nađu zamenu ili da trpe, a svaki odlazak u toalet se beleži. Konstantno im se preti otkazima, dobijaju pisane opomene “za svaki sitnicu“ i kada odu na bolovanje upućuju im se telefonski pozivi da se vrate na posao, navodili su.

Njihove tvrdnje delimično su potvrđivali zaposleni u Hitnoj pomoći u Prokuplju, koji su kazali novinarima da bar svakog drugog dana dobijaju jedan ili dva poziva za intervenciju u fabrici, uglavnom zbog padanja u nesvest. Radnici pri tom imaju plate koje su „daleko ispod republičkog proseka“.

Leoni je, pak, ovakve tvrdnje umeo da demantuje tako što je „otvarao vrata“ medijima, pa i građanima, kako bi mogli da vide fabrike, te upoznaju proizvodnju i uslove rada. Učinio je to u Prokuplju, za 100. godišnjicu kompanije, kada je saopštio i da „brine o zaposlenima kroz pomoć, edukacije ili treninge za koje izdvaja 300.000 evra“. Takođe, rečeno je, kompanija pomaže lokalne zajednice u kojima su njene fabrike kroz donacije u humanitarne, obrazovne, kulturne ili sportske svrhe.

U Nišu je ova kompanija prošle sedmice medijima otvorila vrata klimatizovanih hala, kao i moderne kantine za radnike. Direktor Leonija Klemens Saks iskoristio je tu priliku da objasni da im je „najbitnije da uslovi za radnike budu dobri“. U Leoniju naglašavaju i da prava radnika štite dva sindikata, UGS Nezavisnost i Udruženi sindikati Srbije „Sloga“.

Komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here