- Bojana Trivunčić iz Međunarodne mreže pomoći(IAN) kazala je bilo više pokrenutih sudskih slučajeva u kojima su žrtve tvrdile da su doživele torturu, ali da to sudovi u Srbiji nisu uvažili.
- Sudije ne prepoznaju torturu kao krivično delo, nego ga prekvalifikuju kao krvično delo iznuda iskaza prilikom saslušanja u policiji, rekla je Trivunčič.
- Pojedine izbeglice iz Hrvatske i BIH uspele da dobiju oštetu za nečovečno postupanje jer su u Srbiji prisilno mobilisani, navela je ona.
- Oko 30 odsto izbeglica i migranta preživelo je torturu u zemlji porekla, dok je više od 40 odsto doživelo torturu u zemljama kroz koje su prošli na putu do Srbije-kazala je Trivunčić.
- Iskorenjivanje torture može se postići akcijom svih državnih institucija, promenom definicije torture i pooštravaranjem kazni za počinioce, rekao Slobodan Savović iz Komesarijata za izbeglice.
- Centar za ljudska prava pruža pravnu pomoć žrtvama torture i nečovečnog postupanja, ali se za tri meseca javila samo jedna žrtva torture i jedna potencijalna žrtva nečovečnog postupanja.
-Nijedna žrtva torture u Srbiji nije dobila obeštećenje za torturu, već za krivično delo iznuda iskaza prilikom saslušanja u policiji-kazala je Bojana Trivunčić iz Međunarodne mreže pomoći(IAN).
Ona je precizirala da je bilo više pokrenutih sudskih slučajeva u kojima su žrtve tvrdile da su doživele torturu, ali da to sudovi u Srbiji nisu uvažili.
-Sudije ne prepoznaju torturu kao krivično delo, nego ga prekvalifikuju u krivično delo iznuda iskaza prilikom saslušanja. Tortura je najteže kršenje ljudskih prava i ne može biti isto što i iznuda iskaza-rekla je Trivunčić povodom obeležavanja 26.juna- Međunarodnog dana podrške žrtvama torture.
Trivunčić je naglasila da su pojedine izbeglice uspele da dobilju oštetu za nečovečno postupanje jer su prisilno mobilisani.
-To su bili ljudi iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine koji su izbegli u Srbiju, a onda su prisilno mobilisani, odvedeni prvo u logore, a onda i na ratište. Neki su uspeli da dobiju minorno obeštećenje, ali ne svi jer je sve zavisilo od sudije do sudije-kazala je ona.
Ona je istakla da je od 2000. godine u okviru Mreže IAN-a uspostavljen Centar za rehabilitaciju žrtava torture koji pruža medicinsku, psihološku, psihijatrijsku i pravnu pomoć osobama koje su imale iskustvo torture u ratu, bile zatvarane u logorima, maltretirane, zlostavljane od strane službenih lica, kao što su vojska, policija ili nekih drugih službenih osoba.
– Oko 30 odsto izbeglica i migranta preživelo je torturu u zemlji porekla, dok je više od 40 odsto doživelo torturu u zemljama kroz koje su prošli na putu do Srbije-kazala je Trivunčić iz Mreže IAN koja od od 2015. godine radi i sa migrantima.
Prema njenim rečima. mnogi od tih ljudi su doživeli torturu u zemljama odakle su -Sirije, Iraka, Avganistana… U svojim zemljama su bili zatvarani i mučeni, a često su moraliu i da plate otkup kako bi bili oslobođeni-konstatovala je ona.
Trivunčić je naglasila da su migranti i na putu do Srbiji doživljavali torturu jer su tučeni na granicama i zatvarani u kampove.
-Torturi su bili izloženi i oni migrant koji su ilegalno pokušavali da pređu granice. Prvo su ih tukli policajci, a onda ih vraćali natrag u zemlju iz koje su došli-rekla je ona.
Slobodan Savović iz Komesarijata za izbeglice kazao je da mnogi migranti žele samo da prođu kroz Srbiju ali doživljavaju torturu na putu “spasa”.
-Kroz Srbiju je prošlo više od milion migranata, a trenutno je u 19 centara u Srbiji oko 3.000 migranata. Centar za rehabilitaciju u saradnji sa IAN-om i Komeserijatom pruža podršku migrantima. – rekao je on.
On je konstatovao da je iskorenjivanje torture, koja predstavlja jedno od najtežih kršenja ljudskih prava, može postići akcijom svih državnih institucija, promenom definicije torture i pooštravaranjem kazni za počinioce, kao i potpunom primenom prava na rehabilitaciju i nadoknadu za žrtve.
Zabrana torture je apsolutna prema Konvencija protiv torture i drugih surovih neljudskih i ponižavajućih postupaka ili kazni koju je usvojila Generalna skupština Uedinjenih nacija 26. juna 1987. Srbija je među državama potpisnicama.
CENTAR ZA LJUDSKA PRAVA PRUŽA BESPLATNU PRAVNU POMOĆ ŽRTVAMA TORTURE
Centar za ljudska prava u Nišu u naredne tri godine pružiće besplatnu pravnu pomoć za 10 osoba koje su pretrpela torturu i nečovečno postupanje.
-Naši advokati proveraju I prikupljaju dokaze za žrtve torture, ali za zada se javila jedna žrtva torture i jedna potencijalna žrtva nečovečnog postupanja-rekla je direktorka Centra Lidija Vučković.
Ona je dodala da se Centru od marta ove godine, pak, javio veliki broj građana koji se žalio na torturu jer su “čekali u redu u opštini, kod lekara i drugim javnim ustanovama”
