Još od vremena kad je osnivač reformskog SNS poručio sa nekog radikalskog mitinga: „Ako vidite negde Zorana Đinđića, kažite mu da je i Tito pred smrt imao problema s nogom“, bilo je poznato da ta vrsta ljudi nema problema s nogom, ali ima izvesnih problema sa emocijama.
Čak i kad se smeju raduju se tuđoj nesreći.
Posle je osnivač SNS rekao da mu nije žao što je ubijen Slavko Ćuruvija.
I onda ga je Olja Bećković u nekom Utisku priupitala: „Da li biste se odrekli rečenice – nije mi žao što je ubijen Slavko Ćuruvija?“
Osnivač SNS: Ne
Bećković: Ne biste se odrekli te rečenice? Stajali bi iza toga?
Osnivač SNS: Da
Bećković: I ponovili bi opet?
Osnivač SNS: I šta sad?
Ovaj doslovni transkript razgovora Olje Bećković i osnivača SNS morao je jednog dana da dovede do naslova: „Stigla ih božija kazna“ u oficijelnim glasilima SNS, u trenucima kada je goreo Notr Dam, a urednici tabloida krenuli da se raspituju: „Kakav je naš stav o požaru?“, iako svi ljudi na svetu imaju isti stav o svakom požaru, sem kad je u pitanju olimpijski plamen.
Urednik našeg najgoreg tabloida već sedam godina stalno čuje neki glas u glavi za koga opravdano pretpostavlja da je Bog. I onda mu je taj glas, za koga, jelte, pretpostavlja da je Bog, tog ponedeljka uveče šapnuo: „Ovaj požar u Notr Damu, to sam ja organizovao!“
-Imam informaciju iz prve ruke! – uleteo je urednik tabloida radosno u redakciju, srećan što već godinama čuje glasove podstanara u svojoj glavi, i preneo okupljenima svoj srdačni razgovor sa podstanarom za koga opravdano pretpostavlja da je Bog. Ali sad je bio sto odsto siguran.
-Upravo mi je Bog javio da je ovaj požar u Notr Damu božija kazna zato što su oni na taj isti Notr Dam okačili zastavu lažne države Kosovo. Znači, uzrok požara nije kratak spoj, nije ljudski faktor, već nadljudski faktor – odmah je urednik napisao ovozemaljski tekst sa najnovijim ekskluzivnim onozemaljskim informacijama.
Bio je radostan što je Bog lično podržao srpski narod i predsednika Vučića u našoj pravednoj borbi za Kosovo tako što je podmetnuo požar u Notr Damu. I odmah posle toga je Bog rešio da preuzme odgovornost za požar, tako što je baš njemu od svih svetskih medija javio šta je u pitanju.
-Mogao je da javi Bi-bi-siju, Si-en-enu, Gardijanu, Njujork Tajmsu, ali se od svih svetskih medija Bog odlučio baš za Informer. Što znači da Bog čita Informer! – rekao je urednik našeg najgoreg ali najtiražnijeg tabloida, što nije ni čudo, jer u Srbiji su takvi običaji – sve što je najgore, bude i najtiražnije.
Autor one dve rečenice s početka ovog teksta, naime, postao je predsednik Srbije većinom glasova izbezumljenog biračkog tela, a taj tabloid najčitaniji.
I bilo bi to sasvim radosno veče za grupaciju ljudi koja je izrasla iz rečenica „Nije mi žao što je ubijen Ćuruvija“ i „Ako vidite negde Zorana Đinđića kažite mu da je i Tito pred smrt imao problema s nogom“, da onom uredniku koji ima treće oko, šestu čakru i onozemaljskog podstanara u glavi u jednom momentu nisu dojavili: „Svevišnji se upravo oglasio na Tviteru!“
-Svevišnji ima Tviter!? Nisam znao, moram da ga zapratim! – uskliknuo je urednik veselo.
Na Tviter nalogu Svevišnjeg, međutim, pisalo je nešto sasvim suprotno od one početne informacije.
Pisalo je: „Svi građani Srbije su tužni zbog Notr Dama. Mi smo uz naše francuske prijatelje i spremni smo da pomognemo obnovu tog simbola francuske i svetske civilizacije“.
Tom tvitu prethodio je ne baš srdačan razgovor srpskog i francuskog predsednika.
Srpski predsednik: Dobro veče, želim da izrazim saučešće i podršku…
Francuski predsednik: Aman, čoveče, nemojte mi ništa izražavati! Sve sam već počitao!
Srpski predsednik: Šta ste čitali?
Francuski predsednik: Pa čitao sam Informer!
Srpski predsednik: Iiii? Je l vam se sviđa!? To je moj omiljeni medij, perfektno shvataju reforme, svesni su moje veličine, izuzetni su poznavaoci rasta bruto društvenog proizvoda i rasta svih drugih delova tela, posebno mojih delova tela! Sve što ja mislim, oni napišu, i sve što im ja napišem oni preuzmu kao svoju misao!
Francuski predsednik: Je l’ i ovo za „božiju kaznu“ vaša misao!?
U tom trenutku srpski predsednik je shvatio da su stvari ipak otišle malko predaleko, a kako i ne bi otišle kada se vesti sa sajta Informera mogu pročitati izuzetno predaleko, čak u Parizu. Iako je to dražesno glasilo predviđeno za zaluđivanje domaćeg biračkog tela, a ne svetskog, pa im je odavno trebalo ukinuti spoljnopolitičku rubriku i sajt.
Srpski predsednik je onda otvorio sajt Informera i viknuo: „Jaooooo! Izvinite, to je napisao neki Moron!“
Francuski predsednik: Moron! Skoro pa moj prezimenjak!
Onda je srpski predsednik od besa bacio oganj u pravcu redakcije Informera.
-Izgleda nas je stigla božija kazna! Mada mi još nije potvrđeno iz mojih izvora, ali pretpostavljam! – rekao je onaj urednik gledajući oganj iznad redakcije.
Bog se povodom tog događaja oglasio na Tviteru: „Svi smo tužni zbog Informera. Mi smo uz naše informerovske prijatelje i spremni smo da pomognemo obnovu tog simbola srpske i svetske kanalizacije. Pardon, civilizacije“.
(Autor je Dragoljub Petrović, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista Danas. Uz dozvolu autora tekst je preuzet sa sajta Televizije N1)
