Mi, studenti cele Srbije, sazvali smo konferenciju za medije da saopštimo nešto što više nije utisak, nije ni sumnja, to je forenzički potvrđena činjenica da su naše kolege špijunirane nedozvoljenim softverom, rekla je Ela Zeković, studentkinja Fakuleta političkih nauka u Beogradu koja je i otvorila prvo obraćanje studenata javnosti.
Ona je precizirala da je targetirano 14 učesnika pokreta.
-To su studenti, to su članovi udruženja IT blokada, to su aktivisti i takođe tu su i narodni poslanik i opozicioni odbornik. Na telefonu njihove koleginice pronađen Pegasus, jedan od, kako je rekla, najskupljih i najinvazivnijih alata za nadzor na svetu-rekla je studentkinja
Ona je rekla da su telefoni studenata napadnuti od strane jednog od najnaprednijih špijunskih softvera koji danas postoje u svetu.
-Taj softver prodaje se samo državama i neko za to mora da odgovara-poručila je.
Među studentima čiji su telefoni napadanuti je i dvoje studenata Univerziteta u Nišu.
Milica je rekla da su oni koji su joj ubacili špijunski softver u telefon imali pristup celom njenom životu, a ne samo aktivnostima u studentskom pokretu, kao i da je ovo napad na sve one čije kontakte ima u telefonu.
-Dobila sam obaveštenje na telefon sredinom avgusta. Prvo sam mislila da je u pitanju generičko obaveštenje ili neka reklama. Tek kada sam pažljivija pogledala shvatila sam da piše da je pokušan špijunski napad na moj telefon i prosledila sam kolegi koji se u Nišu bavi IT-jem. Stupili smo u kontakt sa kolegama iz Beograda i shvatili smo da nije jedina kojoj je to obaveštenje stiglo-naglasila je Milica.
Ipak, u Miličinom slučaja nije još uvek do kraja utvrđeno šta se i kako desilo i da je proces u toku.
-Tek mi je postalo ozbiljno kad sam došla u Beograd da mi se pregleda telefon. Shvatila sam da su oni tim napadom imali pristup celom mom životu, ne samo studentskim sastancima, već i privatnim rzgovorima… Mikrofonu i kameri. Mogli su da upale kameru dok se tuširamo, pričamo privatne stvari. Nije normalno ovo što se dešava-konstatovala je ona.
Studentikinja je upozorila „da su došli i do podataka svih ljudi koji podržavaju studente i koji su sa njima u borbi“.
-Ovo nije napad samo na studente, već na sve kontakte koje ja imam u telefonu-zaključila je ona.
Student Filozofskog fakulteta u Nišu Ognjen Rašić saopštio eje da je od kompanije Apple takođe dobio obaveštenje da je njegov telefon bio meta pokušaja špijunskog napada.
On je podvukao da je među osobama koje su dobile slična upozorenja nalaze se članovi studentskog pokreta i aktivisti koji su bili uključeni u lokalne izbore, zbog čega ocenjuje da se „režim plaši mladih ljudi spremnih da se bore za pravdu“.
-Bili smo involvirani na izborima kao podrška zato da bismo se potrudili da oni prođu u skladu sa zakonom, što je više moguće, sa pravilnostima. To je, vrlo verovatno, smetalo vladajućoj partiji, pa su bili spremni da utroše milione kako bi ubacili špijunske softvere u naše uređaje-zaključio je on.On poručuje da, uprkos svemu, želi da se o ovim stvarima govori javno.
Iz Šer fondacije istakli su da se period targetiranja špijunskim softverom poklapa se sa periodom održavanja kampanje za lokalne izbore.
Prethodni slučajevi špijuniranja
Amnesti je krajem 2024. godine prvi put otkrio ranije nepoznati Android špijunski softver koji je nazvao NoviSpy. Prema forenzičkim nalazima, korišćen je protiv novinara i aktivista u Srbiji. Može da izvlači podatke sa telefona i daljinski aktivira mikrofon i kameru. AmnesTI navodi da sa visokim stepenom pouzdanosti NoviSpy može pripisati BIA.
Amnesty je u martu 2025. objavio da je pronašao dokaze da su dva novinara BIRN-a u Srbiji bila meta Pegasus špijunskog softvera u februaru te godine.
U februaru 2025. godine Amnesti je objavio nalaze o telefonu srpskog studentskog aktiviste. Forenzička analiza pokazala je da je Cellebrite iskorišćen za zaobilaženje zaštite Android telefona i dobijanje root pristupa, a nakon toga je pokušana instalacija nepoznate Android aplikacije, što je bilo u skladu sa ranije dokumentovanim slučajevima NoviSpy-ja. Kompanija je u februaru 2025. saopštila da je obustavila korišćenje svojih proizvoda kod „relevantnih korisnika“ u Srbiji nakon Amnestyjevog izveštaja.
Ovi slučajevi se nalaze pred Tužilaštvom za visokotehnološki kriminal već dve godine.
