Biro za društvena istraživanja (BIRODI) se aktivno uključio u proces izrade Medijske stategije. Izradili smo set preporuka koje smo uputili OSCE, Radnoj grupi i medijskim udruženjima. Predložene mere su plod pre svega naših istraživanja medija i javnosti u Srbiji tokom prethodnih šest godina u okviru koji smo došli smo do niza zaključaka:
– Regulatorni mehanizam (REM) ne funkcioniše na način da je autonoman, ima integritet i bude efikasan u radu, već je pasivan, uz tendenciju da izbegava obavljanje svojih nadležnosti (recimo, monitoring izveštavanja medija u izbornom procesu);
– Profesionalna samoregulacija funkcioniše kroz Savet za štampu, ali je njegov domet ograničenog karatera, jer njegovu nadležnost ne priznaju svi štampani mediiji;
– Strukovna udruženja nemaju dovoljan uticaj ni na profesiju ni na vlast;
– Rast trenda deprofesionalizacije novinarske profesije usled: izraženog prekarijata; atomizacije profesije (profesionalna socijalizacija i razvoj integriteta profesije zavisi od pojedinačnih novinara i redakcija u medijima); pretvaranja katedri za žurnalistiku u katedre za komunikologiju, što za posledicu ima da novinarstvo kao profesija ustupa mesto PR profesiji; nepostojanja efektivnih mehanizama na nivou medijskih redakcija koji štiti prava novinara, a pre svega redakcijske evaluacije; disfunkcionalnosti medija koja se ogleda u činjenici da su u značajnoj meri postali sredstva promocije, propagande i odmazde, a ne sredstvo istraživanja, analiziranja, propitivanja i pozivanja na odgovornost; projektnog sufinansiranja javnog interesa u medijima kao neefektivnog mehanizma, koji karakteriše diskreciono odlučivanje lokalne samouprave i Konkursne komisije; neregulisanih sukoba interesa na nivou Komisije; izostanka kažnjivosti onih koji prekrše ugovorne obaveze; budžetskog podržavanja medijskih sadržaja koji su promotivnog i propagandnog sadržaja; neuključivanja građana u proces formulisanja javnog interesa u medijima na lokalnom nivou.
Generalno posmatrano- građani nisu zadovoljni u kojoj meri im mediji omogućavaju da zadovolje medijske potrebe. Stariji građani sa nižim obrazovanjem ne vide problem u tome iako su nezadovoljni, dok se mladi (do 29 godina) i obrazovaniji (samo)infromišu preko socijalnih mreža.
BIRODI je pri izradi predloga mera pošao od koncepta medijskih potreba, odnosno šta je to na nivou komponeti medijskog sistema potrebno promeniti da bi se medijske potrebe zadovoljile na način da rezultat toga bude jačanje i/ili unapređivanje deliberativne/demokratske javnosti. Na ovaj način u fokus se stavlja društvo, odnosno građane radi kojih i postoje mediji kao posredujući element javnosti.
Medijsku strategiju vidimo kao instrument koji treba da stvori normativne, institucionalne, procesne, finansijske, tehničko-tehnološke pretpostavke za zadovoljavanje medijski potreba na način koji garantuje postojanje deliberativne/demokratske javnosti.
Sledeći sve ove činjenice i ocene, proces izrade Medijske strategije mora da uključi sve aktere koji su deo javnosti, odnosno imaju interes u oblasti medija. To nisu samo država i predstavnici vlasnika medija i novinarske profesije. Participativnost i deliberativnost procesa garantuje ne samo njegov kvalitet, integritet i transparetnost, već i da će tako nastala Medijska strategija biti psihološko vlasništvo zainteresovanog dela društva, što je pretpostavka za stvaranje javnosti kako u oblasti medija, tako i generalno.
Prema našem viđenju, Medijska strategija za cilj treba da ima „unapređivanje održivosti medijskog sistema u funkciji zadovoljavanja medijskih potreba, tojest jačanje deliberativne/demokratske javnosti u Srbiji“. Mediji opstaju u društvu deliberativne demokratije, gde postoji javnost koja ima medijske potrebe. Naše dvodecenijsko iskustvo govori da je javnost u Srbiji sve suženija, odnosno da su medijske potrebe sve manje razvijene, a da se mediji od sredstava analize i informisanja pretvaraju u sredstva promocije, propagande i odmazde.
Kako bi unapredili medijski ambijent, potrebno je pre svega raditi na integritetu medija i novinarske profesije. Upravo to je najveći deo onoga što je BIRODI predložio. Jačanje integriteta medija kroz izradu planova integriteta i unutarredakcijskih mehanizama evalucije, kao i uspostaljenje Tela za integritet na nivou novinarske profesije koje bi bilo sačinjeno od predstavnika svih strukovih udruženja i stručnjaka za interitet su prvi korak ka reprofesionalizaciji novinarske profesije.
Pored integriteta, drugi stub promene je uključivanje građana, konzumenata i finansijera medijskih sadržaja u proces selekcije i evalucije sufinansiranih medijskih sadržaja od javnog interesa. Prostor da se ovo desi su lokalni konkursi za sufinasiranje javnog interesa. Generalno posmatrano, postoji potreba za uspostavljem odnosa poverenja i obostranog prepoznavanja interesa za međusobnu podršku građana i medija. Ta saradnja i razumevanje je osnov za izgradnu javnosti i demokratskog društva. Održivost medija počiva na spremnosti da se zadovolje medijske potrebe građana, koji će to nagraditi konzumiranjem i finansiranjem. Istraživanja BIRODI-ja pokazuju da postoji potencijal i zato smo predložili mere koji bi taj potencijal pretvorili u kvalitetnu promenu.
Na tragu prethodnih je i treća grupa mera koju smo predložili, a koja se odnosi na regulaciju i javne servise. Nesporna je činjenica da postupanje medija u velikoj meri zavisi od postupanja regulatornih tela. Takođe, nesporna je činjenica da sadašnji REM ne ostvaruje svoju primarnu ulogu, očivanje medijskog diverziteta i zaštitu demokratskog pluraliteta u medijima. Aktuelna zakonska rešenja garantuju politički uticaj koji sprečava REM da ostvaruje svoju funkciju, a poslednje dve godine i nadležosti u delu monitoringa izveštavanja emitera u izbornom procesu. Merama koje smo predložili želimo da proces izbora članova Saveta REM-a bude zasnovan na jasnim kriterijumima i da bude inkluzivan i participativan, odnosno da uključi sve relevatne društvene aktere u proces izbora.
Slične probleme imaju i javni servisi (RTS i RTV). Zato smo predložili iste mere, uz jedan dodatak- uvođenje efektivnog mehanizma polaganja računa javnih servisa građanima, koji su njihovi finansijeri. Zato smo kao meru predložili da se prava gledalaca javnih servisa tretiraju kao prava potrošača, odnosno uspostavi ugovorni odnos koji bi precizno regulisao prava i obave obe strane.
(Autor je direktor Biroa za društvena istraživanja)
