ISTRAŽIVANJE: U SRBIJI SE PORODIČNI NASILNICI BLAGO KAŽNJAVAJU

Procesuiranje krivičnih dela nasilja u porodici još nije dostiglo efikasnost kakva se očekuje, iako tužilaštva i sudovi brže postupaju u odnosu na raniji period, a kazne koje se izriču nasilnicima još uvek su blage, jedan je od zaključaka istraživanja „ Praksa sudova u procesuiranju krivičnog dela nasilja u porodici“.

Dr Nevena Petrušić, jedna od autorki istraživanja, kaže da je bilo neophodno da se istraži kakva je sudska praksa u procesuiranju kriivičnih dela nasilja u porodici jer je poslednji put takvo istraživanje urađeno 2007. godine.

-Povod za naše istraživanje kako  sudovi procesuiraju krivičnih dela nasilja u porodici je u činjenjenici da je  2011. godine usvojena Nacinalna strategija za prevenciju nasilja u porodici i partnerskim odnosima, a dve godine kasnije Srbija je ratifikovala Konvenciju Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici (Istanbulska konvencija). U tom periodu organizovan je niz stručnih skupova za edukaciju  profesionalaca. Morali smo naučno da proverimo da li se nešto promenilo u sudskoj praksi- objašnjava Petrušićeva.

Ona dodaje da su rezultati ovog istraživanja dali svojevrstan presek aktuelnog stanja, a na osnovu kojeg mogu da se prate buduće promene u delovanju pravosudnih organa u sprovođenju novog Zakona o srečavanju nasilja u porodici koji je usvojen 2016.godine.

Nije zabeležen nijedan slučaj nasilja koje je samo psihičko

Dr Vida Vilić, jedna od autorki istraživanja „ Praksa sudova u procesuiranju krivičnog dela nasilja u porodici“, kaže su da su žene i dalje najčešće žrtve poriodičnog nasilja, čak u preko 74 odsto slučajeva.

-Nasilje u porodici je i dalje rodno zasnovano jer su žrtve-žene u partnerskom odnosu sa nasilnikom. Muškarci su preko 95 odsto počinioci krivičnog dela nasilja u porodici, a među pet odsto žena  samo je jedna bila nasilna prema  partneru, dok su ostale izvršile prema drugim članovima porodice-kaže istraživačica, koja je sa koleginicama obradila 100 sudskih predmeta za  krivična dela nasilja u porodici  u sudovima u Beogradu, Novom Sadu i Nišu.

Ona dodaje da istraživanje pokazalo da je najveći broj nasilnika počinio osnovni oblik nasilja u porodici.

-U odnosu na ranije je povećan procenat nasilja prema deci. Fizičko nasilje je dominantno, a najčešći su udarci rukama i pesnicama po glavi i licu. Često se žrtvi preti nožem, a neretko se čupa i ujeda. Pretnje i praćenje su jako zastupljenje, a često se prate i SMS prepiska i elektronska pošta žrtve-kaže Vilićeva

Rezultati istraživanja pokazuju da je  fizičko nasilje najčešće, a samo u 16 odsto slučajeva nasilnik je i fizički i psihički zlostavljao žrtvu, dok nije zabeležen nijedan slučaj samo psihičkog zlostavljanja.

-Najčešći motiv za nasilje je ljubomora, dugogodišnja netrpeljivost, osveta zbog neomogućnosti da viđaju zajedničko dete,  rasprava oko novca i podele bračne imovine. Čak 40 odsto nasilnika je konzumiralo alkohol, a 10 odsto drogu. Alkohol je bio okidač za nasilje kod 60 odsto onih koji su pili, a samo u dva slučaja utvrđeno da je nasilnik bio neuračunljiv-objašnjava Vilićeva.

Niški sud procentualno izrekao više pritvora za nasilnike od beogradskog i novosadskog

Autorka istraživanja Vilić ocenjuje da je dobro što je porastao broj pritvora za krivična  dela nasilja u porodici.

-U istraživanju iz 2007.godine samo 13 odsto nasilnika je bilo u pritvoru, a rezultati ovog istraživanja su pokazali da je 40 odsto završilo u pritvoru. U Nišu je bilo 48 odsto pritvora, u Beogradu 46 odsto i u Novom Sadu 23,1 odsto. Češće  određivanje pritvora pokazuje da sudovi  problemu nasilja u porodici prilaze na mnogo odgovorniji način i pravilno sagledavaju opasnost o ponavljanja nasilja-konstatuje ona.

Prema njenim rečima, može se primetiti da je povećana brzina postupanja u odnosu na ranije, ali da ona još nije na zadovoljavajućem nivou.

-U 32 odsto predmeta od podnošenja krivične prijave do optužnog akta prošlo je  do mesec dana. Međutim, u 20 odsto predmeta taj rok je od jedne do dve godine, a u devet odsto taj rok je od dve do četiri godine, što je nedopustivo dugo.To nam ukazuje da efikasnost tužilaštva u svim predmetima nije bila ista- navodi ona.

Vilićeva dodaje da je rad sudova bio znatno efikasniji jer je je čak u 33 odsto predmeta prvostepeni postupak okončan u roku od tri meseca.

-Nedopustivo dugo od dve do četiri godine je trajao postupak u pet odsto slučajeva, a jedan sudski proces se vodio preko pet godina. Iako je u odnosu na ranije povećana brzina postupanja sudova, stepen efikasnosti nije ujednačen, niti je dostignut nivo kakav se očekuje u procesuiranju krivičnih dela nasilja u porodici-ocenjuje ona.

Najkraća zatvorska kazna 48 dana, najduža tri godine i osam meseci

Autorke istraživanja zaključuju da su kazne za krivična dela nasilja u porodici i dalje jako blage, ako se uzme u obzir društvena opasnost dela, kao i činjenicu da su počinioci, uglavnom, već činili nasilje u porodici.

-U pravosnažnim predmetima koje smo obradile donete su 92 osuđujuće presude, jedna je bila oslobađajuća, a u pet je optužba odbijena. Nasilnicima su izrečene kazne zatvora, kazna zatvora sa primenom elektronskog nadzora, kazna zatvora koju će nasilnik izdržavati u kučnim uslovima bez primene elektornskog nadzora, kazna zatvora uz primenu elektronskog nadzora i mera bezbednosti, kazna zatvora i mera bezbednosti, uslovna osuda, uslovna osuda i  mera bezbednosti, uslovna osuda sa zaštitnim nadzorom, mere bezbednosti, novčana kazna i uslovna osuda-kaže Vilićeva.

Međutim, ona upozorava da je među osuđujućim presudama najviše bilo uslovnih osuda, što je nastavak trenda od ranije.

-Doneto je čak 36 uslovnih osuda, koje su i dalje dominantna krivična sankcija za nasilje u porodici. Ipak, sada je to znatno manje jer je u prethodnom istraživanju utvrđeno da je procenat oslobađajućih presuda bio skoro 67 odsto-kaže ona.

Vilićeva ističe da je najviše zatvorskih kazni izrečeno od šest do 11 meseci, najduža kazna je bilo tri godine i osam meseci, a najkraća 48 dana.

-Trend blagog kažnjavanja nije se promenio. Ovakvoj kaznenoj politici doprinosi i činjenica da od izvršenja nasilja u porodici do izricanja presude protekne duži vremenski period, pa se često promene porodične prilike, kao i odnos žrtve prema nasilju-konstatuje ona.

Istraživanje „ Praksa sudova u procesuiranju krivičnog dela nasilja u porodici“  realizovano je u  Prvom, Drugom i Trećem sudu u Beogradu (50 sudskih predmeta), kao i sudovima u Nišu (25) i Novom Sadu (25 predmeta). Obrađeni su sudski predmeti iz  2014. I 2015. godine u procesima u kojima je završeno suđenje. U tom periodu u ovim sudovima bila su 762 optužna predmeta za krivična dela nasilja u porodici. Istraživanje su uradile dr Petrušić, dr Vilić i dr Natalija Žunić.

OLAKŠAVAJUĆA OKOLNOST ZA NASILNIKA JE KADA SE KAJE ILI JE MLAD ILI IMA AKADEMSKU TITULU

Dr Vida Vilić kaže da se sudovi opredeljuju da olakšavajuće okolnosti budu faktor u odmeravanju kazni počiniocima krivičnog dela nasilje u porodici.

-Najčešća olakšavajuća okolnost je što nasilnik delimično ili potpuno priznaje da je počinio nasilje. Često je to i  kajanje, svest kod okrivljenog da je pogrešio, neosuđivanost, roditeljstvo, loše lične i porodične prilike, mladost, akademska titula… U jednoj presudi je navedeno da je nasilnik magistar i da je to olakšavajuća činjenica što je počinio nasilje-kaže ona.

Vilićeva ističe da se u presudama znatno manje pominju otežavajuće okolnosti, a u  nekim predmetima se čak  uopšte ne navode.

-Najčešće otežavajuće okolnosti su ranije osuđivanost za druga krivična dela, ranije osuđivanost za krivično delo nasilje u porodici, osuđivanost za krivična dela sa elementima nasilja u porodici, činjenica da ranije presude nisu korigovale ponašanje osuđenog, kao i ranije prekršajno kažnjavanje.Nije dobro što se sudovi često po aumatizmu utvrđuju olakšavajuće i otežavajuće okolnosti, i ne vode računa da je svaka porodica specifična-konstatuje ona.