Kupi mi, kupi mi ukrase za jelku, gotovo plačljivim glasom molio je mamu dečak od nekih pet, šest godina.
-Ne može, imaš ih i previše, odgovarala je nehajno njegova majka zaokupljena biranjem neophodnih namirnica.
Ali, mama, uporno je nastavljao dečaćić, ove godine su nekako lepši ukrasi, i ako mi sad ne kupiš možda dođe strašna korona, zatvori se prodavnica i onda ih nema.
Koliko su istinite reči koje je izgovorio dečak velih bistrih kestenjastih očiju, i ne sluteći da je tako mali shvatio da korona, ta baš strašna, može u trenutku da promeni ceo naš život.
Suviše je mali da razume da je taj koronavirus već promenio ceo svet, da život na Zemlji više nikad neće biti isti. Ne zna on da je već više od milion ljudi umrlo, da je na desetine miliona obolelo, i da se mnogi još nisu oporavili od posledica te strašne korone.
Ne zna dečak da će ta strašna korona da promeni i njegov budući život, ako ljudi ne učine maksimalne napore u borbi protiv nje.
U malom svetu dečaka sa kestenjastim očima najveća je briga da dobije nove ukrase za novogodišnju jelku kojom će dočekati Deda Mraza.
A i taj Deda Mraz bi ove godine umesto poklona svoj deci sveta morao da podari ovu planetu bez te strašne korone.
Biće zvano čovek možda i nije zaslužilo takav poklon. Ali, milioni nedužne dece moraju da nastave da žive bez zaštitinih maski na licima, da pohađaju nastavu u školama, a ne da uče onlajn od kuća, da se normalno ljube, grle i pozdravljaju, da odlaze jedni kod drugih, da žive bez socijalnih distanci…