Da li će spomenik Stefanu Nemanji, koji uskoro treba da “ukrasi” Savski trg u Beogradu, biti predložen za “osmo” svetsko čudo?
Po gradonačelniku, pardon njegovom zameniku, prestonice zemlje koja nije država, to nije isključeno, pogotovo ako bacimo pogled na njegovu Fejzbuk stranicu, na kojoj on vidi “predivan prizor spomenika Stefana Nemanje koji je dostigao svoju punu visinu”. Delo ruskog vajara i akademika Aleksandra Rukavišnjikova – tvrdi on – uskoro će biti u potpunosti završeno. “Građani već sada mogu da steknu utisak kako će se lepo ovaj spomenik uklopiti u ambijent novog Savskog trga. Osim visoke umetničke vrednosti, ovaj spomenik ima i ogroman istorijski i kulturni značaj za srpski narod. Stefan Nemanja je utemeljivač srpske države i kasnije srpskog carstva“, tvrdi on, a ko zna, možda će uskoro, nakon što “rmpalija” visok 23 metra i težak 68 tona, zaposedne svoj prostor, gradonačelnik, pardom, njegov zamenik, poželti i gornju kategorizaciju, koja, zasad, iza sebe ima veliko znak pitanja.
Elem, među opšteprihvaćenih Sedam svetskih čuda, koja su obeležila civilizaciju jedne veće Zemlje od ove koja nije država, nalaze se i dve statue: Kolos sa Rodosa i statua Zevsa u Olimpiji. Prva visine 33 metra (Kad je statua polomljena i pala na zemlju, grupa od pet-šest ljudi ispruženih ruku je jedva mogla da opaše prst ruke Kolosa – svedoči Plinije Stariji), druga, koja jedva da je mogla da stane unutar Zevsovog hrama, 19,5 metara – osnova 6,5 sama statua 13 (Iako je hram sam po sebi veoma prostran, skulptora su kritikovali što nije poštovao zadate mere. Sedeća statua Zevsa je bila toliko velika da je njena glava dodirivala tavanicu – piše Strabo).
Prvu, građenu 12 godina i završenu 282. p.n.e, osmislio je rodoski vajar Ares iz Lindosa, drugu atinski skulptor Fidija, koji je izgradnju započeo oko 440. p.n.e.
Prva je nastala kao proslava jedinstva stanovnika Rodosa, koji su prodali svu ratnu opremu Antagonida iz Makedonije, koji nisu uspeli da ih podjarme, i za dobijeni novac podigli gigantsku statuu posvećenu grčkom bogu Sunca, Heliosu.
Druga je bila potvrda rastuće moći antičke Grčke.
Kod prve cena se znala u stratu – pobeda tri ujedinjena grada-države (polisa) na ostrvu Rodos (Lalilos, Kamiros i Lindos 408. p.n.e. ujedinili su se i sačinili jedinstvenu teritoriju – grad Rodos) nad neprijateljem.
Za drugu, rekosmo, cena nije bila bitna u trenutku kad je rasla moć antičke Grčke.
Zašto sve ovo?
Najpre, 23 je između 19,5 i 33. Po starom, “srpskom” receptu, jednačina je prosta.
Zatim, čitamo: Troškovi izrade i postavljanja spomenika Stefanu Nemanji na Savskom trgu u Beogradu čuvaju se pod oznakom „tajnosti“ do 2023, zbog čega je Sekretarijat za kulturu Grada Beograda odbio da dostavi ove podatke profesorima Filozofskog fakulteta iz Beograda koji su ih zatražili – objavljeno je nedavno. Umesto toga, gradonačelnik, pardon njegov zamenik, nagrdio je profesore. Oni su, onda, uputili žalbu povereniku za informacije od javnog značaja, posle čega je Sekretarijat za kulturu morao da uputi odgovor, ali pozivajući se na zakon o poverljivosti, izbegli su da dostave tražene cifre. Jedino je “otkriveno” da je izvor finansijskih sredstava – Vlada Republike Srbije, odnosno da je Vlada izvršila namenski transfer novca gradskoj upravi grada Beograda.
Pitanje je – kako “predivan prizor spomenika Stefana Nemanje” koji će građani videti JAVNO, može biti poručen i realizovan TAJNO? Kako, zapravo, nešto egzistira JAVNO, nekoliko godina pre nego njegova cena (koju u potpunosti plaćaju isti građani, poreski obveznici) bude objavljena, opet, JAVNO? I hoće li?
Ili, kako konstatuje arhitekta Ljubica Slavković, “jako je neobično da ti podaci budu tajni ako je sve plaćeno novcem iz budžeta”. Nju to podseća na Skoplje 2014. godine – kaže – jer se Beograd već duže vreme razvija u tom maniru spomeničke gradnje koja nudi nekakvu šarenu lažu a pozadinski interes jeste korupcija i otimanje javnog novca. Isti je slučaj bio sa njihovim Neznanim junakom, odnosno spomenikom Aleksandru Makedonskom, kad se na kraju ispostavilo da su korišćeni drugi materijali a plaćen je basnoslovno. Kad se razbila ta tajnost videlo se da je prva i osnovna funkcija bila otimačina javnog novca a sve ostalo je zamazivanje očiju javnosti -naglašava ona.
Da ne ostane senka sumnje na spomeniku sumnje, ističe Nenadić.
A, onda se “predivan prizor” pretvara u mulj(avinu).
Kome. Onda, treba takvo “osmo” svetsko čudo?
