- Za atentat na premijera Zorana Đinđića na po 40 godina zatvora osuđeni su tadašnji komandant i zamenik komandanta Jedinice za specijalne operacije Resora državne bezbednosti Milorad Ulemek Legija i Zvezdan Jovanović
- Nakon atentata Vlada je osnovala Državnu komisiju za ispitivanje sistema obezbeđenja premijera Đinđića, čiji je izveštaj proglašen državnom tajnom i do danas nije objavljen, ali u kojem su, po nezvaničnim informacijama, konstatovane brojne nepravilnosti u sistemu Đinđićevog obezbeđenja neposredno pred ubistvo
- Pozadinu i izvršenje atentata na Đinđića od tada su pratile različite spekulacije i hipoteze, među kojima i one da su u atentat navodno umešane pojedine strane tajne službe, a da je navodni izvršilac iz inostranstva
- Poštu ubijenom premijeru danas su polaganjem venaca i cveća u dvorištu Vlade i na njegovom grobu odali članovi aktuelne Vlade, DS, Nove stranke, LDP i drugi
- Organizatori protesta „1 od 5 miliona“ će zajedno sa članovima DS i Đinđićevim poštovaocima večeras učestvovati u memorijalnoj šetnji, a u pozivu građanima naveli su da na taj način odaju poštu „velikom vizionaru, čije je ubistvo trenutna vlast slavila“
Na današnji dan pre 16 godina ubijen je premijer Srbije i lider Demokratske stranke (DS) Zoran Đinđić, a taj datum je obeležen šetnjama, kao i polaganjem venaca i cveća na njegov grob i u dvorištu Vlade, gde je izvršen atentat.
Đinđić je bio prvi premijer Srbije posle pada režima Slobodana Miloševića 2000. godine i dolaska na vlast Demokratske opozicije Srbije (DOS), a za vreme njegovog mandata pokrenut je proces demokratizacije društva i ekonomskih i socijalnih reformi.
Đinđićeva Vlada se zalagala za saradnju s Haškim tribunalom za ratne zločine i u to vreme je uhapšeno i tom sudu izručeno nekoliko optuženika, među kojima i bivši predsednik Srbije i SRJ Milošević.
On je bio jedan od osnivača DS-a, a od januara 1994. do ubistva i predsednik te stranke. Bio je prvi nekomunistički gradonačelnik Beograda posle 1945. godine.
Politička pozadina atentata na Đinđića do danas nije otkrivena, niti su otkriveni politički nalogodavci, iako su se zahtevi za sprovođenje takve istrage mogli čuti više puta i od različitih političkih i stručnih aktera, najčešće u vreme obeležavanja godišnjice njegove smrti.
Za njegovo ubistvo, koje se dogodilo 12. marta 2003. godine u dvorištu zgrade Vlade, kada je na njega pucano iz snajpera, osuđeni su pripadnici tadašnje Službe državne bezbednosti (današnje BIA). Na po 40 godina zatvora osuđeni su Milorad Ulemek Legija, bivši komandant Jedinice za specijalne operacije Resora državne bezbednosti („Crvenih beretki“), kao organizator ubistva i Zvezdan Jovanović, bivši zamenik komandanta JSO, kao neposredni izvršilac.
Nakon ubistva odlukom Vlade Srbije osnovana je Državna komisija za ispitivanje sistema obezbeđenja premijera Đinđića, na čijem je čelu bio Žarko Korać.
Prema nezvaničnim informacijama, u izveštaju takozvane Koraćeve komisije konstatovane su brojne nepravilnosti i propusti u sistemu Đinđićevog obezbeđenja neposredno pred atentat.
Izveštaj je podnet Vladi 13. avgusta 2003. godine, ali je proglašen državnom tajnom i do danas nije objavljen.
Pozadinu i izvršenje atentata na Đinđića od tada su pratile različite spekulacije i hipoteze, među kojima i one da su u atentat navodno umešane pojedine strane tajne službe, a da je navodni izvršilac iz inostranstva.
Pripadnici vlasti i opozicije su i danas u Beogradu odali poštu ubijenom premijeru – u različito vreme i na različitim mestima.
Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić je prva položila venac na mestu atentata, u dvorištu Vlade.
Brnabić je venac položila u prisustvu ministara Nebojše Stefanovića, Aleksandra Antića, Zorane Mihajlović, Siniše Malog, Nenada Popovića, Mladena Šarčevića, Vanje Udovičića, Nele Kuburović, Slavice Đukić Dejanović, kao i drzavnog sekretara u Ministarstvu spoljnih poslova Veljka Odalovića.
Na istom mestu, ali u tačno vreme kada je Djinđić ubijen – u 12.20 časova, vence i cveće položili su predstavnici „njegove“ DS.
Oni su prethodno, zajedno sa drugim poštovaocima i prijateljima ubijenog premijera, položili venac i cveće i na njegov grob u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.
– Ovo
ne treba shvatiti kao negovanje kulta ličnosti, već kao želju da se političko
nasleđe Zorana Đinđića neguje i poštuje, i da baštinimo političke ideje i
filozofiju koju je on u Srbiji sprovodio- rekao je novinarima predsednik
stranke Zoran Lutovac.
On je najavio da će predstavnici DS-a večeras zajedno sa organizatorima
protesta „Jedan od pet miliona“ organizovati memorijalnu protestnu
šetnju u Đinđićevu čast od Filozofskog fakulteta do zgrade Vlade.
U pozivu za tu šetnju navedeno je da će građani imati priliku da odaju poštu „velikom vizionaru, čije je ubistvo trenutna vlast slavila“.
Na grobu ubijenog premijera vence su danas položili i članovi i simpatizeri Nove stranke na čelu sa predsednikom Zoranom Živkovićem, koji je bio jedan od Đinđićevih najbližih saradnika i njegov zamenik u DS, a nakon atentata i predsednik Vlade.
– Na dan kada se navršava 16 godina od stravičnog atentata na prvog demokratski izabranog premijera Srbije, dubokim naklonom odali smo počast reformskoj politici, idejama i porukama velikog političara čiji put i danas dosledno sledimo- navedeno je iz Nove stranke.
Oko 150 ljudi učestvovalo je u „Šetnji za Zorana“, od sedišta te stranke do dvorišta Vlade, u organizaciji Liberalno-demokratske partije (LDP).
Posle polaganja cveća, lider LDP Čedomir Jovanović rekao je da članovi te stranke već godinama šetaju na godišnjicu Đinđićeve smrti ne samo da bi iskazali poštovanje prema njemu, već i „želju da se otkriju nalogodavci ubistva“.
GORAN VESIĆ „IZJEDNAČIO“ VUČIĆA SA ĐINĐIĆEM
Aktuelni zamenik gradonačelnika Beograda i funkcioner Srpske napredne stranke (SNS) Goran Vesić, koji je jedno vreme bio i pripadnik DS i saradnik Zorana Đinđića, izjavio je da su o nekadašnjem premijeru Srbije Đinđiću širene laži, kao što se danas, kako je rekao, šire o predsedniku Srbije i lideru SNS-a Aleksandru Vučiću.
Vesić je u intervjuu za list „Alo“ kazao da je sličnost između ta dva državnika i u tome što je Đinđić bio radoholik koji je mnogo zahtevao od svojih saradnika, a i Vučić je, prema rečima Vesića, takav.
– On (Đinđić) nije bio popularan, jer su o njemu širene strašne laži. Tu istu matricu laži imate i danas, kada je reč o Aleksandru Vučiću i to rade maltene isti ljudi- rekao je Vesić.
On je dodao da su i Vučić i Đinđić razumeli da su reforme važne bez obzira na to da li ste zbog toga popularni ili ne.
– I jedan i drugi su podigli ugled Srbije u svetu, razumeli su da mala zemlja poput Srbije može da preživi samo ako ima podršku u međunarodnoj zajednici i prijatelje u svetu- kazao je Vesić.
