Ljuba Moljac je imao dobru misao: „Za bolesnike postoje bolnice, za ludake postoje ludnice, a za budale ne postoji ništa, zato ih toliko i ima“.

Izgleda da sličan problem postoji i sa vrstom nastalom ukrštanjem Šešelja & Vučića – naprednjacima. Koji više nisu samo članovi jedne mega-giga stranke, već jedna čitava potkultura nastala za sve one koji ne znaju ništa drugo da rade sem da budu naprednjaci.

Za bolesnike postoje bolnice, za ludake postoje ludnice, a za naprednjake ne postoji ništa, zato ih toliko i ima, skoro 700.000 po njihovoj računici. Mada sve njihove računice treba uzeti s rezervom.

Naprednjaci su, elem, smislili jednu sasvim originalnu stvar: u Šapcu se pre dve nedelje održavala Zona Novog optimizma, kao uvertira Šabačkom letnjem festivalu, skraćeno ŠLF, ali je neki anonimni naprednjački genije smislio kontramanifestaciju, verovatno slične skraćenice, na primer ŠLB, što valjda znači Šabačke letnje budalaštine, a možda znači i Šašav, lud, blesav.

Koncept naprednjačke manifestacije Šabačke letnje budalaštine bio je da na svaku od pet tribina o važnim društveno-političkm pitanjima upadne grupa mladolikih čovekolikih bića i kliče „Aci, Srbinu“, locira Soroseve plaćenike, te urla dok se urlati može, ali su to radili toliko trapavo, da su spontanije bile one naprednjakinje iz Skupštine Grada Beograda koje su pre koji mesec branile Vesića od fašista i nespontano padale u nesvest na glavu.

Bila dakle tribina na šabačkom gradskom trgu pod imenom „Opozicioni ili nezavisni mediji“, potpisnika ovog teksta turili da sedi na bini između Teofila Pančića i Sanje Kljajić, i baš kad se potpisnik dovatio mikrofona, upadoše negde sa strane hedlajneri Šabačkih letnjih budalaština, sa transparentima u rukama, urlajući spontano: „Zeleni, lopove!“

Možda je to svečani naprednjački doček malih zelenih – pomislih u prvom trenutku – jerbo bi naprednjaci garantovano i vanzemaljce dočekali kao ljute rivale koji hoće da ih skinu s vlasti i lansiraju u kosmos zajedno sa predsednikom Vučićem, pa bi im vikali: „Zeleni, lopove!“ dok se vanzemaljci, kad uvide gde su sleteli, ne bi vratili u kosmos i ostavili ih da na miru prave normalnu i pristojnu Srbiju.

Baš mi bilo drago što prisustvujem istorijskom trenutku – iskrcavanju malih zelenih u Šabac – ali se ispostavilo da sam u zabludi: u pitanju je bilo iskrcavanje malih pozelenelih naprednjaka u Šabac, jerbo je Šabac jedini grad u Srbiji gde naprednjaci nisu na vlasti, pa su neke lokalne dripce & đilkoše angažovali da se deru kad god mogu, kako bi javnost primetila da i naprednjaci u Šapcu konja za trku imaju. I to bar 30 konja.

Tu su već počela „Lepa sela, lepo gore“, jerbo mi je koleginica Kljajić posle kraćeg posmatranja pristigle skupine došapnula skoro pa onu čuvenu repliku: „Da im nije ta tabla malo ukrivo?“

Ovaj put nije bila u pitanju tabla već transparent. Mali pozeleneli iz Šapca koji su se iskrcali na našu tribinu, naime, nosili su transparente gde je kao i na svakom naprednjačkom transparentu dovođen u sumnju naš uzvišeni motiv da budemo tu, pa je na jednom pisalo: „Koliko ste para dobili da biste došli ovde?“, a na drugom nismo mogli da pročitamo šta piše, jerbo je nosilac transparenta isti obrnuo – naopačke.

– Da im nije taj transparent malo ukrivo? – razmišljao sam, ostavljajući mogućnost da, recimo, to okretanje transparenta ima neku simboliku, da mali pozeleneli žele nešto da nam kažu tako što taj napis drže naopačke.

Možda su na transparentu napisali „Vratite nam Elvisa!“, ko oni pošandrcali ljubitelji malih zelenih koji su na krovovima nebodera u filmu „Dan nezavisnosti“ čekali iskrcavanje vanzemaljaca?

Uglavnom, bilo je to jače od mene, pa sam pridošlim naprednjačkim dobrovoljcima uz pomoć mikrofona, po cenu da ispadnem glup i čovek koji ne shvata naprednjačke fore i fazone, rekao: „Taj transparent vam je naopačke! Taj levi!“ Moderatorka tribine Milica Kravić je dodala: „Samo ga obrnite!“

Mora da su namerno doneli transparent obrnut naopačke kako bismo mi ispali glupi, još uvek sam verovao da su naprednjački mali pozeleneli imali sve osmišljeno unapred, ipak njih 700.000 može da osmisli svašta bolje od nas kojih nema ni devet komada. Međutim, posle samo nekoliko sekundi bilo je jasno da su oni zapravo primenili potpuno abnormalnu taktiku: doneli su transparent obrnut naopačke kako bi oni ispali glupi!

To valjda ima samo kod te potkulturne grupe – neko im naredi ili plati da prekinu tribinu tako što im da tri transparenta i precizno objasni koje dve parole da viču, a oni od dve proste radnje – držanja transparenta i vikanja unapred uvežbane dve parole – jednu prostu radnju totalno, narodski rečeno – zaseru. Iako čak ni na priredbama predškolske ustanove „Dambo“ nisam video da neko dete od pet godina na binu izađe sa transparentom naopačke.

– Jeste, ali u predškolskoj ustanovi duže vežbaju, dok smo mi imali samo jednu probu – očekivao sam da onaj koji je na našu sugestiju vratio naopačke transparent u normalan položaj, počne da nam se pravda, jer je njegova faca izgledala baš tako, zbunjeno, ko da želi da se opravda zato što je izveo performans u kome je trebalo da pokaže kako je ispasti glup njegova uža specijalnost.

Onda je vođa grupe uočio Teofila i počeo ko mantru da ponavlja unapred uvežbanu parolu: „Teofile, vrati kusur Sorosu!“

Iako se Teofil nikada u životu nije našao ni s jednim predstavnikom familije Soros, za razliku od mentalnog gurua grupacije koja viče: „Aco, Srbine!“ i „Zeleni, lopove!“, posvećenu šabačkom gradonačelniku Zelenoviću, a ne malim zelenim (shvatih i ja na kraju).

Posle nekoliko minuta povukli su se i pustili nas da dalje pričamo o opozicionim i nezavisnim medijima do kasno u noć. Naknadno smo saznali da je policija jednog iz grupe privela, ali ne zato što je prekinuo tribinu, već zato što su ga danima tražili na kućnoj adresi po nekoj poternici, ali nisu mogli da ga nađu…

I onda sam se glasno zapitao: „Na koju foru su oni na vlasti već sedam godina, keve ti?“

( Autor je glavni i odgovorni urednik dnevnog lista Danas. Kolumna je preuzeta uz saglasnost autora)

1 komentar

Komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here