• Lokalne građanske inicijative koje se bore za bolji život svojih sugrađana, a koje su suočene sa brojnim problemima, poslednjih meseci dobijaju nešto organizovaniju podršku takozvanih “velikih” udruženja građana, koja im pomažu savetodavno, stručno i tehnički, kao i kroz manje finansijske donacije
  • Ovakva podrška realizuje se kroz projekte “Tvoje mesto u Srbiji”, koji sprovode Nacionalna koalicija za decentralizaciju, u partnerstvu sa CRTA-om, Fondacijom Jelena Šantić, ORCA-om i Media reform centrom, i “Građani imaju moć”, koji sprovode Beogradski centar za bezbednosnu politiku, CRTA, NKD i Partneri za demokratske promene Srbija
  • Samo u proteklih sedam meseci zabeležili smo više od 200 različitih lokalnih inicijativa koje su samonikle i koje reaguju na probleme svojih mesta, a NKD je u okviru ovih projekata podržala skoro 30, te dala mogućnost da ljudi prijavljuju svoje ideje i dobiju podršku u novcu, materijalu i savetima preko sajta Promeni.rs, kaže direktor NKD Mladen Jovanović za Danas
  • Jovanović kaže da NKD na ovaj način pokušava da bude veza između jakih donatora i najaktivnijih grupa građana, koje su pokazale da često mogu da urade mnogo više od etabliranih nevladinih organizacija, a sa mnogo manje resursa
  • U lokalnim inicijativama kažu da je ovakva podrška značajna, ali da bi isto radili i bez nje, zbog budućnosti, svog grada i svoje dece

Lokalne građanske inicijative koje se bore za bolji život svojih sugrađana, a kojih je u Srbiji sve više i suočene su sa brojnim problemima, poslednjih meseci dobijaju nešto organizovaniju podršku takozvanih “velikih” udruženja građana, koja im pomažu savetodavno, stručno i tehnički, kao i kroz manje finansijske donacije.

Njihova podrška realizuje se kroz projekte “Tvoje mesto u Srbiji”, koji sprovode Nacionalna koalicija za decentralizaciju (NKD), u partnerstvu sa CRTA-om, Fondacijom Jelena Šantić, ORCA-om i Media reform centrom, i “Građani imaju moć”, koji sprovode Beogradski centar za bezbednosnu politiku, CRTA, NKD i Partneri za demokratske promene Srbija. Uz podršku Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID), kroz te projekte je pokrenuta i platforma Promeni.rs, koja pomaže “velikima” da podrže konkretne akcije ambicioznih “lokalaca”.    

“Velike” nevladine organizacije kao veza između jakih donatora i najaktivnijih građana u Srbiji

– Širom Srbije beležimo inicijative građana, potpuno nove, autentične i kreativne. Samo u proteklih sedam meseci zabeležili smo više od 200 različitih lokalnih inicijativa koje su samonikle i koje reaguju na probleme svojih mesta- kaže direktor NKD Mladen Jovanović za Danas.

On kaže da je NKD u okviru ovih projekata podržala skoro 30 takvih inicijativa, kao i da je “dala mogućnost da ljudi prijavljuju svoje ideje i dobiju podršku u novcu, materijalu i savetima preko sajta Promeni.rs”.

– Na taj način pokušavamo da budemo veza između jakih donatora i najaktivnijih građana u ovoj zemlji. Pokazalo se da ove grupe građana mogu da urade puno, često mnogo više od etabliranih nevladinih organizacija, i sa mnogo manje resursa- kaže on.

Jovanović dodaje da su “svi u Srbiji čuli za ljude koji brane svoje reke na Staroj planini”, ali da tako hrabrih ljudi ima još i sve više.

– U Valjevu se grupa aktivista okupljenih oko grupe „Da Valjevo prodiše “ bori za čistiji vazduh u tom gradu, baš kao i niška Urbana gerila, koja ima i širi spektar akcija. U Užicu je Asocijacija vizuelnih umetnika uspela da u kasarni napravi prostor za rad i prezentaciju umetnika i njihovih radova. U Mionici je pokrenuta prva banka autentičnog poljoprivrednog semenja iz tog kraja, što je “divan primer čuvanja i kulturne baštine i aktivizma”. Inicijativa za Požegu ukazuje na probleme korupcije u tom gradu, u kojem je nakon njihovog pritiska došlo i do privođenja kompletnog opštinskog rukovodstva- kaže on.

“Lokalci”: Nije nam cilj da mi budemo superheroji već da pokrenemo građane na akciju

Lokalne inicijative, koje se svaka u svojoj oblasti bore za javni interes, kažu da je i manja novčana podrška koju dobiju značajna, pošto im često nedostaju uslovi za rad i finansije. Isti značaj, svakako, imaju i stručna i kolegijalna potpora kolega koji imaju veće iskustvo u nevladinom sektoru. Ipak, oslanjaju se pre svega na sopstvene snage.

U Niškoj urbanoj gerili, čiji se članovi ne predstavljaju javno, kažu da “imaju sve uslove” za aktivizam- sopstvene ideje, entuzijazam i rad. Fali im, dodaju, samo nešto malo novca da bi bili efikasniji i brži. Ipak, kada ih sugrađani pitaju da li im je nešto potrebno, oni odgovaraju negativno. Ne žele da budu superheroji koji će delovati u ime građana, već im je cilj da građanima budu inspiracija i motivacija, a da oni sami postanu aktivni.

– U vreme kada smo radili akciju protiv zagađenja u Nišu, koja je podrazumevala lepljenje plakata na kojima poznate Nišlije (Branko Miljković, Stevan Sremac, Stevan Sinđelić, Dragan Stojković Piksi, Goran Šepa Gale…, p.a.), koji nose gas maske, komentarišu ovaj veliki problem i pozivaju nadležne da ga reše, dobili smo skromniju finansijsku podršku od NKD.Takva pomoć nam je pomogla da u tom trenutku brže delujemo, što je bilo veoma važno- kažu u ovoj neformalnoj niškoj grupi građana.

Vladan Dimitrijević iz Inicijative “Za čistiju Sokobanju”, koja postoji od marta ove godine, dodaje da je prvu finansijsku podršku dobila od ORCE-a. Sredstva su bila mala, ali značajna, pošto njima “mnogo toga nedostaje”, počev od prostora. Do sada su im pomagale neke lokalne kompanije, a nadaju se skorašnjoj većoj donaciji.

– Sredstva koja smo dobili od ORCA-e iskoristili smo za anketiranje građana o divljim deponijama, pre svega onima u seoskom sredinama, kako bi ih motivisali na aktivizam, što nam je izuzetno važno. Radimo, naime, na mapiranju divljih deponija na teritoriji opštine Sokobanja, koja je ekološka opština, a koja ima 25 sela, i skoro stotinu deponija. Planiramo da u relativno bliskoj budućnosti očistimo bar jednu deponiju, a za tu i slične akcije nam je pomoć građana dragocena- kaže on.

Ivana Petrović iz Okvira života, iz Mionice, kaže da je taj ekološki pokret od NKD dobio finansijsku podršku od 500 dolara, što je za njih u tom trenutku bilo od značaja. Sada su dobili sredstva i od austrijske Community Seed Banks Academu, kojase bavi lokalnim bankama gena. Do ove godine nisu se bavili prikupljanjem bilo kakvih sredstava, radili su isključivo volonterski  i akcije sami finansirali.

– Zakon o semenu uopšte ne prepoznaje kao pojam banke o semenu, a trebalo bi. Takođe, subvencije za očuvanje biljnih genetičkih resursa značajno su manje nego za životinjske. Svakako je zahtevnije gajiti životinje, ali bez subvencija za stare sorte vođa i povrća nema ni starih sorti, jer nema motivacije za njihovo gajenje, tako da one nestaju brzinom od jedan do dva odsto sorti na godišnjem novou- kaže ona.

Marijana Ćurčić iz Udruženja vizuelnih umetnika Užice dodaje da je njih finansijski podržala Fondacija Jelena Šantić, a Media refomr centar snimio priču o toj organizaciji. Projektno ih je podržalo i Ministarstvo kulture i informisanja. Od Grada su dobili na korišćenje vojnu kasarnu, u kojoj je sada Galerija.

– Ali, u toj Galeriji za sada nema zaposlenih, tako da je ona praktično zatvorena. Nedostaje nam, dakle, jedan ili dvoje radnika koji bi otvorili Galeriju i mogli da prime posetioce. Ovako, Galeriju otvaramo samo kada nam preko fejsbuka ili na druge načine neko najavi dolazak, i to je problem- kaže ona.

Andrija Petrović iz inicijative “Da Valjevo prodiše” dodaje da su ovu organizaciju napravili njegova porodica i prijatelji, bez budžeta i drugih uslova, a u sve krenuli “iskreno” i “altruistički”. Od NKD su u oviru ovog projekta dobili manji iznos sredstava, koji su koristili za produciranje izložbe anonimnih umetnika “Da Valjevo prodiše”.

– To jeste lepa pažnja i podrška, ali mi bi uspeli da napravimo tu izložbu i bez takve donacije. Nama, zapravo, treba milion dolara i štamparija, pa da stvari promenimo za šest meseci. Ali, snaći ćemo se i bez donacija, zbog nas i naše dece i zbog sadašnjosti i budućnosti našeg grada- kaže Petrović.


BUKETI CVEĆA U UDARNIM RUPAMA, BANKA GENA STARIH SORTI VOĆA I POVRĆA, GRAĐANSKI PROTESTI ZBOG KORUPCIJE, POSTUPCI PRED SUDOM…

Foto: Inicijativa za Požegu

U Inicijativi za Požegu kažu da su zadovoljni time što su uspeli da spreče bahatu lokalnu vlast da za 12 miliona dinara iz opštinskog budžeta kupi nelegalni i nezavršeni objekat čiji su vlasnici muž i dever Zorice Mitrović (SNS), bivše predsednice Skupštine opštine Požega.

Učinili su to kako upornim građanskim protestima, tako i pokretanjem krivičnih, upravnih i drugih postupaka, što smatraju ključnim.

– Ovaj ili bilo koji drugi sistem ne može se rušiti ili menjati drugačije osim instuitucionalno. Sada nam, dakle, predstoji  reforma sistema i borba za pravednije društvo koje će funkcionisati na korist građana, a ne male bogate kaste. Očekujemo podršku građana, koji su se sada, a nakon što su videli šta može da uradi deset ljudi, malo više oslobodili i ohrabrili da iskažu mišljenje. U početku smo imali njihovu podršku, ali je ona bila maltene skrivena, pošto su mnogi od njih zavisni od opštinskih vlasti- kažu u Inicijativi za Požegu, a prenosi Media reform centar.

Andrija Petrović iz Inicijative “Da Valjevo prodiše” kaže da su Valjevci svesni lošeg kvaliteta vazduha, ali su spremni da o tome dugo razgovaraju u kafanskom okruženju, a kada je potrebno da se nešto uradi- inertni su

– Najveći uspesi koje smo postigli, ili bar bitno doprineli tome su priključenje valjevske bolnice na  Toplanu, nakon što se grejala na ugalj, kao i prelazak Toplane na gas, nakon što je kao energent koristila mazut. Sledeći cilj inicijative je izrada detaljne analize uzroka izuzetno velikog aero- zagađenja, predlog sveobuhvatnog rešenja, čiju realizaciju bi trebalo da plati Grad- kaže on.

U Inicijativi “Za čistiju Sokobanju” upozoravaju da je veliki problem u toj ekološkoj i turističkoj opštini i gradska deponija, koja je zapravo smetlište koje se nalazi pored same reke Moravice, a koja se uliva u Bovansko jezero iz kojeg se snabdevaju Aleksinac i Ražanj, što potencijalno može izazvati zdravstvene probleme stanovništva.

– Dobra vest je da smo dobili Uredbu Vlade koja omogućava da ta deponija sledeće godine bude zatvorena, sanirana i kultivisana, a da se otpad odlaže na regionalnoj deponiji na teritoriji Pirota- kaže Vladan Dimitrijević iz ove građanske inicijative.

Niška urbana gerila imala je niz akcija koje su izazvale interesovanje građana i medija, među kojima su, osim serije plakata po gradu na kojima “poznate Nišlije” šalju atraktivne poruke protiv izuzetno velikog aero- zagađenja u gradu, i akcije “Dobro došli na divlju deponiju”, proslava rođendana udarne rupe koja je čekala asfaltiranje godinu dana, pecanje u uličnoj rupi punoj kišnice i poziv ribolovcima da im se pridruže, “sadnja” cveća u rupama u asfaltu…

foto: Niška urbana gerila

U okviru “jesenjeg sređivanja grada”, a nakon što je izvađena granitna kocka iz ambijentalnog Kazandžijskog sokačeta, njihova ekipa, sa kantama i molerskim kapicama napravljenim od provladinog tablida Informer, simbolično je “farbala” zidine Niške tvrđave u roze boju, nakon što su “utvrdili da je ta boja sveprisutna u Srbiji”.

U vreme besplatnog preuzimanja Niškog aerodroma od strane Republike, kojoj se oštro pritivio deo građana, na Niškoj tvrđavi su okačili natpis “Kalemegdan”, a znak na kojem je pisalo “Nišava” prelepili obaveštenjem “Sava”. Posle povrede jednog deteta u gradskom parku Čair, postavili su ormariće sa znakom Hitne pomoći, kako bi roditelji sami mogli da pruže prvu pomoć svojoj deci…

– “Gerila” je nastala slučajno, a na bahatosti gradske vlasti, opštoj apatiji građana i pasivnosti mladih ljudi. Deo gerile može da bude svako ko vidi probelme oko nas, a kreativan je. Naš cilj je da motivišemo građane da isprovociraju institucije da rade svoj posao. Pri tom, mogu da se pozovu na Urbanu gerilu, biće nam zadovoljstvo- kažu oni, dodajući da im zaklanjanje lica i identiteta pomaže da ih vlast ostavi na miru, kako bi nesmetano realizovali ono što zamisle.

U “Okviru života” kažu da uporno nastoje da promovišu gajenje starih sorti voća i povrća, za koje mnogi kažu da su “ukusnije i mirisnije”, a pri tom su zdravije jer ne traže u svojoj proizvodnji puno pesticida, te spreče njihovo nestajanje, što je posebno važno u vreme kada proizvodnja genetski modifikovane hrane uzima sve više maha.

– Naš plan je da kada otvorimo banku gena, krenemo u monitoring starih sorti na teritoriji Mionice, a da za pet godina u našoj opštini bude otvorena, na primer,  zadruga koja će prodavati proizvode iskljucivo od starih sorti- kaže Ivana Petrović.

Komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here