More

    Ružno je lepo

    Politički konvertit, preletač, uvlakač (ulizica), “igrač” u svakoj vlastodržačkoj strukturi i poluobrazovani ponavljač koji je, u najmanju ruku, bežao sa časova istorije i geografije, sada hoće da dokaže kako istoriju i geografiju može da prepravlja po miloj volji.

    Da ružno postane lepo, da anonimno dobije obeležje hit(tvit)a, da…

    Menjajući nazive “sumnjivih” ulica u prestonom gradu zemlje koja je odavno izgubila obeležja države, on, još jedanput, pokušava da sebe ubaci u istorijske čitanke. Ali, na svoju veliku žalost, i pored banditskog manira da o svemu sam odlučuje, ne trudeći se čak ni da formalno priupita svog nadređenog, koji se, uzgred, bavi brojanjem kućica za ptice, jedino dokle će dobaciti, biće spisak beščašća ogrezlih u koruptivnu onaniju.

    “Nije normalno da Beograd ima Hrvatsku, Zagorsku, Zagrebačku ili Zadarsku ulicu, da imamo imena ulica koja su iz sredina gde se zatire sve što podseća na srpstvo. Zato ćemo nastaviti da menjamo imena svih ulica koje nose naziv po onima koji više nemaju veze sa Srbijom, kao i po sredinama u kojima bilo šta što dolazi iz Srbije nije dobrodošlo“, obrazložio je svoju iskrivljenu viziju, nekad otvorenog grada, jedne od retkih metropola (u punom kapacitetu) na brdovitom Balkanu. Izmene naziva svih ulica vezanih za gradove, predele i druge geografske pojmove sa prostora bivše Jugoslavije (zasad je samo Severna Makedonija ostala pošteđena, ali ima vremena, pred njim je dugačka, ulizička karijera), on je objasnio “reciprocitetom“.

    U prestonici neće više biti mesta ni za Porečku, Hvarsku, Hrvatsku i Zeničku, Splitsku, Podravsku, Bjelovarsku i Mursku, Šibeničku, Ljubljansku, Bledsku, Bosansku i Mariborsku, Celjsku i Lopudsku. Ranije je Zadarska dobila ime Dobrice Ćosića, Zagrebačka se “ogrnula” šinjelom Koče Popovića, Travnička je “prizvala” Milorada Ekmečića, Pohorska se “vratila” Generalu Ždanovu… a na tapetu su i Sarajevska i Mostarska.

    Doduše, na “molbu” vrhovnog vlasnika zemlje i “žive sile” i “njihovih” pokretnih i nepokretnih vrednosti, Sarajevska će, ipak, biti pomilovana. A to, samo zato što se strah uvukao i u nepogrešivog. Uplašio se, naime, nekolicine anketiranih u “plaćeničkim” medijima koji su rekli da će oni tu ulicu uvek zvati Sarajevskom, šta god da smisle trenutni “čuvari” prestonice. A samo malo ranije, isti je, iz straha, poklekao pred stotinak studenata (i vratio ih u domove) i nekoliko hiljada (doduše, u glavu izbrojanih) demonstranata (odustajući od novog policijskog časa).

    U poslednje dve decenije, prestonica je, inače, menjala nazive više od 9.000 ulica, nekima i više puta.

    “Imena ulica predstavljaju deo urbane memorije, ne samo gradske već i nacionalne, te je neophodno kulturom naziva ulica sačuvati određene istorijske trenutke, a uloga vlasti je da građanima pomogne da zapamte ono što im se nekada dešavalo, dobro ili loše”, objašnjava nekadašnji gradski arhitekta ove, sada, kasabe, kako naziva prestonicu.

    Moguće je, da apsolviramo, da logikom “oko za oko” i dodatnim guranjem ovdašnje “žive sile” u ksenofobiju, i verovatno na mig “znate već koga”, “četnik-početnik i ljubitelj opravdanih atentata” iliti moderni “evet efendija” pokušava da skrene pažnju sa ključnih problema u prestonici, koju svaka veća kiša pretvara u “Veneciju”. Moguće je da njegova, pardon, njihova nekreativnost pobeđuje svaki pokušaj očuvanja dokazanih vrednosti. A, moguće je, i verovatno jeste najbliže istini, da njihovoj korumpiranosti nema kraja. Pogledajte samo takozvani Beograd na vodi, Trg Republike, Košutnjak…

    (Autor je urednik u dnevnom listu Danas)

    POSTAVI KOMENTAR

    молимо унесите свој коментар!
    овдје унесите своје име

    Slični tekstovi