• Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu privatnosti je, povodom Međunarodnog dana prava javnosti da zna 28. septembra, kazao da je ova institucija praktično pred finansijskom blokadom i da postoji mogućnost da do kraja fgodine nema ni za plate
  • On je kazao da je primena Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja suočena sa činjenicom da Vlada Srbije „ne izvršava elementarne obaveze“ i ne obezbeđuje građanima da dobiju informacije od javnog značaja
  • On je rekao da Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu „simbolično i selektivno pokreće postupke protiv prekršioca zakona“, čime se uskraćuje pravo javnosti da zna.
  • Šabić je prethodnih dana još jednom ocenio da je nacrt izmena i dopuna Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja loš, jer predviđa da će svi organi vlasti moći da podnesu tužbe protiv rešenja poverenika, a da su državna preduzeća izuzeta iz zakona.
foto: Media centar Beograd

Institucija Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti obeležila je danas Međunarodni dan prava javnosti da zna.

Poverenik Rodoljub Šabić istakao je da je ova institucija praktično pred finansijskom blokadom, a da ukoliko se u dogledno vreme ništa ne promeni neće imati novac za plate zaposlenih do kraja godine.

On je kazao da je primena Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja suočena sa činjenicom da Vlada Srbije „ne izvršava elementarne obaveze“ i ne obezbeđuje građanima da dobiju informacije od javnog značaja.

On je dodao da Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu „simbolično i selektivno pokreće postupke protiv prekršioca zakona, tako da je to jedva iznad kozmetičkog nivoa“, čime se uskraćuje pravo javnosti da zna.

Šabić je prethodnih dana, a u okviru Nedelje prava javnosti da zna, koja se završava danas, ocenio je da je nacrt izmena i dopuna Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja loš, jer predviđa da će svi organi vlasti moći da podnesu tužbe protiv rešenja poverenika, a da su državna preduzeća izuzeta iz zakona.

Poverenikje naglasio da izuzimanje državnih preduzeća iz zakona budi sumnju o „nekom uticaju koji je nelegitiman“.

Prema njegovim rečima, ta dva rešenja „pojavila su se iznenada, na prečac“ jer o njima prethodno nije razgovarano“.

On je rekao da veruje da će se odustati od davanja mogućnosti državnim organima da podnose tužbu protiv rešenje poverenika, jer bi to „bukvalno značilo anuliranje prava javnosti“.

Poverenikje naglasio da izuzimanje državnih preduzeća iz zakona budi sumnju o „nekom uticaju koji je nelegitiman“.

– Ni BIA nije potpuno izuzeta iz zakona, a državna preduzeća će biti izuzeta. Predmet interesovanja javnosti u vezi sa preduzećima nikada nije bio ono što se sada koristiti kao argument- da će njima neko tražiti informacije koje će im ugroziti poslovanje na tržištu. Predmet zahteva građana i novinara su uvek bile informacije koje su se ticale zone koja govori o mogućoj korupciji ili o mogućem finansiraju političkih stranaka, i slično- rekao je on.

On je naveo da postoje situacije u kojima takva preduzeća masovno kriju rashode za marketing i neka državna preduzeća teško mogu objasniti zašto se reklamiraju, a što neminovno, kako je dodao, asocira na korupciju.

Prema njegovim rečima, ako bi ta preduzeća bila izuzeta iz zakona to bi bilo u direktnoj suprotnosti sa trendovima Evrope, jer nema odgovornosti prema javnosti.

Šabić je dodao da je odavno postojala potreba za izmenom postojećeg Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, zbog pojave novih momenata.

– Ranije u pravnom poretku nije bilo, a sad ima, fizičkih lica s javnim ovlašćenjima, poput notara i izvršitelja. Naravno da se postavlja pitanje pristupa javnosti informacijama o njihovom radu- naveo je.

On je istakao da se pojavio i niz drugih pitanja na koje je ukazivao, a zbog kojih su izmene postojećeg Zakona neophodne.


URUČENA PRIZNANJA

Povodom Međunarodnog dana prava javnosti da zna, Poverenik je uručio priznanja za najbolje informatore o radu i za postupanje po zahtevima građana koji traže informacije, koja su dobili Ministarstvo kulture, Vrhovni kasacioni sud, JP „Emisiona tehnika i veze“, Više javno tužilaštvo u Novom Pazaru, grad Zrenjanin, kao i nevladina organizacija CRTA.

Nadležna Komisija je odlučila da i ove godine ne dodeli glavno priznanje niti jednom organu u kategoriji „republički i pokrajinski organi“, izuzimajući Ministarstvo kulture i informisanja koje je dobilo nagradu za „najbolji Informator o radu“.

Komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here