Sergej Trifunović, glumac, osnivač i predsednik Upravnog odbora Fondacije „ Podrži život, može nekome da se sviđa, isto tako pravo je svakoga da mu se ne dopada njegov lik i delo, ali jedno mora da se prizna. Sergej Trifunović je human čovek koji pomaže bolesnoj deci da se leče u inostranstvu.
I nije prvi put da je Fondacija „ Podrži život“ pomogla finansijski da neko bolesno dete ode na skupo lečenje, ako je bilo koja cena skupa za spas života nekog mališana.
Elem, ovoga puta Sergej Trifunović je apelovao putem društvenih mreža da se pod hitno prikupi neophodnih 191.321 evra kako bi četvorogodišnji Dušan Todorović, koji već dve godine boluje od raka nadbubrežne žlezde otišao na lečenje u Barselonu.
I ovoga puta je Srbija stala iza Sergeja Trifunovića i Fondacije, i skupljane su pare putem SMS, žiro-računa, a mnoga deca su se uključila u akciju i pomoć od građana prikupljala na ulici… Pomoć za dečaka su skupljali i navijači Partizana i Crvene zvezde.
Vreme je isticalo, jer je malom Dukiju bolest napredovala, a onda je na scenu stupio anonimni donator. Uplatio je Dukiju nedostajućih 70.000 evra. Verujem da većina građana Srbije nagađa ko bi taj donator mogao da bude. Sigurna sam da je jedna od mogućnosti da se radi o popularnom fudbaleru, dok je druga da je to poznati teniser.
I onda, gle čuda, na scenu stupa predsednik Srbije. On želi da pomogne bolesnom detetu. On, odnosno Srbija koju je odavno privatizovao, tek se tad setio da treba da pomogne da Duki hitno ode u Barselonu.
Otkud odjedanput toliko empatije kod Aleksandra Vučića? Zašto je bolest tog preslatkog četvorogodišnjeg dečaka iz Svilajnca privukla toliko pažnje kod predsednika Srbije?
Jedan od verovatnih odgovora je da Vučiću smeta tolika moć Sergeja Trifunovića, koji kad na društvenim mrežama pozove Srbiju da pomogne, ona to i učini.
Možda se Vučić pita šta bi bilo da taj neki glumac pozove građane na neke druge akcije, pošto je Trifunović osvedočeni protivnik njegovog režima.
I onda počinje prava raspodaja bola. Ministar zdravlja se ne libi da javno na televizijama kaže da dečakovi roditelji nisu tražili pomoć od države za lečenje svog sina. Država Srbija mora da poštuje procedure!!!!! I da ne može da pomaže nekome ko nije ni tražio pomoć!!!!!!!!!!!!!
Ta njegova tvrdnja je demantovana pošto je na Tviteru objavljen dokument u kome se vidi da su Dukijevi roditelji krajem juna tražili finansijsku pomoć za lečenje svog malog sina, ali ih je Srbija odbila.
I taj isti Lončar kaže da će država da uplati 250.000 evra Fondaciji „ Podrži život“ za lečenje petoro dece. Kako to sad ne mora da se poštuje procedura, i zašto i kako će država da izdvoji toliko novac tek sad… Bezbroj pitanja na koja nema odgovora.
Duki je u subotu odvezen helikopterom MUP-a iz Svilajnca do Beograda,a onda avionom Vlade Srbije u Barselonu. Da ne pominjem kako je Lončar nekoliko puta ponovio da je zahvaljući predsedniku dečaku omogućen prevoz helikopterom i avionom. Pitam se, pitam čije su to letilice?
I od toga je ministar zdravlja napravio sebi, odnosno Vučiću, marketing jer su, gle čuđenja, svi mediji dobili snimak kako medicinska sestra nosi bolesnog dečaka do helikoptera.
I mučne su sve izjave ministra zdravlja da je samo zbog njega Duki primljen u subotu u bolnicu, dakle za vikend, kao da bolnice ne rade svakodevno. Lončar se hvali da se svaki čas čuje sa doktorom…
Sigurna sam da se mnogima gadi cela ta Lončareva predstava, ali bitno je da je dečak veoma brzo otišao na spasonosno lečenje.
Ali, Sergej Trifunović zbog svoje humanosti mora da trpi izivljavanja raznih dodvorica vlasti. Jedan od njih je osvedočeni Vučićev obožavalac, pa kako bi se po ko zna koji put dodvorio ljubljenom predsedniku vlasnik Informera je sebi dopustio da na naslovnoj strani objavi da je „ Sergej narkoman i ološ kome smeta što je predsednik pomogao bolesnom detetu“.
Građani Srbije duguju izvinjenje Sergeju Trifunoviću što zbog svoje inertnosti da menjaju državu mora da trpi ovakve uvrede i poniženja.
Da je Srbija pravna država ne bi morao da postoji neki glumac Sergej Trifunović koji će da prikuplja novac za bolesnu decu. Postojalo bi sistemsko rešenje, postojale bi liste prioriteta na lečenje i svako bolesno dete bi imalo šansu za život.
Ne verujem da će Srbija uskoro da postane pravna država, i zato sam srećna što Srbija, ipak, ima jednog Sergeja Trifunovića. I svi mi bi smo trebali da budemo makar malo kao Sergej Trifunović.
(Autorka kolumne je Vesna Torović odgovorna urednica Medijske kutije)
