- Cilj projekta „Jačanje kapaciteta za vladavinu prava – jug Srbije“ je stvaranje Pravosudne baze Jug kako bi tema o reformi pravosuđa prešla okvire Beograda
- Mihajlo Čolak, iz Fondacije za otvoreno društvo, kaže da nema relevantne inicijative koja se tiče reforme pravosuđa, a da je izvorno potekla i razvila se van prestonice Srbije
- On objašnjava da je jug Srbije izabran za projekat jer je u Nišu, pored jake advokatske komere, apelacionog suda i pravnog fakulteta, ponikao fenomen masovnih tužbi, neki od najuglednijih nezavisnih lokalnih medija su na jugu, a svojevremeno su otpočeli protesti građana protiv bahatosti javnih preduzeća i javne vlasti
- U okviru projekta je organizovana obuka za 16 polaznika-budućih novih lidera za bavljenje reformom pravosuđa,koji treba da doprinesu procesima jačanja nezavisnosti i odgovornosti, kao i poboljšanju i kvalitetu pravosuđa
- Čolak kaže da je veoma bitno da se budući mladi lideri podstaknu na javni angažman jer je mali je broj sudija i tužilaca koji istupaju javno svojim stručnim mišljenjima i debatuju u javnom prostoru o nezavisnosti pravosuđa
- On smatra da vladavina prava u Srbiji nikad nije bila na nivou koji bi zaslužio prelaznu ocenu
Fondacija za otvoreno društvo, u saradnji sa Odborom za ljudska prava iz Niša, pokrenula je projekat „Jačanje kapaciteta za vladavinu prava – jug Srbije“, sa ciljem da se stvori Pravosudna baza Jug kako bi tema o reformi pravosuđa prešla okvire Beograda.
Mihajlo Čolak, koordinator programa Fondacije i član Programskog saveta projekta, kaže da se većina procesa adresiranih u Akcionom planu za Poglavlje 23 – Pravosuđe odvija u Beogradu, te da se stiče utisak da se angažman državnih organa, kao i aktivnosti civilnog društva i ekspertske zajednice dešavaju jedino u prestonici Srbije.
foto. m.k.
-Praktično nema relevantne inicijative koja se tiče, odnosno, adresira reformu pravosuđa, a da je izvorno potekla i razvila se van Beograda. S druge strane, jug Srbije je višestruko izazovan: Advokatska komora Niša je treća najveća advokatska komora u Srbiji. Niš je univerzitetski grad sa Pravnim fakultetom. Neki od najuglednijih i najinteresantnijih nezavisnih lokalnih medija se nalaze upravo na jugu Srbije. Fenomen masovnih tužbi (takozvane masovke) je ponikao u Nišu. Jedan od četiri apelaciona suda se nalazi u Nišu. U Nišu su i pre nego u Beogradu otpočeli svojevremeni protesti građana (članova skupština stanara) usmereni protiv bahatosti javnih preduzeća i javne vlasti-kaže Čolak.
On dodaje da su Niš i okolne gradove prepoznali kao sredinu kontradiktornosti, s jedne strane učmalost i odsustvo inicijative, s druge strane solidan ljudski potencijal, kako po pitanju stručnosti tako i po pitanju aktivističkog kapaciteta i entuzijazma.
Sve su ovo razlozi, dodaje on, zašto je jug Srbije izabran za realizaciju projekta, čiji je glavni cilj unapređenje postojećih i izgradnja novih kapaciteta u ovom delu zemlje za praćenje i angažman u oblasti vladavine prava sa naročitim fokusom na reformu pravosuđa.
– Prvi podcilj projekta je ohrabrivanje i izgradnja kapaciteta na jugu Srbije da od 2021. godine nastupaju sa sopstvenim inicijativama i relevantnim uticajem na procese jačanja nezavisnosti i odgovornosti, te poboljšanja efikasnosti i kvaliteta pravosuđa, kako u lokalu, tako i na nacionalnom nivou. Drugi podcilj je dovesti u vezu sve angažmane i rezultate ostvarene u reformi pravosuđa sa procesima i inicijativama koje mogu unaprediti generalnu vladavinu prava-objašnjava koordinator programa Fondacije za otvoreno društvo.
Kako bi doprineli procesima jačanja nezavisnosti i odgovornosti, kao i poboljšanju i kvalitetu pravosuđa, u okviru projekta je organizovana obuka za 16 polaznika-budućih novih lidera za bavljenje reformom pravosuđa.
-Izabrali smo mlade ljude- pravnike, novinare i NVO aktiviste. Pravnici su prvenstveno sudijski, tužilački i advokatski pripravnici i studenti završnih godina Pravnog fakulteta iz Niša, Vranja, Leskovca i Pirota. Do sredine maja realizovaćemo 16 predavanja na kojima će teme, između ostalog biti Evrointegracije: Poglavlje 23 – reforma pravosuđa; Strategija razvoja pravosuđa – za period 2019-2024; Promena Ustava i pravosudnih zakona; Garanti (ne)zavisnosti sudstva na papiru i u praksi; Pristup pravdi (besplatna pravna pomoć, dužina trajanja postupka i drugo); Sudstvo, tužilaštvo, advokatura; Mediji i pravosuđe; Fenomen GONGO organizacija-kaže Čolak.
On najavljuje i studijsku posetu Beogradu tokom koje će polaznike upoznati sa najrelevantnijim organizacijama civilnog društva koje se bave temom vladavine prava.
Inače, neki od predavači budućim liderima su Dragana Boljević, bivša predsednica Društva sudija Srbije, Lidija Komlen Nikolić, predsednica Predsedništva Udruženja tužilaca Srbije, Katarina Golubović, predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava i projekta „Otvorena vrata pravosuđa“, Omer Hadžiomerović, sudija Apelacionog suda u Beogradu, Vida Petrović Škero, predsednica Centra za pravosudna istraživanja.
Nakon predavanja neki od polaznika će biti angažovani da u saradnji sa vrhunskim stručnjacima iz lokala, sprovode na jugu Srbije istraživanja koje se ne tiču samo juga Srbije, već su relevantna i za nacionalni nivo.
-Očekujemo da ćemo na ovaj način doprineti da se ojačaju novi lideri i da se podstaknu na dugoročni angažman vezan za bavljenje reformom pravosuđa; da javno istupaju, otvaraju nove teme, postavljaju pitanja i reaguju na procese koji mogu negativno uticati na nezavisnost pravosuđa, integritet nosilaca pravosudnih funkcija, kao i da postavljaju pitanje odgovornosti sve tri grane vlasti u vezi kvaliteta i efikasnost pravosuđa. Neki od tih mladih lidera će možda kroz nekoliko godina nastupati sa različitih pozicija i međusobno se konfrotirati, a drugi će stvarati stručna partnerstva i možda zajednički pokretati neke nove projekte i inicijative.Cilj nam je stvaranje šire pravosudne koalicije na jugu Srbije- Pravosudne baze Jug- kaže član Programskog saveta projekta.
Čolak napominje da je veoma bitno da se budući mladi lideri podstaknu na javni angažman.
-Mali je broj sudija i tužilaca koji istupaju javno svojim stručnim mišljenjima i debatuju u javnom prostoru o temama poput – nezavisnost pravosuđa, lični integritet nosilaca pravosudnih funkcija, promena ustava u delu koji se tiče pravosuđa, pritisci na pravosuđe u javnom govoru predstavnika zakonodavne i izvršne vlasti. Nažalost, mali je broj i profesora i naučnih radnika koji u javnosti kritički govore o trenutnoj situaciji u oblasti vladavine prava-smatra naš sagovornik.
On ističe da su neki od tih izuzetnih pojedinaca prihvatili su poziv da budu predavači na projektu.
-Verujemo da – interakcija koju će ovi mladi ljudi, polaznici obuke, imati tokom predavanja sa svojim starijim kolegama, kao i mentorski odnos koji ćemo uspostaviti sa nekim polaznicima kroz istraživanja koja nameravamo da realizujemo u drugoj polovini 2020. godine – može da doprinese izgradnji novih lidera, a time i unapređenju vladavine prava i toliko neophodnog dijaloga o ovoj neopravdano zapostavljenoj temi. Konačno, imamo ambiciju da čitava ova inicijativa preraste u jednu stručno-aktivističku koaliciju koja će davati predloge i realizovati projekte koji doprinose unapređenju nezavisnosti i odgovornosti pravosuđa i jačanju vladavine prava na jugu Srbije -kaže Čolak.
Za vladavinu prava potrebna politička volja
Mihajlo Čolak smatra da je za vladavinu prava u Srbiji pre svega potrebno da se stvori politička volja.
-Nažalost, vladavina prava u Srbiji nikad nije bila na nivou koji bi zaslužio prelaznu ocenu. Istorijski gledano, ona je češće bila fingirana nego istinski prisutna i uspostavljena. Naime, da je istinska vladavina prava zaista i bila uspostavljena, ne bi se mogla tako jednostavno narušiti. Bez vladavine prava i istinski nezavisnog i efikasnog pravosuđa teško je očekivati neki značajniji privredni razvoj i jačanje domaće ekonomije-kaže Čolak.
Nažalost, dodaje on, pravosuđe i institucije koje su važne za vladavinu prava su u prethodnih nekoliko godina na udaru i u zemljama sa zavidnom demokratskom tradicijom i visokim standardima po pitanju vladavine prava.
-Trend ugrožavanja integriteta i nezavisnosti pravosuđa od strane ostale dve grane vlasti uzima maha i u manjem broju zemalja članica Evropske unije. S druge strane, predstavnici pravosuđa zapravo imaju mnogo veću moć nego što su i sami svesni. Međutim, za razliku od svojih kolega iz zemlja članica EU, većina ih pristaje na atmosferu straha i potčinjenosti. Oni koji iz pozicije struke argumentovano i kritički govore u javnosti o stanju i odgovornosti u pravosuđu, postaju meta izvršne vlasti koja često vrši napade kroz tabloide- objašnjava Čolak.
On dodaje da su česti su i napadi na nosioce pravosudnih funkcija i sa skupštinske govornice.
-Tela koja su odgovorna za očuvanje integriteta i nezavisnosti nosilaca pravosudnih funkcija – Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca – retko se oglašavaju na ove napade. Republički javni tužilac je nevidljiv-konstatuje Čolak.
