- Ćerka Miodraga Lazića, poznatog ratnog hirurga sa prostora bivše Jugoslavije i bivšeg direktora Urgentnog centra Niš, koji je preminuo 14. aprila od Kovida 19, podnela je prijavu inspekciji Ministarstva zdravlja u kojoj zahteva da se odgovorni za lečenje njenog oca “adekvatno sankcionišu” zbog “niza nepravilnosti, propusta i grešaka”
- Prema pisanju dnevnog lista Danas, Nina Vujošević je kao odgovorne za “nesavesno lečenje” njenog oca na niškoj Klinici za anesteziju i intenzivnu terapiju, gde je on i preminuo, označila pomoćnike direktora KC Niš R. J, inače direktora ove klinike, i D. Lj, načelnika jedinice intenzivne nege na toj klinici
- U prijavi je između ostalog navedeno da je Lazić navodno prerano skinut sa respiratora i vraćen na kiseoničnu masku, od koje je imao tešku klaustrofobiju kao jednu od posledica boravka na ratištu, da je prekasno intubiran, da postoji sumnja da mu nisu davani svi lekovi koje je mu je indikovao infektolog, a da je u otpusnoj listi pogrešno navedeno da je sve vreme bio u teškom opštem stanju, dok su izostavljeni laboratorijski nalazi i podatak da je bio potitivan na koronavirus
- Lazićeva ćerka je i sama lekar i zaposlena u niškom KC
Ćerka Miodraga Lazića, poznatog ratnog hirurga sa prostora bivše Jugoslavije i bivšeg direktora Urgentnog centra Niš, koji je preminuo 14. aprila od Kovida 19, podnela je prijavu inspekciji Ministarstva zdravlja u kojoj zahteva da se odgovorni za lečenje njenog oca “adekvatno sankcionišu” zbog “niza nepravilnosti, propusta i grešaka”.
Prema pisanju dnevnog lista Danas, Nina Vujošević je kao odgovorne za “nesavesno lečenje” njenog oca na Klinici za anesteziju i intenzivnu terapiju, gde je on i preminuo, označila pomoćnike direktora KC Niš R. J, inače direktora ove klinike, i D. Lj, načelnika jedinice intenzivne nege na toj klinici.
Ona je i sama lekar i zaposlena u niškom KC.
Vujošević je u prijavi, podnetoj 28. maja, u koju je taj list imao uvid, navela da su na Klinici za anesteziju, koja u vreme epidemije zbrinjava najteže kovid pacijente, postojale “očigledne greške u prijemu, lečenju i ophođenju prema dr Laziću”.
Ona je kao jednu od grešaka navela da je njen otac navodno, po odluci R. J, prerano skinut sa repiratora, iako su anesteziolozi porodici govorili da “nije indikovano” da se to učini pre vremena.
On je priključen na respirator 11. aprila rano ujutru, a skinut sutradan posle ponoći, što je uradio mladi anesteziolog, “sa specijalističkim stažom od par meseci”, koga je R.J. “poslao da to uradi”.
Prema rečima Lazićeve ćerke, porodica je pokušavala da utiče da on ne bude skinut sa respiratora prerano, i da mu zbog toga “bude ugrožena mogućnost oporavka”, tim pre što je “patio od teškog oblika klaustrofobije, koja je posledica više godina provedenih u ratovima kao lekar dobrovoljac, zbog čega nije mogao dugo da trpi kiseoničnu masku, što su svi zaposleni na ovoj klinici vrlo dobro znali”.
– Sve vreme nakon skidanja sa repiratora dr Lazić, … u jako lošem stanju, boreći se za vazduh, moli da ga vrate na respirator, što anesteziolozi ne čine, najgrublje odbijajući pacijentovu poslednju želju, i ne dozvoljavajući mu da učestvuje u sopstvenom lečenju, što je u suprotnosti sa Etičkim kodeksom- navodi se u prijavi.
U njoj se još dodaje da je Lazić intubiran tek 14. aprila ujutru iako mu se stanje pogoršalo prethodnog dana popodne.
Izražava se, takođe, sumnja da je uopšte primao terapiju koju su mu indikovali infektolozi, među kojima i eksperimentali lek “tocilizumaba”, čiju upotrebu je u njegovom slučaju odobrilo Ministarstvo zdravlja. U otpusnoj listi nije navedeno da je dobijao taj i još neke lekove, a infektolog, koji je po protokolu jedini nadležan da prati efekte eksperimentalnog leka, nijednom nije konsultovan, uprkos “drugačijem dogovoru“ sa R.J.
U otpusnoj listi se se ne navode ni laboratorijski nalazi koji bi potvrdili Lazićevo loše stanje, kao ni podatak da je pozitivan na koronavirus, iako je test koji to potvrđuje rađen 1. aprila.
– U otpusnoj listi se navodi i da je pacijent zbog pogoršanja opšteg stanja preveden sa Klinike za infektivne bolesti, da je primljen u jako teškom stanju, i da se sve vreme održavalo jako teško opšte stanje pacijenta, što je potpuno netačno- naglašava se u prijavi, i dodaje da o tome svedoči i sam R.J. koji je dao izjavu za medije da je Lazić “potpuno stabilno”, i na društvenoj mreži postavio fotografiju kao dokaz.
Pre dolaska na Kliniku za anesteziju, Lazić je tri dana lečen na Klinici za infektivne bolesti, gde mu je, po navodima u prijavi, bio obezbeđen “adekvatan smeštaj, nega i terapija”, a njegovo stanje je “sve vreme bilo stabilno”.
Prebačen je na Kliniku za anesteziju 10. aprila, “bespotrebno” i na insistiranje R.J. i D.Lj, navodi se u prijavi.
Lazić prvobitno otpušten iz KC bez otpusne liste?
Lazićeva ćerka u prijavi navodi da je on, sa suprugom, koja je takođe zaposlena u KC, još 5. aprila bio hospitalizovan, nakon što je javio kolegi R.J. da je pozitivan na koronu i da se ne oseća dobro.
Smešteni su na bivšoj Klinici za kardiologiju, u sobi “sa prljavim vešom, razbacanim polovnim stvarima, polomljenim krevetima, bez pokrivača, bez pletizmografa, sa monitorom koji ne radi, sa vrlo teškim pacijentima na kiseoniku bez monitoringa”.
“Poražen ovakvim ophođenjem”, tražio je da njega i suprugu otpuste. Otpušteni su bez otpusne liste, po odobrenju R. J. i D.Lj, koji su im organizovali i sanitetski prevoz, navodi se u prijavi.
Sirene, “Marš na Drinu”, bilbordi, nagrade, ordeni…
Smrt Miodraga Lazića propraćena je komemoracijama, sirenama, puštanjem njegove omiljene pesme “Marš na Drinu”, bilbordima ili muralima u više gradova Srbije, Republike Srpske, Crne Gore.
Čitulju u jednom dnevnom listu dao je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, nazivajući ga “velikim herojem” i poručujući da ga “Srbija nikada neće zaboraviti”.
Ministarstvo kulture i informisanja je nakon njegove smrti najavilo da će finansirati štampanje novog izdanja njegovog autobiografskog dela „Dnevnik ratnog hirurga“ (Кnin 1991- Srpsko Sarajevo 1995) i tiraž podeliti bibliotekama u Srbiji i Republici Srpskoj, kao “izraz dubokog poštovanja” prema Laziću, kojeg je označilo kao “znamenitog hirurga, velikog čoveka, ličnost herojskih dimenzija i primer onog kulturno-istorijskog obrasca u pojedincu, koji je kao model i uzor vekovima bio inspiracija narodnoj etici, moralu i književnosti”.
I Ministarstvo odbrane je izdalo ovu knjigu, u okviru svoje edicije “Ratnik”, a ministar odbrane Aleksandar Vulin je na promociji u Nišu kazao da je Lazić “svojim životom zadužio Srbe gde god da žive”.
Eparhija niška ga je posthumno odlikovala ordenom Svetog Romana, najznačajnijim priznanjem te eparhije.
Uprava KC je na dan njegove smrti saopštila da je otišao “voljeni i omiljeni doktor Laza”, podsećajući da je “spasao više od hiljadu života na bojištu, radio u ratnoj bolnici neprekidno i po 36 sati, operisao i po tri vojnika istovremeno ili oživeo srce ratnika u Istočnom Sarajevu stiskajući ga golim rukama”.
U borbi protiv koronavirusa “ponovo je bio na prvoj liniji”, bez obzira što ga je samo dva meseca delilo od penzije, a on znao da je zbog zdravstvenog stanja ugrožen. “Njegovo srce nije izdržalo”, navela je uprava te ustanove, uz poruku:“Bio si i ostaješ naš heroj”.
Preminuli hirurg je nekoliko decenija radio u niškom KC, gde je bio i u Upravnom odboru, a od 2012. godine je bio rukovodilac Urgentnog centra.
Bio je ratni hirurg dobrovoljac u Republici Srpskoj Кrajini (1991. i 1992. godine) i Republici Srpskoj (1992-1996), za šta ga je Patrijarh srpski Pavle odlikovao ordenom Svetog Save.
Jedan je od osnivača ratne bolnice „Žica“ u Blažuju, na prvoj liniji fronta kod Sarajeva, gde je tokom 40 meseci, kao jedini hirurg na tom području, obavio više od 3.500 operacija u vanredno teškim uslovima.
