- U najnovijoj verziji prednacrta Građanskog zakonika, u koji se pojedini mediji imali uvid, predviđena je mogućnost da oboleli od teških i neizlečivih bolesti završe život na dostojanstven način, svojom odlukom ili uz saglasnost svojih najbližih
- Konačnu odluku o eutanaziji donosio bi sud, a izvršavali bi je specijalizovani medicinski radnici
- O legalizaciji eutanazije u Srbiji prvi put će se javno raspravljati sledeće sedmice na savetovanju „Budvanski pravnički dani”, u organizaciji Saveza udruženja pravnika Srbije i Republike Srpske
- Prednacrt Građanskog zakonika propisuje i da supružnici, vanbračni partneri ili žena koja živi sama mogu da sklope ugovor sa ženom koja će im roditi dete, a koja se u zakoniku definiše kao „rodilja“
- Budući roditelji će izdržavati rodilju za vreme trudnoće, a ona ima pravo i na „umerenu nagradu“ u iznosu od 8.000 do 15.000 evra
- U prednacrtu se isključuju mogućnost zaključenja istopolnih brakova , kao i pravne validnosti crkvene forme zaključenja braka, jer se to kosi sa Ustavom Srbije, ali se dopuštaju imovinska prava partnera u istopolnoj vanbračnoj zajednici
- Građanski zakonik je u izradi već 13 godina, a ovaj prednacrt je treći po redu
Legalizacija eutanazije, surogat materinstva i imovinskih prava partnera istog pola u vanbračnoj zajednici, kao i zabrana fizičkog kažnjavanja dece, novine su u najnovijem prednacrtu Građanskog zakonika koji je ovih dana „procurio“ u javnost.
Prve informacije o ovakvim novinama već su izazvale oprečna reagovanja u stručnoj i društvenoj javnosti. Građanski zakonik je u izradi već 13 godina, a ovaj prednacrt je treći po redu.
Pravo na eutanaziju priznao i Evropski sud za ljudska prava u Strazburu
U najnovijoj verziji prednacrta Građanskog zakonika, u koji se pojedini mediji imali uvid, predviđena je mogućnost da oboleli od teških i neizlečivih bolesti završe život na dostojanstven način, svojom odlukom ili uz saglasnost svojih najbližih.
– Pravo na eutanaziju, kao pravo fizičkog lica na saglasni, dobrovoljni i dostojanstveni prekid života, može se izuzetno ostvariti ako se ispune propisani humani, psihosocijalni i medicinski uslovi. Zloupotreba prava na eutanaziju radi pribavljanja neosnovane materijalne ili druge koristi predstavlja osnov za krivičnu odgovornost- navodi se u članu 86. prednacrta Građanskog zakonika.
U Komisiji za izradu Građanskog zakonika su kazali da zakonik predviđa da se odluka o eutanaziji ne može doneti bez saglasnosti onoga o čijem je životu i smrti reč, ali da u slučajevima kada su ljudi bez svesti saglasnost mogu dati zakonski zastupnik i članovi najbliže porodice.
Pored nesumnjivo izražene želje zainteresovane osobe, procedura za ostvarivanje prava na eutanaziju uključuje i mišljenje stručnjaka medicinske struke, psihologa i socijalnih radnika, koja će oni dostaviti sudu.
Konačnu odluku o eutanaziji donosio bi sud, a izvršavali bi je specijalizovani medicinski radnici.
U ovoj Komisiji su najavili su da će biti donet poseban zakon koji će precizno urediti „veoma stroge uslove“ i postupak za ostvarivanje prava na eutanaziju.
Legalizacija eutanazije će za posledicu imati brisanje iz Krivičnog zakonika krivičnog dela „ubistvo iz samilosti“ osobe zbog teškog zdravstvenog stanja, za koje je predviđena kazna zatvora od šest meseci do pet godina, kao i definisanje nove krivične odgovornosti za slučajeve zloupotrebe prava na eutanaziju.
O legalizaciji eutanazije u Srbiji prvi put će se javno raspravljati sledeće sedmice na savetovanju „Budvanski pravnički dani”, u organizaciji Saveza udruženja pravnika Srbije i Republike Srpske.
Pravo na aktivnu ili pasivnu eutanaziju, inače, već više decenija postoji u mnogim zemljama sveta. U Evropi je to pravo je legalizovano u Švajcarskoj, Belgiji, Luksemburgu i Holandiji. Francuska je krajem 2015. godine donela poseban zakon o sedaciji smrtno bolesnih osoba.
U većem broju država u SAD i u Australiji ovo pravo se primenjuje već više godina. Kanada je odobrila eutanaziju odlukom svog vrhovnog suda februara 2015. godine.
Slučaj tridesetosmogodišnjeg Vensana Lambera u Francuskoj, koji je posle teške saobraćajne nesreće 2008. godine bio sedam godina nepokretan i paralizovan, sa teškim oštećenjem mozga, opredelio je Evropski sud za ljudska prava u Strazburu da 2015. godine većinom glasova zaključi da odluka francuskog suda o obustavi intravenske ishrane Lambera ne predstavlja kršenje evropskog prava.
Na taj način je sud u Strazburu priznao ljudsko pravo na dostojanstven završetak života, što je evropske države dodatno podstaklo da priznaju ovo delikatno pravo.
Pacijenti u Srbiji za sada imaju pravo da odbiju terapiju kada im je ugrožen život, što se u delu stručne javnosti smatra pasivnom eutanazijom.
Evropski parlament protiv surogat-majčinstva
Prednacrt Građanskog zakonika propisuje i da supružnici, vanbračni partneri ili žena koja živi sama mogu da sklope ugovor sa ženom koja će im roditi dete, a koja se u zakoniku definiše kao „rodilja“, uz pomoć njihovih ili svojih polnih ćelija.
Prema ideji prednacrta Građanskog zakonika, rodilja najčešće neće biti genetska majka deteta. Embrion bi nastajao od polnih ćelija buduće majke i oca „u epruveti“, a onda se polagao u matericu rodilje, koja će sa budućim roditeljima sklapati ugovor o rađanju za drugoga.
Ugovor u kojem bi bila definisana prava i obaveze budućih roditelja i žene koja nosi njihovo dete biće overavan u sudu. U ugovoru će se navodi da se rodilja odriče budućeg deteta, a ukoliko poželi da ga zadrži, za njega će morati da se bori preko suda.
Prednacrt predviđa da rodilja ima pravo da prekine trudnoću.
Budući roditelji će izdržavati rodilju za vreme trudnoće. Brinuće o tome da se kvalitetno hrani, da ima adekvatnu medicinsku negu i dobre uslove života.
Rodilja će imati pravo i na „umerenu nagradu“, u iznosu od 8.000 do 15.000 evra, rekli su u Komisiji za izradu Građanskog zakonika.
Kada ugovor sa surogat-majkom zaključi i žena koja živi bez partnera za oplodnju mora biti korišćena njena jajna ćelija.
Otac deteta će po pravilu biti muž ili partner „nameravane“ majke.
Njih dvoje će u matične knjige biti upisani kao „nameravani roditelji“- pravna majka i otac deteta.
Uslov za angažovanje takozvane surogat- majke je da par ne može da dobije dete ni prirodnim putem ni veštačkom oplodnjom, kao i sprečavanje eventualnog prenošenja teške nasledne bolesti na potomstvo.
Surogat-materinstvo je dozvoljeno u Rusiji, SAD, Kanadi, Australiji, Holandiji, Belgiji, Grčkoj, Izraelu, Ukrajini, Belorusiji, Gruziji, Velikoj Britaniji, Danskoj, Mađarskoj, Češkoj, a bilo je vrlo rasprostranjeno u Indiji.
U nekim državama je dozvoljeno iz altruizma, a u nekim je novčana nadoknada rodilji i do 40 hiljada evra.
Neke zemlje koje su ranije legalizovale surogat materinstvo, kao što su Nepal i Indija, ovu praksu sada zabranjuju ili uvode restrikcije.
Surogat- materinstvo je zabranjeno u Nemačkoj, Francuskoj, Španiji, Italiji, Francuskoj Austriji, Bugarskoj, Norveškoj, Švedskoj, Islandu, Estoniji, Moldaviji, Turskoj.
Evropski parlament je u svojim dokumentima kritikovao surogat materinstvo u svim oblicima.
Kritičari ovog načina rađanja upozoravaju da su rodilje skoro uvek žene iz najsiromašnijih slojeva, ili Trećeg sveta, koje „često nemaju više ništa da prodaju sem svog tela“, a na koje partneri ili muški članovi porodice vrše pritisak da na to pristanu kako bi donele novac u kuću.
Prema procenama stručnjaka, u Srbiji ima oko 300.000 parova koji bi na ovakav način mogli da dođu do potomstva. Žene iz Srbije su, po dostupnim podacima, do sada najčešće odlazile u evropske zemlje kako bi našle surogat- majku.
Nije isključena mogućnost legalizacije gej brakova kad se promeni Ustav
Prednacrtom Građanskog zakonika isključena je mogućnost zaključenja istopolnih brakova , kao i pravna validnost crkvene forme zaključenja braka, ali se dopuštaju imovinska prava partnera u istopolnoj vanbračnoj zajednici.
Isključenje ove dve mogućnosti nametnuo je Ustav Srbije koji predviđa da se „brak zaključuje na osnovu slobodno datog pristanka muškarca i žene pred državnim organom“, što znači da brak koji država Srbija priznaje ne može biti zaključen između osoba istog pola, kao ni pred crkvenim starešinom.
Međutim za razliku od prethodne dve verzije, trećom verzijom prednacrta je predviđeno priznavanje imovinskih prava koja proizilaze iz zajednice života dva lica istog pola, i to zato što je vanbračna zajednica „predefinisana“.
Po najnovijoj zakonskoj definiciji, vanbračna zajednica je „trajnija zajednica života dva lica različitog ili istog pola (vanbračni drugovi) između kojih ne postoji bračna smetnja krvnog srodstva i nijedan od njih se ne nalazi ni u braku niti u zajednici života sa nekim drugim licem“.
To znači da će i osobe istog pola koje se nalaze u vanbračnoj zajednici imati imovinska prava iz takve zajednice- pravo na zajedničku imovinu, na međusobno izdržavanje ili pravo na zaključenje imovinskog ugovora kojim bi uredili međusobne imovinske odnose.
U Komisiji za izradu Građanskog zakonika su, međutim, kazali da nije isključena mogućnost da se posebnim zakonom, ukoliko dođe do promene Ustava, legalizuje pravo na sklapanje braka dva lica istog pola i „priznaju sva pravna dejstva koja iz toga proizilaze“.
Inače, do 1994. godine homoseksualni odnos predstavljao je u Srbiji krivično delo.
KOMISIJA
Komisiju za izradu Građanskog zakonika, koja broji 13 članova, obrazovala je još vlada Vojislava Koštunice 16. novembra 2006. godine, sa zadatkom da kodifikuje građansko pravo i izradi tekst Građanskog zakonika.
Odlukom je predviđeno da je komisija dužna da Ministarstvu pravde dostavi tekst Građanskog zakonika u roku od godinu dana. Međutim, narednog dana, 17. novembra, ova rečenica je izbrisana i nije predviđen bilo kakav rok završetka.
Sastav komisije se menjao tokom godina. U Početku su je činili univerzitetski profesori prava, jedan tadašnji ministar i nekoliko advokata, ali su kasnije u nju ulazili i stručnjaci drugih profila.
