PREDLOZI VUČIĆA I TAČIJA O „RAZMENI TERITORIJA“ IZMEĐU KOSOVA I SRBIJE MESECIMA IZAZIVAJU OŠTRE REAKCIJE, A JOŠ SE NE ZNA ŠTA SADRŽE

Pitanje da li bi očekivani pravno obavezujući sporazum između Beograda i Prištine trebalo da sadrži „podelu Kosova i Metohije“, „razgraničenje sa Albancima na KiM“ ili „korekciju granica između Kosova i Srbije“ nije bliže odgovoru ni posle nekoliko meseci od javnog „lansiranja“ takvih zamisli sa obe strane.

Ideja o promeni „administrativnih“ ili „državnih“ granica- u zavisnosti da li o njima govore Beograd ili Priština, pripisuje se predsednicima Srbije i Kosova Aleksandru Vučiću i Hašimu Tačiju, koji su je plasirali ovog leta, iako se mogla čuti i ranije. Za razliku od Vučića, koji nije precizirao šta konkretno podrazumeva „razgraničenje“ koje zagovara, Tači je kazao da potencijalna „korekcija granica“ podrazumeva pripajanje Preševa, Bujanovca i Međveđe Kosovu.

Sporadične informacije o tome da bi SAD ili Francuska navodno mogle prihvatiti svaki dogovor Beograda i Prištine, pa i onaj o korekciji granica, nisu doprinele razjašnjenju toka razgovora Vučić- Tači, koji se ne vode javno, niti se pouzdano zna šta podrazumevaju. Za sada je prilično izvesno da su dva predsednika bez neupitne podrške „svojih“ građana i javnosti, kao i da Brisel nije promenio stav da nema promene granica na Zapadnom Balkanu, jer bi to destabilizovalo region.

Tači: Sporazum kosova i Srbije biće zaključen do sledećeg proleća

O ideji o primeni granica ponovo bi se moglo razgovarati sledećeg meseca u Parizu. Prema pisanju beogradskog lista Danas, Vučić je prihvatio poziv francuskog predsednika Emanuela Makrona da 11. novembra prisustvuje velikom međunarodnom skupu u Parizu, koji će se organzovati  povodom Dana primirja u Prvom svetskom ratu. Poziv da tog dana bude u glavnom gradu Francuske Makron je poslao i Tačiju.

Ovaj list u današnjem tekstu navodi da se na skupu očekuje prisustvo ključnih svetskih lidera, poput predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa i nemačke kancelarke Angele Merkel. Za sada je „pod velikim znakom pitanja“ da li će se u francuskoj prestonici pojaviti i ruski predsednik Vladimir Putin, imajući u vidu izuzetno zaoštrene odnose Zapada i Moskve, kažu sagovornici iz diplomatskih krugova.

Neposredno pre ovakve najave, Hašim Tači je kazao da je „dobio podršku“ francuskog predsednika Makrona za što skorije postizanje pravno obavezujućeg sporazuma Kosova i Srbije, uz mogućnost korekcije granica koja bi podrazumevala pripajanje Preševske doline Kosovu.

– Predsednik Makron snažno podržava dijalog Kosova i Srbije i mogućnost da sporazum bude postignut što je pre moguće, idealno za kratko vreme i sa realnom mogućnošću za korekciju granica. To podrazumeva uključivanje Preševa, Medveđe i Bujanovca u granice Kosova- rekao je Tači za TVSH.

Tači je kazao da bi takav scenario „otvorio sigurnu evroatlantsku perspektivu za Kosovo“, kao i da ne bi „uzimao u obzir ograničenja na osnovu etničke pripadnosti“, već održavao „multietničnost na Kosovu i izgradnju građanske demokratije u zemlji“. Dodao je da ga je Makron savetovao da „što pre zaključi sporazum Kosova i Srbije“.

On je, takođe, u intervjuu za francusku televiziju „France 24“, izrazio  optimizam da će sporazum sa Srbijom, koji će uključivati i korekciju granica, biti postignut do sledećeg proleća. Prema njegovim rečima, promena granica „nije ideja koju je on želeo da predstavi, nego je, posle dosadašnjih pregovora to jedino mudro rešenje za stabilnost“.

Na njegovu izjavu oštro je reagovala premijerka Srbije Ana Brnabić juče u Prokuplju, gde je Vlada održavala sednicu. Ona je kazala da „Srbija jeste i biće fleksibilna, strpljiva i tolerantna, ali da sve ima svoj kraj”.

– Molim da prekinu da pričaju o Preševu, Bujanovcu i Medveđi, zato što to nikakve veze sa životom nema. Molim vas da se okanete centralne Srbije i da razgovaramo o tome da li možemo da imamo kompromis koji može da obezbedi dugoročnu harmonizaciju odnosa Beograda i Prištine- rekla je ona.

Vučić: Danas gotovo da nemamo šanse da dobijemo bilo šta

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić do sada nije reagovao na ovakvu Tačijevu izjavu. On se ni prethodno nije oglašavao u vezi sa Tačijevom idejom o pripajanju Preševa, Bujanovca i Medveđe Kosovu.

Umesto njega, to je učinio- sam Tači. Na konferenciji za novinare, početkom avgusta u Prištini, on je rekao da će tokom pregovora u Briselu istaći zahtev albanskog stanovništa iz Preševske doline za ujedinjenje sa Kosovom, ali da „zna da će taj zahtev biti odbijen“.

– Veoma su male mogućnosti da će se Srbija složiti sa zahtevom Albanaca iz Preševa, Bujanovca i Medveđe. Ja poznajem odlučnost i činjenicu da je Aleksandar Vučić nepopravljiv po pitanju Kosova- kazao je on.

Vučić je prethodno kazao da „ne može da govori o čemu pregovara sa kosovskim Albancima, jer bi tako otvorio karte Srbije u pregovorima“. On je kazao da će sporazum Beograda i Prištine „biti sveobuhvatan paket koji nije uprošćen i jednostavan kao što neki zamišljaju“.

– Ja se zalažem i to je moja politika, za razgraničenje sa Albancima. To da imamo teritoriju za koju se ne zna ko je kako tretira i šta kome pripada, to je uvek izvor potencijalnih sukoba. Valjda je bolje (dobiti) nešto, nego ništa. Ovi koji kritikuju ovakvo rešenje mnogo više su mogli da dobiju, a danas gotovo da nemamo šanse da dobijemo bilo šta- rekao je on u javnim istupanjima tokom jula i avgusta.

Vučić je ocenio da je „ovaj problem star 200 godina“, a da „zamrznuti konflikt ne može da traje doveka, jer će se jednom odmrznuti, i izazvati ozbiljne probleme“.

– Za 20 godina, ako ne budemo rešavali pitanje Kosova i Metohije, izgubićemo sve- ocenio je.

Kosovo u međunarodnim organizacijama, bez direktnog priznanja

Kosovski predsednik Hašim Tači je precizirao da njegov predlog podrazumeva zaključivanje konačnog pravno obavezujućeg sporazuma Kosova sa Srbijom, potpunu normalizaciju odnosa „koja znači priznanje Kosova od strane Srbije“, učlanjenje Kosova u Ujedinjene nacije, NATO i OEBS, kao i korigovanje granica sa Srbijom, koje uključuje pripajanje Preševske doline Kosovu.

On je kazao i da predlog podrazumeva autonomiju za sever Kosova, na kojem živi većinsko stanovništvo srpske nacionalnosti. Istovremeno, Kosovo bi se obavezalo da razvija građansko društvo, bez etičkih podela i zaoštravanja odnosa.

Prema pisanju pojedinih medija, predsednik Srbije je navodno spreman za indirektno priznavanje Kosova, odnosno omogućavanje njegovog članstva u međunarodnim organizacijama. On je, inače, više puta javno kazao da Srbija „nikada neće priznati nezavisnost Kosova“.

Hrvatski „Globus“  je nedavno izvestio da je Vučićeva „crvena linija“ ispod koje nije spreman da ide- sever Kosova, koji, prema njegovom navodnom planu o „razgraničenju“, treba da pripadne Srbiji.

Predstavnici vlasti u Srbiji uglavnom nisu izlazili u javnost povodom Vučićevog predloga, osim što su javno podržavali njegov napor da se problem reši kompromisom. Predlog o razgraničenju jasno su podržali potpredsednik Vlade Ivica Dačić, koji je kazao da je to predlagao godinama unazad, i ministar odbrane Aleksandar Vulin.

Deo opozicije tvrdi da su i Tači i Vučić izdajnici nacionalnih interesa

Pojedini evropski zvaničnici, svetski mediji, veliki deo opozicije u centralnoj Srbiji i na Kosovu, kao i deo nevladinog sektora, izjasnili su se protiv ovakvih predloga, navodeći različite, pa i potpuno oprečne argumente.

Među primedbama opšteg karaktera ističe se da takvo rešenje može ugroziti stabilnost na zapadnom Balkanu, a da pri tom teško da može biti održivo i primenjivo. Postoji bojazan da bi eventualno priključenje Preševske doline Kosovu moglo otvoriti pitanje pripajanja Republike Srpske Srbiji, moglo se čuti u diplomatskim izvorima.

Prema dostupnim podacima, predlog Vučića i Tačija do sada nije naišao na razumevanje kod ubedljive većine članica EU, a njemu se protivi i jedna od centralnih političkih figura EU, nemačka kancelarka Angela Merkel.

– U Savetu bezbednosti UN Velika Britanija i Kina imaju dobre razloge da spreče i debatu o promeni granica- ocenio je nedavno bečki „Standard“.

Protiv Tačijev „izdajničke“ ideje izjasnila se ne samo kosovska opozicija, koja je zbog toga organizovala i masovne proteste, već i pripadnici vladajuće koalicije, među kojima je i premijer Ramuš Haradinaj. Vučićev predlog su, pak, pojedini predstavnici srbijanske opozicije nazvali veleizdajom i kršenjem Ustava, a neki od njih su zahtevali njegovo hapšenje.

Pregovori o rešenju problema Kosova između Beograda i Prištine počeli su 2006. godine.

Prema dostupnim podacima, na Kosovu, koje broji oko 1, 8 miliona stanovnika, živi oko 150 hiljada Srba, od kojih polovina na severu, u mestima sa većinskim stanovništvom srpske nacionalnosti. Preostali deo Srba živi južno od reke Ibar, u enklavama u kojima su Albanci većina.

SAD NE ISKLJUČUJU KOREKCIJU GRANICE SRBIJE I KOSOVA?

SAD se neće uključivati u raspravu o ideji o razmeni teritorija između Srbije i Kosova, ali ne isključuju mogućnost korekcije granica, rekao je savetnik predsednika SAD Donalda Trampa za nacionalnu bezbednost Džon Bolton, krajem avgusta u Kijevu.

– Postoje novi znaci da obe vlade veoma tiho možda žele da o tome pregovaraju. Američka politika je da ako dve strane mogu da se o tome međusobno dogovore i postignu sporazum, mi ne isključujemo teritorijalne korekcije. Zaista nije na nama da to kažemo- rekao je Bolton za Radio „Slobodna Evropa“.

Bolton je dodao da ne misli „ni da će će neko u Evropi sprečavati ako dve strane u sporu postignu uzajamno zadovoljavajuće rešenje“.