• Radio televizija Kragujevac je jedan od dva medija u Srbiji koji su i danas, tri godine po isteku zakonskog roka za izlazak države iz medija, u vlasništvu lokalne samouprave
  • Kragujevac je jedina lokalna samouprava koja četiri godine ne raspisuje konkurs za sufinansiranje medijskih sadržaja od javnog interesa
  • Uprkos tome što medijski zakoni propisuju da se iz budžeta mogu finansirati samo medijski projekti kojima se ostvaruje javni interes, grad Kragujevac od 27. juna prošle godine, kada je RTK nakon poništene privatizacije vraćena u vlasništvo grada, finansira njeno tekuće poslovanje kroz subvencije, a pokriva čak i njena dugovanja iz perioda dok je bila u vlasništvu Radoice Milisavljevića
  • U 2017. i prvom kvartalu 2018. godine ovoj televiziji je iz budžeta isplaćeno oko 32 miliona dinara na ime subvencija, a skoro 109 miliona dinara na ime 575 izvršnih sudskih presuda za dugovanja koja potiču i iz perioda dok je bila privatizovana
  • Budžetska sredstva za RTK „skidana“ su i sa budžetskih pozicija namenjenih predškolskim ustanovama i osnovnim i srednjim školama
  • Nadležni organi nisu intervenisali, a Ministarstvo kulture i informisanja kaže da „nema nadležnost“ da pokreće bilo kakve postupke u slučaju da lokalne samouprave ne raspišu zakonski obavezan konkurs za sufinansiranje medijskih sadržaja
foto: dnevni list Danas

„Slučaj“ Radio televizije Kragujevac pokazuje da postoje manjkavosti u pravnom okviru u vezi sa privatizacijom i finansiranjem medija u Srbiji, kao i nedostatak političke volje da država u potpunosti izađe iz medija, a da se budžetski finansiraju samo medijski sadržaji od javnog interesa, što je inače zvanično državno opredeljenje, jedan je od zaključaka istraživanja transparentnosti budžetskog finansiranja medija u Kragujevcu, sprovedenog od septembra prošle do juna ove godine.

RTK je u vlasništvu grada i tri godine po isteku zakonskog roka za privatizaciju  medija i finansira se iz budžeta u milionskim iznosima, suprotno medijskim zakonima. Grad ne raspisuje zakonski obavezni konkurs za sufinansiranje medijskih projekata od javnog interesa već četvrtu godinu zaredom, a zbog ovakvih propusta do sada niko nije dogovarao.

foto: BIRN

Istraživanje je deo projekta „Javni novac za javni interes“, koji realizuju konzorcijum BIRN-a, NUNS-a i Fondacije „Slavko Ćuruvija“, a podržava Evropska unija. Njegovi rezultati predstavljeni su na tribini u Kragujevcu, prošlog petka uveče, nakon projekcije filma „Tiho nestajanje medija u Kragujevcu“ novinarke Bojane Vlajović Savić, realizovanog u okviru projekta “Informisanje po meri građana“, koji je takođe deo projekta „Javni novac za javni interes“.

Zakoni ne predviđaju krajnji rok u kojem ponovljena privatizacija mora da se okonča

Iako je Zakon o izmenama i dopunama zakona o javnom  informisanju i medijima predvideo izlazak države iz medija do 31. oktobra 2015. godine, Radio televizija Kragujevac  je i dalje u vlasništvu lokalne samouprave. U Srbiji je u takvom vlasništvu još jedino Radio Barajevo, čiji je postupak privatizacije, prema podacima Ministarstva privrede, obustavljen „zbog saznanja za okolnosti koje u potpunosti onemogućavaju prodaju njegovog kapitala“.

Ministarstvo privrede je 26. januara 2017. godine poništilo privatizaciju RTK jer njen vlasnik Radojica Milisavljević nije izvršio ugovorenu obavezu isplate zarada, investiranja 150.000 evra i dostavljanja revizorskog izveštaja. Grad Kragujevac je vlasnik RTK od 27. juna prošle godine.

Ministarstvo privrede je 26. januara 2018. godine objavilo javni poziv za prikupljanje pisama o zainteresovanosti za učešće u postupku privatizacije RTK, na koji je stiglo jedno pismo o zainteresovanosti, od strane Društva za novinsko izdavačku delatnost „Agenda 2020“  iz Beograda. Nakon toga Grad Kragujevac treba da donese model i metod privatizacije RTK-a, a da ovo Ministarstvo raspiše poziv za novu prodaju televizije, kada bi trebalo da se izabere i proglasi kupac. Prema dostupnim podacima, poziv za novu prodaju još nije raspisan.

Prema Zakonu o privatizaciji, kapital  privrednog subjekta posle poništenja ugovora o privatizaciji prelazi u Registar akcija i udela, nakon čega se raspisuje nova privatizacija. Međutim, Uredba o izmeni uredbe o prenosu kapitala bez naknade zaposlenima kod izdavača medija omogućava da udeo iz Registra, na zahtev lokalne samouprave i uz saglasnost Vlade, može biti besplatno prenet na grad ili opštinu. Uredba propisuje da je lokalna samouprava dužna da, ukoliko se u roku od šest meseci ne pokrene postupak privatizacije, donese odluku o prestanku postojanja medija, promeni delatnosti li ukidanju izdavača medija. Zakon o privatizaciji, međutim, na predviđa rok za okončanje privatizacije pokrenute nakon šest meseci od prenosa udela iz Registra na lokalnu samoupravu.

Budžetsko izdvajanje za RTK veće od prosečnog izdvajanja većine gradova i opština za konkursno sufinansiranje medija

foto: privatna arhiva

– Mada Zakon predviđa da lokalne samouprave mogu finansirati samo pojedine medijske sadržaje kojima se ostvaruje javni interes, a koji se biraju na konkursima ili obezbeđuju kroz pojedinačna davanja, grad Kragujevac iz budžeta, a kroz subvencije, finansira „tekuće poslovanje“ RTK od raskida ugovora o privatizaciji. Grad, takođe, izmiruje i izvršne sudske presude poverilaca RTK po dugovima koji su nastali i dok je vlasnik bio Radoica Milisavljević- kaže autorka ovog istraživanja Zorica Miladinović, inače novinarka Danasa.

Miladinović kaže da je za 16 meseci, odnosno u toku 2017. i u prvom kvartalu ove godine, u kojem je proveravan način trošenja javnog novca za medije, ovoj televiziji iz budžeta isplaćeno 31.812.057,30 dinara na ime subvencija, kao i 108.850.984,25 dinara za 575 izvršnih sudskih presuda.

Prema dokumentima koje je lokalna samouprava dostavila istraživačkom timu, u toku 2017. godine RTK je na ime subvencija isplaćeno ukupno 20.549.282,35 dinara, kroz 31 pojedinačnu uplatu. Prva budžetska uplata evidentirana je 25. avgusta, a poslednja  27. decembra 2017. Od 1. januara do 1. maja 2018. godine toj medijskoj kući je na ime subvencija uplaćeno 11.262.774,95 dinara, kroz 13 uplata.

Po osnovnu izvršnih sudskih presuda poverilaca RTK, a za dugove nastale i dok je ona bila privatizovana, grad Kragujevac je u 2017. godini, u periodu od 12. jula do 29. decembra, isplatio 107.182.550,98 dinara, pozivajući se na 541 „pojedinačno rešenje“ izvršnih poverilaca. Od 1. januara do 1. maja 2018. godine isplaćeno joj je 1.668.433,27 dinara, uz  pozivanje na 34 sudske presude.

Osnov za isplatu izvršnih sudskih presuda je Ugovor o prenosu udela Radio televizije Kragujevac d.o.o. Kragujevac na Grad Kragujevac, u kojem se navodi da Grad danom zaključenja ugovora  „prihvata i obaveze prema zaposlenima po osnovu rada i prema poveriocima“.

Ukupno izdvajanje za RTK u 2017. godini iznosi 1,64 odsto gradskog  budžeta, pošto je budžet „težak“  7,8 milijardi dinara, a televiziji je na ime subvencija i sudskih presuda uplaćeno 127.731.833,33 dinara. Izdvajanje za RTK u toj godini bilo je veće od prosečnog izdvajanja većine gradova i opština u Srbiji za konkursno sufinansiranje medijskih projekata od javnog interesa, koje, prema periodičnim izveštajima NUNS-a, iznosi oko jedan odsto.

Milioni za zarade, godišnje odmore, prevoz, tonere, pečat, poštu…

Subvencije u korist RTK su tokom 2017. godine isplaćivane i skidanjem sredstava sa pozicija predškolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja. Tako je iznos od 1.500.000 dinara 14. septembra 2017. obezbeđen na teret „funkcionisanja osnovnih škola“ , iznos od 1.300.000 dinara 10. oktobra 2017. na teret Politehničke škole i Prve tehničke škole, a iznos od 2.350.000 dinara 3. novembra 2017. godine na teret „funkcionisanja srednjih škola“ i „tekućih popravki i održavanja“ u predškolskoj ustanovi „Đurđevdan“ i predškolskoj ustanovi „Nada Naumović“.

One su bile namenjene za izmirenje tekućih troškova RTK: usluge emitovanja i izdavaštva, ugovore o delu, prevoz radnika, avansne uplate za gorivo, reciklažu tonera, putne račune, mesečne pretplate za licencu, internet, refundacije godišnjeg odmora, poštu, izradu pečata, takse, isplate invalidnog lica, i slično.

Uplate subvencija u toku 2017. godine nisu uvek pratili odgovarajući gradski propisi koji predstavljaju osnov za njihovo planiranje i isplatu. Na primer, po delimično dostavljenoj dokumentaciji od strane Grada Kragujevca, od 25. avgusta do 24. novembra 2017. godine, kada je bio na snazi Program rasporeda sredstava za finansiranje razvoja informisanja u gradu Kragujevcu u 2017. godini, kojim je za subvencije RTK predviđeno 2.000.000 dinara, ovoj medijskoj kući je po tom osnovu bilo isplaćeno ukupno 7.149.828,81 dinara, odnosno 5.149.828,81 dinara više od iznosa predviđenog Programom.

Gradonačelnik zna da neraspisivanjem konkursa krši zakon

Od usvajanja Zakona o javnom informisanju i medijima (2014), grad Kragujevac nije raspisivao konkurse za sufinansiranje projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja, niti je ijedan „budžetski dinar“ izdvojio za finansiranje privatnih medija na teritoriji grada, po osnovu pojedinačnih izdvajanja, javnih nabavki, direktnog ugovaranja ili donacija i sponzorstava.

Uprkos (ne)raspisivanju konkursa za sufinansiranje medijskih projekata od javnog interesa, Grad je svake godine opredeljivao iznos za ovu namenu. U budžetu za 2016. godinu za ovu namenu je bilo predviđeno 80.000.000 dinara, 2017. godine- 20.000.000 dinara, što je krajem godine smanjeno na 18.000.000, a 2018. – 5.000.000 dinara. Sredstva za konkurse definisana su Odlukama u budžetu pod stavkom usluge po ugovoru.

Prema informacijama nadležnih gradskih organa, koje su dostavljene istraživačkom timu, ovi budžetski iznosi nisu trošeni za potrebe medija. “Nisu donošene formalne odluke da konkursi za sufinansiranje medijskih sadržaja od javnog interesa ne budu raspisivani”, ali ih nije bilo jer je „Grad suočen sa velikim dospelim obavezama iz ranijih godina”, pošto “stabilnost budžeta još uvek nije takva da omogućava stvaranje novih obaveze, za koje je neizvesno da mogu biti isplaćene“, navela je Gradska uprava za vanprivredu u odgovoru istraživakom timu. Slično je govorio i gradonačelnik Radomir Nikolić, koji je novinarima „priznao“ da „zna“ da neraspisivanjem konkursa „krši zakon“, ali da u budžetu nema dovoljno sredstava.

Promocija SNS-a i muzika umesto medija

– Uprkos tome, nadležni organi nisu proveravali finansiranje RTK i nefinansiranje ostalih medija. Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprava nam je saopštilo da nema nikakve nadležnosti u vezi sa medijskim konkursima, a „resorno“ Ministarstvo kulture i informisanja da „nema nadležnost“ da pokreće prekršajne ili bilo kakve druge postupke u slučaju da lokalne samouprave ne raspisuju konkurs za sufinansiranje medijskih sadržaja, te da one čak nemaju obavezu ni da ga izveste da li su takav konkurs raspisivale- kaže Zorica Miladinović.

Ministarstvo kulture i informisanja je, prema sopstvenim navodima, krajem 2016. Godine, kroz dopise gradonačelniku Kragujevca i Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, “ukazalo na obavezu poštovanja  Zakona o javnom informisanju i medijima od strane organa lokalne samouprave, odnosno raspisivanja konkursa  za sufinasiranje medijskih sadržaja”. Ovakvo obraćanje nije proizvelo konkretne efekte.

Pojedina novinarska udruženja su kritički reagovala na politiku grada Kragujevca u vezi sa medijima. Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) je, tako, skrenulo pažnju da se novcem poreskih obveznika izmiruju dugovi nastali u vreme kada je RTK bila u privatnim rukama i ukazala na posledice stavljanja medija u Kragujevcu u neravnopravan položaj, uz grubo kršenje medijskih zakona na nacionalnom i lokalnom nivou.

– U Kragujevcu danas skoro da nema profesionalnog novinarstva. RTK je pod kontrolom vlasti i SNS-a, Kragujevačke novine i pojedini portali zbog finansijskih problema vrlo teško funkcionišu, a od svih radio stanica samo Radio Zlatousti ima informativni program. Ostali puštaju muziku- kaže medijski radnik u Kragujevcu u intervjuu sa istraživačima BIRN-a, NUNS-a i Fondacije „Slavko Ćuruvija“.

Nekoliko kragujevačkih medija više puta je upozoravalo nadležne državne organe i međunarodne organizacije na „uskraćivanje prava građana na potpuno i istinito informisanje“, usled neraspisivanja konkursa za sufinasiranje medijskih sadržaja od javnog interesa. Novinari su upozoravali da je „stavljanje lokalnih medija u neravnopravan položaj dodatno ugrozilo njihovo funkcionisanje“.

U dokumentarnom filmu „Tiho nestajanje medija u Kragujevcu“, autorke Bojane Vlajović Savić, koji je premijerno prikazan prošle sedmice, novinari i stučnjaci su ocenili da se mediji u tom gradu gase, novinari koji žele da se bave svojim poslom volontiraju, a grad nema nameru da sprovede zakon i finansira javni interes u informisanju.  Medisjki radnici i stručnjaci su precizirali da se Televizija Kanal 9 ugasila, a da Kragujevačke novine i drugi mediji „tavore na ivici opstanka“.

U zvaničnim izvorima ne postoji ažuriran podatak o broju medija na teritoriji grada. U Kragujevcu su, inače, 1834. godine štampane prve novine u Srbiji.


VLAST PRIŽELJKUJE STATUS REGIONALNOG JAVNOG SERVISA ZA RTK?

Pojedini medijski radnici, sa kojima su istraživači razgovarali, ocenjuju da gradske vlasti u Kragujevcu „namerno ne žure“ sa privatizacijom RTK jer do kraja ove godine očekuju okončanje izrade Medijske strategije do 2023. godine. Oni kažu da se lokalni zvaničnici „nadaju da bi RTK mogla da postane regionalni javni servis, pošto ima nezvaničnih informacija da bi se takvo rešenje moglo naći u strategiji“.

Prethodna Medijska strategija, koja važi do 2016., predviđala je postojanje šest regionalnih javnih servisa u Srbiji, ali takav „scenario“ nije realizovan. Ustav Srbije propisuje da „svako“ može biti osnivač medija, ali Zakon o javnom informisanju i medijima to ne dopušta medijima čiji je osnivač bila država, odnosno lokalne samouprave.


MEDIJSKI KLIJENTELIZAM KAO NAJMALIGNIJA KORUPCIJA

Analiza finansiranja RTK pokazuje odsustvo političke volje da se obezbedi i podstakne jednak položaj medija na tržištu, konkurencija, medijski pluralizam i ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja, kao i odsustvo političke volje da se spreči klijentelizam u ovoj oblasti. Medijski klijentelizam u Srbiji je poslednjih godina u porastu, a predstavlja jedan od najmalignijih oblika korupcije, pošto  podrazumeva „poseban“ odnos između javne vlasti i njenog zavisnog medijskog štićenika, koji uključuje obostranu razmenu „usluga“, što dovodi i do političke instrumentalizacije i onemogućavanja profesionalnog rada medija i novinara- kaže Zorica Miladinović. 


PREPORUKE

U predlogu praktične politike vezanom za finansiranje RTK,  istraživački tim BIRN-a, NUNS-a i Fondacije „Slavko Ćuruvija“ daje niz preporuka:

  • Gradska uprava i kabinet gradonačelnika Kragujevca
    • Raspisati jednom godišnje Konkurs za sufinansiranje projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja, u skladu sa Zakonom o javnom informisanju i medijima i Pravilnikom o sufinansiranju projekata za ostvarivaje javnog interesa u oblasti javnog informisanja (i njegovim izmenama). Na konkursu opredeliti sredstva u skladu sa budžetskim mogućnostima, a imajući u vidu ulogu i značaj medija, kao i pravo građana na pravovremeno, objektivno i sveobuhvatno informisanje
    • Predvideti u budžetu Grada Kragujevca sredstva za pojedinačna davanja, u skladu sa Zakonom i Pravilnikom
    • Sarađivati sa Ministarstvom privrede kako bi se u razumnom roku i uz poštovanje načela efikasnosti okončao proces aktuelne privatizacje RTK
    • Naložiti gradskoj budžetskoj inspekciji da izvrši kontolu zakonitosti finansiranja RTK i utvrdi eventualnu štetu po gradski budžet
    • Uzeti učešće u izradi nove Medijske strategije kroz javnu raspravu i transparetno iznošenje stavova u pogledu potencijalnih izmena rešenja koja se tiču načina formiranja i finansiranja medija
  • Ministarstvo privrede
    • Okončati proces aktuelne privatizacije RTK u skladu sa Zakonom o privatizaciji i Uredbom o prenosu kapitala bez naknade zaposlenima kod izdavača medija, a uz poštovanje načela efikasnosti, kako bi se proces završio u razumnom roku
  • Ministarstvo kulture
    • Ponoviti preporuke Gradu Kragujevcu i Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave čiji je cilj poštovanje Zakona o javnom informisanju i medijima, koje podrazumeva i raspisivanje konkursa za sufinansiranje medijskih projekata
  • Državna revizorska institucija
    • Sprovesti kontrolu načina trošenja sredstava budžeta Grada Kragujevca za 2017. godinu i načina trošenja budžetskog novca od strane RTK u 2017. godini
    • Javno i institucionalno ukazivanje na problem vlasništva jedinice lokalne samouprave nad RTK, finansiranja tekućeg poslovanja RTK iz budžeta i neraspisivanja konkursa za sufinansiranje medijskih projekata, kao i njegove posledice po slobodu informisanja, medije i profesiju

Komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here