- Komisija, na čijem čelu je Darko Laketić, mora da utvrdi da li je NATO bombardovanje, posebno upotreba municije sa osiromašenim uranijumom, doprinela povećanju broja obolelih od malignih oboljenja i oboljenja krvi u Srbiji.
- Za formiranje Komisije glasalo je 156 poslanika, niko nije bio uzdržan niti protiv, a jedan poslanik nije glasao.
- Komisija mora na svakih šest meseci da informiše Narodnu skupštinu o svojim aktivnostima, a predviđeno je da prvi preliminarni izveštaj komisije bude objavljen do kraja 2020. godine.
- Vlast formiranjem komisije za istragu posledica NATO bombardovanja „bilduje patriotski kapacitet“. Zašto ne formiramo komisiju za utvrđivanje posledica politike 1990-ih. Ne postoji bomba koja je odnela toliko života i unesrećila ljude kao ta politika-kaže Balša Božović, poslanik Demokratske stranke
U Skupštini Srbiije usvojen je predlog o formiranju Komisije za istragu posledica NATO bombardovanja 1999. godine po zdravlje građana Srbije i uticaj na životnu sredinu, sa posebnim osvrtom na posledice koje je ostavila upotreba projektila sa osiromašenim uranijomom.
Za predsednika Komisije je izabran poslanik SNS i predsednik Odbora za zdravlje Darko Laketić. Za ovaj predlog glasalo je 156 poslanika, niko nije bio uzdržan niti protiv, a jedan poslanik nije glasao.
Predsednica Narodne skupštine Maja Gojković, koja je predložila formiranje ove komisije, moći će na sugestiju Komisije da angažuje naučne ili stručne institucije, kao i naučnike i stručnjake radi pomoći u radu Komisije.
Članovi Komisije moraju na svakih šest meseci da informišu Narodnu skupštinu o svojim aktivnostima.. Predviđeno je da prvi preliminarni izveštaj komisije bude objavljen do kraja 2020. godine. U budžetu Srbije su obezbedena sredstva za rad ove komisije.
Rasprava o ovom predlogu nije prošla bez žučne polemike između poslanika iz opozicionih redova I predsednice parlamenta Srbije.
-Vlast formiranjem komisije za istragu posledica NATO bombardovanja „bilduje patriotski kapacitet“. Ono što je nama loše jeste što smo odmah znali da će ova komisija, kada sledi rešavanje kosovskog pitanja i kosovskog čvora, da služi za dnevnu politiku-poručio je Balša Božović, poslanik Demokratske stranke.
On je dodao da “oni koji pokušavaju da utvrde da je osiromašeni uranijum štetan ne moraju ni da se sastaju zbog toga, jer je to poznato”.
-Zašto 1999. godine niste vodili računa o zdravlju građana i zašto se tada nije vodilo računa o štetnim efektima koje je izazvalo NATO bombradovanje. Zašto ne formiramo komisiju za utvrđivanje posledica politike 1990-ih. Ne postoji bomba koja je odnela toliko života i unesrećila ljude kao ta politika-ocenio je Božović.
-U italijanskom parlamentu se nije mogla čuti takva diskusija kada su naše kolege radile istu stvar. Sad vidimo da opozicija jedno govori u medijima, I najavljuje da će svakako podržati formiranje komisije. S druge strane, parlament je pravo mesto da se javno pred građanima Srbije iznese stvarni politički stav i to smo danas imali prilike da čujemo- napomenula je Gojković.
Predsednik Komisije Laketić istakao je da je u “Srbiji jako povećana učestalost malignih oboljenja i oboljenja krvi i neophodno je da se sa medicinskog i humanog aspekta dokaže šta je uzrok toga”.
– Ovo je značajan korak unapred u borbi koju vodimo godinama, I značajno će nam pomoći što je Italija, kao članica NATO alijanse utvrdila da su njeni vojnici na KIM oboleli od karcinoma jer su bili pod dejstvom osiromašenog uranijuma- kaže za Medijsku kutiju Srđan Aleksić, šef Pravnog tima koji prikuplja dokaze o direktnoj povezanosti između bombardovanja osiromašenim uranijumom i porasta malignih bolesti u Srbiji, u cilju podizanja tužbi u ime žrtava.
Prema dostupnim podacima, na SRJ je tokom 78 dana bombardovanja bačeno izmežu 11 i 15 tona osiromašenog uranijuma, nepoznata količina plutonijuma i 25 tona baruta. Avioni NATO poleteli su 36.219 puta i potrošili 367 miliona litara kerozina, što je uticalo na pojavu ozonske rupe na prostoru Srbije i Crne Gore.
NATO je izvršio 2.300 vazdušnih udara na 995 objekata širom zemlje, a 1.150 borbenih aviona lansiralo je blizu 420.000 projektila ukupne mase 22.000 tona. Lansirao je 1.300 krstarećih raketa i izbacio je 37.000 „kasetnih bombi“, od kojih je poginulo oko 200 osoba, a ranjeno više stotina.
U Izveštaju UNEP (telo UN za zaštitu životne sredine) gradovi Bor, Kragujevac, Vranje, Pančevo i Novi Sad proglašeni su ekološkim crnim tačkama u Evropi. Institut za energiju i istraživanja životne sredine (IEER) u Merilendu (SAD) saopštio je da su NATO bombardovanja SRJ oslobodila u životnu sredinu značajnu količinu toksičnih supstanci, te da su civili koji žive u okolini ciljeva „izloženi velikom riziku po zdravlje od zagađivača u vazduhu, zemljištu, vodi i hrani“.
U bombardovanju Srbije, po procenama Vlade, poginulo je oko 2.500 ljudi, od kojih 89 dece, a ranjeno je i povređeno više od 12.500 osoba. Ukupna materijalna šteta tada je procenjena na 100 milijardi dolara. Uništeno je i oštećeno 25.000 stambenih objekata, onesposobljeno 470 kilometara puteva i 595 kilometara pruga. Oštećeno je 14 aerodroma, 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 dečjih vrtića, 69 škola, 176 spomenika kulture. Oštećena su 44 mosta, a 38 mostova potpuno razoreno.
ITALIJANSKI VOJNICI OBOLELI OD KANCERA DOBILI MILIONSKE ODŠTETE
Zaključak Istražne parlamentarne komisije u Italiji je u skladu sa prethodno donetim presudama italijanskih sudova u kojima se nalaže isplaćivanje odštete italijanskim vojnicima koji su učestvovali u mirovnim misijama na Kosovu i drugim teritorijama, a potom se razboleli ili preminuli od kancera. Prema dostupnim podacima, do sada su donete 43 takve presude, od kojih je 13 postalo pravosnažno, tako da su oboleli vojnici ili porodice preminulih dobili milionske odštete.
