• Pilot Vladimir Milićević podseća da je neposredno pre koncesije za Beogradski aerodrom francuskoj kompaniji Vansi erport gradska vlast i Skupština Niša usvojila plan rada Niškog aerodroma za ovu godinu gde se ne pominje mogućnost prenošenja vlasništva ili nemogućnost da se on finansira
  • Milićević pita zašto neko ne zaštiti Aerodrom Niš kao što je zaštitio Vansi i zašto se predstavljaju podaci o „nekoj zoni od 150 do 250 kilometara“, odnosno da li to znači da u zoni do 150 kilometara ne može ništa da se razvija, a u zoni do 250 kilometara može da se razvija aerodrom do milion putnika
  • Naš sagovornik kaže da ugovor o koncesiji sa Vansijem „ima vrlo malo ekonomskog ili bilo čega drugog osim političkog“ i da je Vlada Srbije dužna da ga objavi
  • On ocenjuje da u ovom trenutku nisu potrebna nikakva finansijska ulaganja da bi Aerodrom u Nišu postojao i da je pista dovoljno duga za avione tipa airbus 320 i boing 737 za sve destinacije koje su u ovom trenutku na redu letenja u Nišu. Toranj i prilazna svetla nisu investicija države već Agencije za kontrolu letenja zadužene za Srbiju i Crnu Goru
  • Netačna je tvrdnja niških funkcionera da u Evropi ne postoji aerodrom koji dobro posluje, a koji nije državni.
  • Milićević u svojoj profesionalnoj karijeri nikada nije video da neki aerodrom u svetu tako brzo napreduje kao Niški
foto: privatna arhiva

Vladimir Milićević, pilot kompanije Rajaner (Ryanair) i član Udruženja srpskih vazduhoplovnih profesionalaca (USVP), kaže za Medijsku kutiju da je razlog za „iznenadno interesovanje Republike Srbije za preuzimanje vlasništva nad Aerodromom ‘Konstantin Veliki’ u Nišu davanje koncesije za Aerodrom ’Nikola Tesla’ u Beogradu francuskoj firmi Vansi erports (Vancy Airport)“.

– Ne vidim ni jedan drugi razlog u ovom trenutku, osim ugovora o koncesiji za Beogradski aerodrom. Niko taj ugovor nije video u celosti, osim nekih detalja sa vremenskim okvirom kada je potpisan ugovor. I odjednom se postavilo pitanje Niškog aerodroma. Pre toga je ta ista gradska vlast i Skupština Niša  usvojila plan rada aerodroma za ovu godinu gde se ne pominje mogućnost prenošenja vlasništva ili nemogućnost da se on finansira- kaže pilot Milićević.

On naglašava da je Vansi je sklopio ugovor kakav je sklopio i da sada očekuje da se te ugovorne odredbe sprovedu.

– Zašto je neko prihvatio takav ugovor  možemo da raspravljamo, ali nemam problem sa kompanijom Vansi zbog toga što traži, imam problem zašto neko ne zaštiti Aerodrom Niš kao što je zaštitio Vansi. Aerodrom u Beogradu narednih 25 godina nije naš i imamo Aerodrom u Nišu koji ne štitimo. Jedini uslov koncesije, a to smo čuli od ministarke saobraćaja (Zorane Mihajlović), njenog pomoćnika (Zorana Ilića) i predsednika države (Aleksandra Vučića) je da su neke odredbe ugovora upitne po Aerodrom Niš. Zašto se predstavljaju ti podaci o  nekoj zoni od 150 do 250 kilometara? Da li to znači da u zoni do 150 kilometara ne može ništa da se razvija, a u zoni do 250 kilometara ne mogu da se razvijaju aerodromi do milion putnika-pita Milićević.

Član Udruženja srpskih vazduhoplovnih profesionalaca kaže da Vlada Srbija dužna da objavi ugovor o koncesiji sa Vansijem.

-Verovatno su znali kad se potpisala koncesija da to neće biti tako kako su oni tvrdili. Struka je to znala da neće biti kako su rekli. Koncesija je politička odluka i ja neću da ulazim u političke komentare. Ovaj ugovor ima vrlo malo ekonomskog ili bilo čega drugog osim političkog. Ovo nije prvi ugovor koji nisu objavili, tu su ugovori o putevima, sa Fijatom u Kragujevcu. Očigledno da nije sve kako se kaže, ali se to ne sme pokazati i čeka se neki trenutak kada će se nešto objaviti. Tako je bilo i sa aerodromom u Budimpešti, a na kraju je Mađarska morala da stane iza svoje imovine, da smiri koncesionare- objašnjava Milićević.

On naglašava da u ovom trenutku nisu potrebna nikakva finansijska ulaganja da bi Aerodrom „ Konstantin Veliki“  u Nišu postojao.

– Da Niški aerodrom ne ispunjava sve uslove  avioni ne bi leteli, putničkog saobraćaja ne bi bilo jer se bezbednost saobraćaja ne može dovesti u pitanje na bilo koji način. U ovom trenutku nije neophodno ulaganje da bi saobraćaj mogao da se odvija na Aerodromu. On bez ikakvog ulaganja može da ima 300.000 putnika godišnje- objašnjava Milićević.

Iskusni pilot Rajanera dodaje da jedino ako se želi da Niški aerodrom poveća broj putnika „treba da se doda još nešto na postojeću strukturu i da se razmišlja o investicijama“.

– Ako se ne ulože pare Aerodrom neće prestati da radi. To se mora jasno staviti do znanja i prekinuti spin Vlade (Srbije) da bez ulaganja nema aerodroma. Pista je dovoljno duga za avione tipa airbus 320 i boing 737 za sve destinacije koje su u ovom trenutku na redu letenja u Nišu. Nikakvo produženje nije neophodno. Što se tiče tornja, prilaznih svetla-  to uopšte nije investicija države, to je investicija SMATSA, Agencije za kontrolu letenja zadužena za Srbiju i Crnu Goru, i njoj je obaveza da ulaže- kaže Milićević.

On ocenjuje da su tehničke mogućnosti Aerodroma u Nišu dobre jer je dobio sertifikat od Direktorata za civilno vazduhoplovstvo Republike Srbije.

– Decembra prošle godine potvrđeno je da Aerodrom „Konstantin Veliki“ ispunjava sve uslove postavljene od strane ICAO (Internetional Civil Aviation Organization) i ostalih nadležnih orgranizacija. Svaka članica Ujedinjenih nacija obavezna je da poštuje sve propise koje oni zadaju. Dolazimo u situaciju da rukovodstvo države demantuje svoju agenciju koja je radila taj sertifikat i izdala ga- naglašava pilot.

Milićević kaže  da nikada u svojoj profesionalnoj karijeri nije video da neki aerodrom u svetu tako brzo napreduje kao niški vazdušna luka.

– Aerodrom u Nišu je imao određen broj putnika, oko hiljadu putnika, i nisam video da neki aerodrom za tako kratko vreme toliko napreduje. Niš ima mogućnost da ne bude samo grad na jugoistoku Srbije. Posle sankcija na teritoritoriji Jugoslavije, Aerodrom u Beogradu je statistički porastao, ali to znači da nije imao saobraćaj- objašnjava pilot Rajanera.

On dodaje da je netačna tvrdnja niških funkcionera da u Evropi ne postoji aerodrom koji dobro posluje, a koji nije državni.

-To je spin. Ne znam ni za jedan aerodrom na teritoriji Evrope koji je 100 odsto u vlasništvu države. Postoje razne varijante u vlasništvu, ali ne znam ni za jedan aerodrom, čak ni manji od niškog, a da ne pričam o većem, koji je u potpunom vlasništvu države. To je nešto što ja prvi put čujem da neko tvrdi da je to tako. Aerodromi ovog nivoa, kao niški, uglavnom su u privatnom vlasništvu ili su u vlasništvu lokalnih privrednih komora. Imate i kombinacije gde je lokalna samouprava vlasnik.Tvrdim da ne postoji aerodrom ovog tipa kao što je niški da je u potpunom vlasništvu države- kaže on.

Milićević nije želeo da govori da li je niskotarifna irska avio kompanija Rajaner zadovoljna uslovima letenja i brojem putnika na Niškom aerodromu jer za to nema ovlašćenje, ali kaže da je najbolji pokazatelj to što od početka septembra 2016. godine  do danas Rajaner nije ukinuo ni jednu liniju, već se razgovara o novim linijama.

-To je čist dokaz da je kompanija jako zadovoljna brojem putnika i Aerodromom u Nišu. Niš se pokazao kao jedan od aerdroma u mreži Rajanera. Isto važi za sve ostale kompanije. Mi u avio- industriji znamo da se za Niški aerodrom interesuje mnogo kompanija, dakle Niš ima ponude za mnoge letove. Ova situacija u proteklih mesec dana blokira sve moguće nove linije jer kompanije žele da vide šta se dešava – ne želi niko da uđe u odnos gde se tačno ne zna sve što bi moralo da se zna. Bilo kakva promena u ugovoru zahteva saglasnost obe strane da se taj ugovor menja. Ukoliko se nešto bude menjalo u ugovoru, koja će ići na štetu jedne ugovorne strane, postoje penali koji se u tom trenutku plaćaju. Koliko će to koštati i ko će to platiti, ja u ovom trenutku mogu samo da pretpostavim- ukoliko je avio kompanija potpisala ugovor sa javnim preduzećem Aerodrom Niš, koja je 100 odsto u vlasništvu Grada Niša, penale će plaćati  Niš- kaže Milićević.

Član USVP kaže da ovo profesionalno udruženje  smatra da  je uspeh Niškog aerodroma dokazan.

– U ovom trenutku svi zaposleni tamo rade maksimalno dobro i stručno, što se iz obima saobraćaja vidi. Tako treba da se nastavi i da se ova nepotrebna priča koja se desila i koja šteti aerodromu što se pre završi. Tako je bolje za sve nas. Zašto menjati tim koji dobija? Mi imamo tim na Niškom aerodromu i ne znam šta treba da urade ti ljudi da dokažu da znaju da rade svoj posao. Prepoznali su ih u inostranstvu i zašto se to dovodi u pitanje?! Šta se iza toga krije?! Želimo da pomognemo Aerodromu Niš da nastavi ovaj razvoj za dobrobit svih nas- i građana Niša, i regiona, i Republike Srbije- konstatuje naš sagovornik.

Vlada Srbije je krajem marta preporučila gradu Nišu da osnivačka prava i vlasništvo Aerodroma Niš besplatno prenese državi. Gradsko veće je usvojilo takvu odluku, što je isprovociralo građanske proteste, u organizaciji neformalne Inicijative „Ne damo niški aerodrom“. Konačnu odluku o vlasničkom statusu Aerodroma doneće odbornici Skupštine grada na sednici koja bi trebalo da bude zakazana nakon prvomajskih praznika.

Ministarka Zorana Mihajlović je početkom aprila u Nišu tvrdila da u Niški aerodrom mora da se uloži 15 miliona evra kako bi opstao i bio konkurentan okolnim aerodromima, ali da grad Niš nema taj novac. Ona je navela da za Aerodrom mora da se kupi nova oprema, da se izgradi nova pista, toranj i prijemna zgrada.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najpre je poručio da “nema problema da Niš upravlja Aerodromom, ako to želi, samo ne treba da traži pare od države za investicije“. Nešto kasnije, prilikom otvaranja novog pogona u niškoj fabrici Leoni, rekao je da se “lako može dogoditi da Vlada Srbije vrati Aerodrom gradu Nišu”.

Aerodrom “Konstantin Veliki” doživeo je poslovnu ekspanziju od 2015. godine, kada su se za redovne linije iz Niša zanteresovale lou kost kompanije, među kojima u Rajaner, kojima su ponuđene putničke takse od svega tri evra. Rezultat si bile izuzetno niske cene avionskih karata do evropskih destinacija, koje su iznosile i samo deset evra. Ovakve cene usluga bile su jedan od ključnih razloga da aerodrom, koji je 2014. godine imao svega 1.335 putnika, prošle godine uknjiži čak 331.582 onih koji su odlučili da lete preko Niša.


NIKO NE PITA ZAŠTO NE MOŽEMO DA RAZVIJAMO AERODROM IZVAN ZONE OD 250 KILOMETARA

– Niko ne postavlja pitanje šta se dešava izvan zone od 250 kilometara. To je jako bitno jer su do 150 kilometara  aerodromi Ponikve i Morava- dakle njih ne smemo da razvijamo. Da li znači da izvan 250 kilometara, dakle Aerodrom u Prištini, koji je zvanično aerodrom Srbije nije više u našoj nadležnosti? Mnoge se stvari otvaraju, a niko ne postavlja ta pitanja. Zašto postoji samo Aerodrom Niš i ni jedan drugi aerodrom. Ko sme državi Srbiji da zabrani pravo da razvija nešto na svojoj teritoriji?- pita pilot Vladimir Miličević.

Komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here