PETINA DEKANA U NIŠU IMA PREPORUKU AGENCIJE ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE ZA RAZREŠENJE

Od 14 dekana fakulteta Univerziteta u Nišu troje je ponovo izabrano na tu funkciju iako je Agencija za borbu protiv korupcije prethodno preporučila njihovo razrešenje zbog sukoba interesa, potvrđeno je u Ministarstvu prosvete, Agenciji i na Univerzitetu Niš.

Saveti Fakulteta umetnosti, Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja i Građevinsko arhitektonskog fakulteta izabrali su, ponovo, u martu, odnosno maju ove godine, Suzanu Kostić, Milovana Bratića i Petra Mitkovića za dekane, a Senat Univerziteta Niš je sredinom ovog meseca verifikovao mandate svih članova, među kojima su i ti dekani, koji su članovi po funkciji.

Saveti ta tri fakulteta izabrali su Kostićku, Bratića i Mitkovića za dekane uprkos tome što Zakon o izmenama i dopunama zakona o visokom obrazovanju propisuje da “organ poslovođenja”  visokoškolske ustanove “ne može biti  osoba za koju je Agencija za borbu protiv korupcije dala preporuku za razrešenje”.

Dekanica Kostić je, osim preporuke Agencije za borbu protiv korupcije za razrešenje, “vlasnica” i odluke inspekcije Ministarstva prosvete da ne treba da bude na toj funkciji.

Njoj je prethodno izrečena i odluka Odbora za staturna pitanja Univerziteta  da ne može ostati na funkciji dekana pošto je univerzitetski Etički komitet utvrdio da je prekršila Kodeks profesionalne etike  jer je “vodila aktivnu kampanju” protiv profesorke Hristine Vuković Jovanović na konkursu koji je raspisao fakultet

Iako je po Zakonu o visokom obrazovanju i Statutu Univerziteta nakon povrede Kodeksa Kostićka morala da bude smenjena, Savet Fakulteta, čiji je predsednik bio profesor Dragan Žunić, odbio je da to učini.

Kostićki je, takođe, izrečena i konačna sudska presuda zbog mobinga prema profesorki Vuković Jovanović.

– Nakon izvršenog inspekcijskog  nadzora, prosvetni inspektor je otkrio nezakonitost u poslovanju, odnosno postupanju Fakulteta umetnosti Univerziteta u Nišu.  Inspektor je naložio Savetu fakulteta da stavi van snage odluku o izboru Suzane Kostić za dekana, da imenuje v.d dekana i da pokrene postupak za izbor novog- saopštili su u Ministarstvu prosvete.

Oni su dodali da u niškom Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja i Građevinsko- arhtektonskom fakultetu nije izvršen nadzor jer to nije bilo predviđeno Planom o godišnjem inspekcijskom nadzoru.

– Ali, Savet fakulteta ima autonomiju pri izboru dekana i ne mora da čeka odluke prosvetnog inspektora da bi postupio po preporuci Agencije za borbu protiv korupcije- rečeno je u Ministarstvu.

Rektor niškog Univerziteta Dragan Antić kazao je da Univerzitet “nema nikakvu nadležnost” u vezi sa izborom i rezarešenjem dekana, već da o tome isključivo odlučuju Saveti fakulteta, a tako je bilo i u slučaju tri sporna dekana.

–  Na sednici Senata Univerziteta Niš, održanoj 15. oktobra, samo su verifikovani mandati članova Senata za novi mandatni period od 1. oktobra 2018. do 30. septembra 2021. godine. Među njima su  bili oni kojima po funkciji pripada članstvo u Senatu, odnosno dekani, kao i ostali članovi Senata koje su izabrali fakulteti Univerziteta u Nišu. Takva verifikacija mandata članova Senata Univerziteta nije ni potvrđivanje, ni osporavanje mendata dekana fakulteta- rekao je Antić.

On je dodao da u Zakonu o visokom obrazovanju i “ne postoji potvrđivanje mandata” dekana od strane Senata Univerziteta, a ni uopšte.

Prema njegovoj tvrdnji, niški Univerzitet “dosledno sprovodi i poštuje Zakon o visokom obrazovanju i nije doneo nijednu odluku koja nije zasnovana na zakonu”.

Pojedini univerzitetski profesori upozorili su, međutim, da je rektor Antić bio dužan da se stara o zakonitosti odluke Senata o verifikaciji svojih članova od kojih su neki sporni.

Profesor Fakulteta umetnosti Nebojša Todorović je pre početka sednice Senata Univerziteta rektoru Antiću dostavio dopis u kojem upozorava da je Zakon o izmenama i dopunama zakona o visokom obrazovanju, koji sadrži odredbu da „lice za koje je Agencija dala preporuku za razrešenje“ ne može biti izabrano za dekana, stupio na snagu i da zahteva njegovo poštovanje.

Agencija za borbu protiv korupcije je predložila razrešenje dekanice Kostić, kao i dekana Bratića i Mitkovića, jer su svojim postupcima “ugrozili poverenje gradjana u savesno i odgovorno vršenje javne funkcije”. Njihovi postupci, kako se ocenjuje u rešenjima Agencije, izgledaju kao da su oni “javni interes podredili privatnom i javnu funkciju iskoristili za sticanje koristi za povezana lica”.

Prema odluci Agencije, Suzana Kostić je prekršila Zakon o Agenciji jer je “u svojstvu dekana Fakulteta umetnosti angažovala svoju sestru Biserku Conić, advokata iz Leskovca,  da zastupa fakultet pred Višim sudom u Nišu u jednom parničnom postupku”.

Ona je prikršila taj zakon i zbog toga što je zasnovala radni odnos sa Stevanom Žunićem, sinom predsednika Saveta fakulteta  Dragana Žunića, “koji u odnosu na imenovnu ima svojstvo povezanog lica pošto Savet bira i razrešava dekana”.

Dekan Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja Bratić je, po oceni Agencije, bio u sukobu interesa jer je u svojstvu dekana fakulteta potpisao sporazum o saradnji sa džudo klubom Kinezis, čiji je osnivač i zastupnik, a na osnovu kojeg je omogućio tom klubu korišćenje prostorija i opreme falulteta.

On je bio i trener u tom klubu, iako Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije propisuje da funkcioner ne može da obavlja drugi posao ili delatnost dok je na javnoj funkciji koja zahteva rad sa punim radnim vremenom ili stalni rad.

Zaključio je ugovor o radu na neodređeno vreme sa Miroslavom Miljkovićem, takođe  trenerom kluba Kinezis, na osnovu kojeg je Miljković postao domar na fakultetu.

Kao član Senata Univerziteta učestvovao je u donošenju odluke  da njegova ćerka, Anđela Bratić, bude imenovana za člana Komiteta za profesionalnu etiku, koji, inače, utvrđuje i odgovornost dekana za povredu istoimenog kodeksa.

Agencija je, takođe, utvrdila da je Petar Mitković u svojstvu dekana i predsednika Izbornog veća GAF-a  učestvovao u donošenju odluke kojom je Jasmina Tamburić,  inače ćerka prodekana tog fakulteta Dragoslava Stojića, koji je prethodno zaključio ugovor o radu sa Mitkovićevim sinom, izabrana za asistenta, i što je u svojstvu dekana sa Tamburićkom zaključio ugovor o radu.

Mitković je kao dekan i predsednik Izbornog veća GAF-a učestvovao u donošenju odluke kojom je Dušan Grdić, inače član Saveta fakulteta, izabran za asistenta, a potom kao dekan zaključio ugovor o radu sa njim.

ŠTA KAŽU DEKANI

Dekanica Suzana Kostić je povodom ovakih tvrdnji o sukobu interesa kazala da je reč o “neosnovanim optužbama simptomatično malog broja ljudi na fakultetu”. Ona je rekla da su Stevan Žunić i ostali mladi ljudi zaposleni ”strogo po zakonu”  jer su “izuzetni”  i “potrebni fakultetu jer predstavljaju njegovu budućnost“. Fakultet za svoje sudske sporove “angažuje različite advokate”, a sekretar fakulteta, koji je po struci pravnik, ne može da ga zastupa, već samo pruža pravnu i tehničku pomoć advokatima. Ona je dodala da su “pritisci na nju i još neke članove rukovodstva fakulteta počeli kada je izgovorila rečenicu da profesorka Vuković Jovanović, takođe bivša prodekanica, nema reference za izbor vanrednog profesora klavira”, a to je kazala jer u akreditacionom aktu piše da nema reference za to zvanje i predmet, što je akreditaciona komisija u nekoliko navrata i konstatovala“.

Milovan Bratić je kazao da je „svoje zastupanje u univerzitetskom džudo klubu Kinezis povukao“, te da u vezi sa tim klubom “nije kršio zakon“. Rekao je da ni on ni fakultet ne izdaju salu „Kinezisu“,  jer fakultet „nema pravo to da čini“, a da ovaj elitni džudo klub “samo koristi prostor kada nema fakultetskih aktivnosti, najčešće u večernjim časovima, kao što to čine i drugi sportisti”, a sve u skladu sa Odlukom o načinu korišćenja sale koju je doneo Savet fakulteta.
Petar Mitković je u postupku pred Agencijom za borbu protiv korupcije rekao da je odluku o izboru Dušana Grdića i Jasmine Tamburić u zvanje asistenta na Građevinsko- arhitektonskom fakultetu donelo Izborno veće a ne on, da je kao dekan u Veću imao samo jedan glas, te da “nije uticao na donošenje ovih odluka”. Zaključio je ugovor o radu sa njima jer je to bila njegova zakonska obaveza, a njegovo odbijanje da zaključi takve ugovore bilo bi nezakonito i “značilo bi da im kao dekan uskraćuje ustavno pravo na rad”.