Ministar odbrane, zemlje koja nikako da postane država, Aleksandar Vulin izjavio je da je, nakon razgovora sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, koji po sopsvtenim rečima obožava sendviče, odložio štrajk glađu koji ja prethodno najavio kao odgovor onima koji žele sukobe.
„Pripadnici novog DOS-a imali su plan da upadnu u institucije na silu pa onda da počnu sa štrajkom glađu u svakoj od njih“, mislio je obavešteni redov Vulin ističući da bi tako blokirali njihov rad i predstavili Aleksandra Vučića kao nekog ko ne brine za tuđe živote.
“Zato je moj odgovor bio štrajk glađu da vide da ima onih koji bi se suprotstavili istim sredstvima“, hteo je Vulin. Ali… sendviči su pobedili.
I zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić rekao je, nekako u slično vreme, da je njegova odluka o početku štrajka glađu odložena, ali da je i dalje na snazi. Poručio je da će započeti štrajk onog trenutka kad “huligani”budu nastavili da ucenjuju državu i prete štrajkom glađu. Hteo je i Vesić, ali… opet je pobedio glavni ljubitelj sendviča.
I Vesić je, dodajmo, kao i kolega mu u suvlasništvu nad zemljom koja nije država, Vulin, objasnio da to rade zbog najave čelnika Saveza za Srbiju da će pokušati da uđu u Narodnu skupštinu, a potom i u Gradsku skupštinu i još neke beogradske opštine, i da tu započnu štrajk glađu, kako bi im se na protestu od 13. aprila pridružile pristalice.
Poslanik SNS u Skupštini Srbije Aleksandar Martinović izjavio je da će njegove kolege iz vladajuće koalicije boraviti u Skupštini kako bi je odbranili od onih koji „nasiljem, divljaštvom, rušenjem, fašizmom“ pokušavaju da preuzmu vlast i promene izbornu volju građana. On je, ipak, i nakon konsultacija s čovekom koji voli sendviče, doneo odluku da ne stupaju u štrajk glađu.
Gladovanje, opet, nisu pominjali odbornici koji su vlast (pa naravno) branili u Skupštinama ostalih gradova, opština i mesnih zajednica u zemlji koja, i pored masovne proizvodnje sendviča, nikako da postane država. Da ne bi, valjda, minimizirali napore šefova u Beogradu.
Opštenarodni performans odbrane nečega od nekih, dobio je tako masovnost interaktivnost potvrđujući jednu od kvalifikacija performansa, po kojoj se on u umetnosti najčešće odnosi na događaj u kojem jedna grupa ljudi (performer ili performeri) izvode, tj. ponašaju se na određeni način za drugu grupu ljudi – publiku.
Ponekad je granica između performera i publike vrlo mutna, pa se može reći da je i publika sa svojim reakcijama sastavni dio performansa.
Elem, tog 13. aprila, koji je očigledno uplašio vlastonoše, nije bilo (ne)planiranih upada, niti gladovanja. Ono što je prethodilo, međutim, Danu D koji to nije bio, raduje jer izgleda da nisu svi pametni, mladi ljudi otišli iz Vučićeve zemlje koja nije država.
Čitamo:
Studenti više beogradskih fakulteta, učesnici protesta Jedan od pet miliona, organizovali su ispred Narodne Skupštine performans pod nazivom Mandat je kratak pojedi batak, poručivši da žele da nahrane ministra odbrane Aleksandra Vulina i zamenika gradonačelnika Beograda Gorana Vesića, koji su ranije najavili štrajk glađu. Studenti su iskoristili listove Informer i Srpski telegraf kako bi zapalili vatru za roštilj, a tokom performansa puštali su pesme Buđav lebac i Poješću sve kolačiče. Vulinijada je, kako su objasnili performeri, vezana za navodni štrajk glađu Vulina i Vesića.
Priznaćete – lažni performans koji je zaustavio vlasnik svih srpskih sendviča ne može se meriti sa duhovitom pošalicom budućih akademskih građana zemlje koja, doduše, trenutno nije država, ali će to morati da postane u jednom trenutku. Nadajmo se, uz pomoć obrazovanih kreativaca, tačnije, edukovanih, kako to vole da kažu branitelji čistote srpskog jezika i pripadajuće mu ćirilice.
Čitamo dalje:
Deo opozicionih poslanika u Skupštini Vojvodine bojkotovao je sednicu, a ispred zgrade Skupštine održan je performans sa istaknutim predizbornim obećanjima SNS, koja nisu ispunjena. Članovi inicijative Jedan od pet miliona su, uz deo opozicionih poslanika, ispred zgrade Skupštine Vojvodine istakli predizborna obećanja Aleksandra Vučića iz 2012, koja nije ispunio pa je, zbog toga, poruka performansa, po objašnjenju performera – pukao je.
A, da li je tako?
Testera bez kabla i panj – instalacija koja svedoči o uništavanju drveća i grada koje građani bespomoćno gledaju mesecima, pa i godinama, u onom kratkom trenutku invazije na RTS, iskorišćena je kao krunski dokaz o varvarstvu opozicije i nezadovoljnih građana, jer, znaju sendvičarovi podrepaši šta to simbolizuje, gledali su oni filmski hit iz 1974 – Teksaški masakr testerom. Da su, isto tako pažljivo, pogledali godinu dana mlađi horor – Isterivač đavola, možda bi im neke stvari bile jasnije. Kakogod, uz neštedimičnu pomoć svojih rijaliti glasnogovornika, pravi performans pretvorili su u lični i ojađenom i opljačkanom narodu uterali još jači strah od onoga što dolazi posle njih… potopa.
Vrhunski performans laži, ipak, ponudio je ministar unutraŠnjih poslova Nebojša Stefanović, rekavši predstavnicima medija da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić nameravao da se obrati okupljenim građanima na protestu u Beogradu, ali da je odustao zbog malog broja prisutnih.
“Ja znam da je predsednik želeo da im se obrati, ali kad je video brojeve, koliko je ljudi došlo, on je prosto odustao”, rekao je Stefanović, po kome je u centru Beograda (na mitingu) bilo izme|u 7.300 i 7.500 ljudi.
Možda bi vrhovni sendvičar, nakon svega, trebao da razmisli o rastanku sa čovekom koji mu podmeće frizirane informacije. Jer, sigurno je da bi se pojavio pred okupljenim narodom da mu je neko dojavio kako je ispred Narodne skupštine, kolikogd to minimizirali, bilo bar nekoliko desetina hiljada okupljenih.
I da završimo:
Tokom protestne šetnje Knez Mihailovom ulicom do zgrade Rektorata, studenti Beogradskog univerziteta izveli su performans Velika seoba studenata. Oni su popločavali Knez Mihailovu ulicu parolama Da ne bude više lažnih diploma, budi 1 od 5 miliona i simbolično nosili kofere obeležene zastavama evropskih zemalja, sa natpisom Budućnost Srbije, dok su preko usta imali trake cenzurisano. Bio je to, ujedno, i poziv studentima da se pojave na, u tom trenutku, dolazećem mitingu narodnog nezadovoljstva, održanom 13. aprila.
Malo ali kreativno. I upozoravajuće. Kako za trenutne vlasnike zemlje koja nije država, a trenutno se zove Budućnost Srbije, tako i za one posle Budućnosti… Nadajmo se bez dugačkih, ispraznih govorancija.
(Autor je urednik u dnevnom listu Danas)
