Bi i prođe vanredno stanje.
Dok su mediji bili zakupljeni virusom i izveštavali o posledicama korona virusa u pozadini su se dešavale “biznis“ stvari. Raspisan je konkurs za stanove, licitacije za zemljišta, kupovale se zastave i šta sve ne.
Privedena je autorka pesme “Bagra”, Jovana Popović, koja je u pritvoru provela 20-tak dana. Privedena je novinarka Ana Lalić zbog pisanja o stanju u KC Vojvodine. Privedeni su i kažnjeni mnogi građani koji su kršili zabranu izlaska, zabranu okupljanja i drugo.
Istovremeno, grupe vladajuće stranke, kao kaznene jedince, slobodno šetaju gradom u vreme zabrane izlaska, upadaju na krovove zgrada, pale baklje i puštaju uvredljive poruke prema Draganu Đilasu. Nastavak širenja mržnje i dovođenja Srbije na ivicu sukoba.
I dok su građani očekivali odgovornost aktera za sve što se dešavalo u vreme vanrednog stanja, tražeći jasne odgovore, na teren istrčavaju predstavnici opozicije. Za samo par dana sve nepravilnosti u vanrednom stanju su skrajnute i javnosti nametnute teme bez ikakvog značaja.
Režim, ako to nije njegovo maslo, bolju pomoć nije mogao da dobije.
Prvi stupa na scenu Boško Obradović. Ulazi u Skupštinu i duva u pištaljku! Bez ikakvih zahteva, razloga ili bilo čega, jednostavno duvajući u pištaljku i ismejavajući nikog drugog do sebe. Potom preskače ogradu kod zgrade predsednika Srbije. Kako ni to nije uspelo, sa „velikom grupom“ od maksimalno dvadesetak ljudi, rešava da osvoji Skupštinu Srbije, primenjujući silu prema nekim poslanicima. Kakvi autogolovi!
Mislite da je slučajno?
Potom Sergej istrčava na teren i najavljuje učešće PSG na izborima! Pa bravo za „sporazum sa narodom“.
I eto, na kraju, i ujedinitelja opozicije, Borisa Tadića. Predlaže da idu svi na izbore i da dobijene mandate ne koriste već da bojkotuju rad Skupštine. I ovog puta je iskoristio priliku da ukaže kako režim ne mogu smeniti „neki pokreti“, i da režim ne može smeniti „ni jedna nova partija koja nema ozbiljnu institucionalnu organizaciju, kao što je ima DS“.
Kakva je to „institucionalna organizacija“? Pola nje je otišlo u SNS. Deo druge polovine je otišao u druge stranke, deo ostao. Da li se neko seća ijedne aktivnosti te „institucionalne organizacije“ protiv režima, od njegove uspostave do danas, na lokalu?
Da li verujete da Tadić može pobediti na bilo kojim izborima?
I na kraju, drugari štrajkuju glađu. Jedan na jastučićima a dvoje na stolicama. Čovek koji je započeo sve ovo sedi u sredini i gleda zbunjeno i jedne i druge. On je više nebitan a jedini je tu zbog ideje, nebitno da li je dobra ili loša.
Šta zahteva Obradović? Razgovore između vlasti i opozicije. Oktobra prošle godine, kada su došli predstavnici EU da uspostave taj dijalog rekao je „sada je kasno za pregovore“ i opozicija nije bila na pregovorima. Sada bi to što nije hteo.
Sećate se „ugovora sa narodom“? Ovde možete videti ugovor i potpisati ga. Sajt vam je nedostupan?! I ugovor je takav.
Ko se seća još nepravilnosti režima u vreme vanrednog stanja?
Bravo za „opoziciju“.
(Autor je nedavno preminuli građanski aktivista. Kolumna je jedna od njegovih poslednjih, objavljena 11. maja ove godine na sajtu Infolokal, koji je uređivao)
