Ogavnost kojoj se odao Milutin Jeličić Jutka, mesto radnja opština Brus, spada u one bolesne slučajeve kojih se valja duboko gaditi i i pre no što stigne na sudsku naplatu. Ako se drugačije ne odluči. Sudeći po ozbiljno razorenom pravosudnom sistemu, to uopšte nije nemoguće.
Kako stvari funkcionišu po principu veži kera gde ti gazda kaže, Jutka je podneo ostavku na mesto predsednika opštine i sve stranačke funkcije u Opštinskom odboru SNS u koji je prešao iz Nove Srbije. Uz to je reče, zamrzao članstvo u SNS.
Ono što ogavnost ovog čoveka podiže na nivo koji izaziva dodatno gađenje su reči koje slede posle ostavki: „Slučaj zbog kojeg sam na sudu, desio se dok ja još nisam pristupio Srpskoj naprednoj stranci i tada to opoziciji nije bilo zanimljivo“. Muška dušica Jutkica kojeg bi svaka žena valja poželela, izvali bez grama srama da su „problemi nastali onog trenutka kada sam se učlanio u SNS, jer se ovaj slučaj iskoristio za direktan napad na predsednika države Aleksandra Vučića i urušavanje stranke kojoj pripada“. Mentalno nesazreli građanke i građani posle ovih reči prosvetliše se. Mentalno nesazrelim građankama i građanima srce se zamrznu ko Jutkine funkcije.
Ima i nekoliko sledećih stepenica za merenje. Potvrda predsednika Vučića: „On nije slagao ništa, oni su kampanju vodili protiv mene“. On to, ustvari, primi Jutkine seksualne „radnje“ na svoja pleća. Predsednik ne može da odoli, ne Jutkici, nego sebi pa i u ovom opskurno jadnom slučaju samo njemu pože pripasti glavna rola. Zato što samo on postoji i samo on to može.
Da je đavo odneo šalu potvrdile su Vučićeve reči izgovorene na RTS-u: „U stranci smo imali borbu, jer jedna struja smatra da ne treba popuštati napadima koji se vode preko raznih televizija uz prevarante i lažove koji za novac traže da se oduzme majčinstvo majkama, i druga struja koje predvode žene SNS koje traže da podnese ostavku dok se ne završi sudski postupak.“
Pravo pitanje o kakvoj se to stranci uopšte radi kada se u njoj vodi „borba dve struje“, pre sudske odluke, zbog bljuzgotina jednog lokalnog moćnika. O stranci čiji prvaci, pa nizbrdo sve do najsitnijeg šrafčića, ne mogu da sastave ni nekoliko suvislih rečenica a da ulizički ničice ne padnu ljubeći skute Aleksandru Vučiću za čiji bolesno alavi ego postoji sasvim podobna medicinska grana. Nezamislivo je duboko to dno na koje se zvekne kad se izgovori da je „slučaj zbog kojeg sam na sudu, desio se dok ja još nisam pristupio Srpskoj naprednoj stranci i tada to opoziciji nije bilo zanimljivo“. Kada predsednik potvrdi da preuzima glavnu rolu, postoji opravdana zabrinutost da se ozbiljno razmišlja njegovom Vučićevom kapacitetu da upravlja državom.
Nije na odmet podsetiti na pismo koje su američki psihijatri, socijalni radnici i psiholozi pre dve godine uputili Njujork tajmsu nadovezujući se tekst njihovog kolumnista Čarles M. Brauna, koji je izrazio zabrinutost zbog Trampovog načina vladanja i stalne potrebe da „stavi opoziciju pod svoju čizmu“, čime narušava osnovna načela demokratije.
Stručnjaci su izrazili zabrinutost za psihičko zdravlje predsednika. Ocenili su Trampa „psihičko stanje sprečava da obavlja predsedničku dužnost“, i da ima tendenciju „iskrivljavanja stvarnosti“ kako bi se ona prilagodila njegovom „ličnom mitu veličine“. Sručnjaci ističu da Tramp često napada one koji se ne slažu s njim ili ga izazivaju i kako će se te navike samo pogoršati što duže bude bio na poziciji moći.
Mediji nisu zaboravili da ukažu na to da Američko udruženje psihijatara u svom etičkom kodeksu osuđuje psihijatre koji daju zvanične procene pacijenata koje nisu lično pregledali ili s njima razgovarali, ukazujući da psihijatri i psiholozi ne bi smeli da daju stručno mišljenje o ovom pitanju, što je u SAD poznato kao Goldvoterovo pravilo, ali su psiholozi i psihijatri naglasili da bi njihovo ćutanje u ovom slučaju koštalo previše. Oni smatraju da je previše toga u igri i da ne smeju više da ćute.
„Ćutanje je rezultiralo time da zabrinutim novinarima i članovima Kongresa svoje mišljenje nismo dali u ključno vreme. Bojimo se da je previše toga u igri da bismo i dalje ćutali“. obrazložili su svoje istupanje u javnost.
U pismu se navodi da „govor i ponašanje gospodina Trampa pokazuje nesposobnost tolerisanja mišljenja koje je različito od njegovog, što vodi do besnih reakcija. Njegove reči i njegovo ponašanje ukazuju na jaku nesposobnost saosećanja. Eksperti smatraju da te karakteristike vode do napada na druge.
„Pojedinci s takvim osobinama, iskrivljuju stvarnost kako bi ona odgovarala njihovom psihološkom stanju, napadaju činjenice kao i one osobe koje im iznose te činjenice, novinare, naučnika… Kod moćnog vođe, ovakvi napadi će verovatno biti sve češći jer će mu se činiti da se potvrđuje njegov mit o njegovoj vlastitoj veličini. Verujemo da gospodina Trampa velika emocionalna nestabilnost koju je pokazao u svojim govorima i delima, čini nesposobnim da obavlja dužnost predsednika na siguran način“.
Rekoše stručnjaci. Ostadoše neispljuvani…
Dakle, nije reč o Jutki i njegovim „apetitima“. On je nebitan, praktično ne postoji. Postoji samo Aleksandar Vučić. U sadašnjosti i Budućnosti Srbije.
Nije na odmet setiti se bajke „Snežana i sedam patuljaka“. Bila jednom jedna zla kraljica… Svakog dana je pitala, ogledalce, ogledalce, ko je najlepši na svetu… Pa je ogledalce uvek odgovaralo – pa vi ste najlepši na svetu. Sve do jednog dana kada je njena pastorka Snežana nije izrasla u predivnu devojku. Opet kraljica upita ogledalce, ogledalce, ko je najlepši na svetu. A ogledalce odgovoti – vi ste lepi kraljice, ali Snežana je ipak lepša…
(Autorka je novinarka i suvlasnica dnevnog lista Danas)
