- Oko 61 odsto ispitanika izjasnilo se kao potpuno ili delimično informisano o situaciji na nacionalnom nivou, a čak duplo manje (32 odsto) da je potpuno ili delimično informisano o situaciji na lokalnom nivou, rezultat je onlajn ankete Nacionalne koalicije za decentralizaciju u kojoj je učestvovalo 104 ispitanika
- Centralizacija informisanja tokom celokupnog vanrednog stanja imala je izrazito negativan uticaj na obaveštenost građana o pitanjima koja ih se lično tiču, a jedna od posledica je pribegavanje verovanju u glasine i neproverene informacije, navela je NKD
- Više od petine anketiranih smatra da je glavni problem što ne dobija informacije koje se odnose na broj zaraženih virusom COVID-19 u njihovim lokalnim zajednicama
- Svaki deveti građanin ocenjuje kao glavni problem što ne odbija informacije o realnom broju zaraženih i preminulih, a svaki deseti da je glavni problem nedostatak informacija o realnom stanju u bolnicama i zdravstvenom sistemu
- Anketa je pokazala da se o epidemiji i merama vanrednog stanja 21,93 odsto anketiranih informiše preko društvenih mreža, 19,37 odsto putem internet portala, a 18,8 odsto anketiranih preko nacionalnih televizija
- Preko zvaničnog internet portala covid19.rs informiše se svaki sedmi građanin
Građani smatraju da su tokom vanrednog stanja uvedenog zbog epidemije korona virusa u značajno većoj meri informisani o situaciji na nacionalnom nego o onoj na lokalnom nivou, a samo pet odsto njih ocenjuje da je dobilo sve relevantne informacije u vezi sa tim, pokazala je onlajn anketa Nacionalne koalicije za decentralizaciju (NKD).
Anketiranje je sprovedeno na nereprezentativnom uzorku od 104 ispitanika.
– Centralizacija informisanja tokom celokupnog vanrednog stanja imala je izrazito negativan uticaj na obaveštenost građana o pitanjima koja ih se lično tiču. Posledice su mnogostruke, a među njima je i pribegavanje verovanju u glasine i neproverene informacije- navela je NKD, sa sedištem u Nišu.
NKD je kao opšti zaključak navela da značajan broj anketiranih smatra da su saopštavane informacije “često nedovoljno jasne, nekada i kontradiktorne”, a neke od njih “uznemiravajuće” i njihovo saopštavanje “širenje panike”.
Prema rezultatima ankete, čak 61 odsto ispitanika izjasnilo se kao potpuno ili delimično informisano o situaciji na nacionalnom nivou, a duplo manje (32 odsto) da je potpuno ili delimično informisano o situaciji na lokalnom nivou.
– Više od petine ispitanika (21,18 odsto) smatra da je glavni problem u njihovoj obaveštenosti što ne dobija informacije koje se odnose na broj zaraženih virusom COVID-19 u njihovim lokalnim zajednicama. Svaki deveti građanin (11,86 odsto) ocenjuje kao glavni problem što ne odbija informacije o realnom broju zaraženih i preminulih, a svaki deseti (10,16 odsto) da je glavni problem nedostatak informacija o realnom stanju u bolnicama zdravstvenom sistemu- rekli su u NKD.
Istraživanje je pokazalo da se o epidemiji i merama vanrednog stanja više od petine ispitanika (21,93 odsto) informiše preko društvenih mreža, skoro petina (19,37 odsto) putem internet portala, a manje od petine (18,8 odsto) preko nacionalnih televizija. Preko zvaničnog internet portala covid19.rs informiše se svaki sedmi građanin (14,81 odsto).
NKD je ocenila da ovo istraživanje može biti polazna osnova za izradu opsežne studije o kvalitetu informisanja građana u vanrednom stanju jer “odgovorno postupanje građana počiva na njihovoj obaveštenosti, dok se odgovorno postupanje vlasti ogleda u davanju tačnih, preciznih i pravovremenih informacija”.
Fale uputstva kome se obratiti u slučaju infekcije, a ima dovoljno onih o ponašanju tokom vanrednog stanja
Svaki sedmi ispitanik (14,28 odsto) naveo je da su im potrebna “detaljnija i jasnija uputstva” o tome kome bi se i na koji način trebalo obratiti u slučaju sumnje na infekciju korona virusom.
Najviše njih (čak 74 odsto) je zadovoljno informisanjem o uputstvima o tome kako se treba ponašati tokom vanrednog stanja.
