* Zgrada na Trgu kralja Milana 13 prema Zakonu o restituciji vraćena vlasniku, odnosno naslednicima
* Čelnici Grada Niša četiri godine nisu uradili ništa da spasu “ Srbiju”
* Naslednike zgrade niko od niških rukovodioca nije pozvao da se dogovore da “ Srbija” ostane u tom prostoru
*Niš jedino podneo žalbu na odluku Agencije za restituciju
Presrećan sam što ću najzad moći da izlažem u ovako čudesnoj niškoj galeriji. Ranije su mi pričali da je Galerija “ Srbija” najbolji izložbeni prostor na Balkanu, a sad se I sam uverio u to-rekao je Vladimir Veličković, jedan od najboljih srpskih slikara kad je pre četiri godine prvi put imao svoju izložbu u Nišu.
Foto: V. Torović
Nažalost, ni Veličković ni drugi veliki slikari, vajari, grafičari kao što su Petar Omčikus, Kosara Bokšan, Cile Marinković, Miloš Šobajić nikada više neće moći da izlažu u „ Srbiji“. Galerija je prve umetnike primila pre 23 godine, kad je uprostoru bivše samousluge formiran najbolji izlagački prostor na Balkanu.
Grad Niš je 1. juna ove godine definitivno izgubio zgradu na Trgu kralja Milana broj 13 koja je prema Zakonu o restituciji vraćena vlasniku, odnosno njegovim naslednicima.
Bivši gradonačelnik zaprepašćen pitanjem o “ Srbiji”
Poražavajuće je saznanje da čelnici Niša od 2013. godine nisu ništa uradili da spasu „ Srbiju“. Tadašnjem gradonačelniku Zoranu Perišiću(SNS) bilo je gotovo zaprepašćujuće novinarsko pitanje da li će se boriti za ovu galeriju.
Foto: V. Torović
– Da li znate koliko košta kvadrat na centralnom gradskom trgu?. Niš nema para da to plati-gotovo cinično je odgovorio Perišić.
Gradski čelnici se nisu nijednom sastali sa naslednicima Snežanom Radojković Degand iz Perasta u Crnoj Gori i Jovanom Mundrinićem iz Beograda da pokušaju da se dogovore sa njima.
-Niko od rukovodioca Niša nije me zvao da pričamo o zgradi koju sam nasledio sa sestrom. Mom dedi Dimitriju Giriću ta zgrada na Trgu kralja Milana je nacionalizovana i posle više od sedam decenija nepravda se ispravlja. Prodaćemo tu kuću u Nišu jer nam ne treba pošto sestra živi u Parizu, a ja u Beogradu-ispričao je Mudrinić pre četiri godine.
On nije želeo da govori o mogućnosti da se dogovore sa gradom, ali je naglasio da bi prvo morao neko da ih pozove.
Jedino što je Niš uradio je PODNOŠENJE žalbe gradskog javnog pravobranioca na odluku Agencije za restituciju.
– Agencija za restituciju rešila je da se ta nacionalizovana kuća na Trgu kralja Milana br. 13 vrati naslednicima Jovanu Mundriću iz Beograda i Snežani Radojković iz Crne Gore. Protivili smo se takvoj odluci i zahtevali da grad novčano obešteti naslednike jer se radi o kući u kojoj se nalazi izložbeni prostor Galerije savremene likovne umetnosti, koja je ustanova od nacionalnog značaja u kulturi. I sama kuća je pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Nišu.
Žalićemo se Ministarstvu finansija, a ukoliko i njihova odluka bude ista, pokrenućemo upravni spor pred nadležnim sudom- navela je u žalbi zamenica gradskog javnog pravobranioca Ljubinka Rajković.
Skoro četiri godine po podnošenju žalbe trajalo je potezanje po sudovima, žalbe Niša na odluke… Odlagao se tužan kraj, koji je bio unapred poznat.
Ultimatum Galeriji da se iseli iz zgrade
Sredinom maja grad Niš je kao vlasnik prostora gotovo ultimatumom naredio Galeriji savremene likovne umetnosti da isele svoj izlagački prostor „ Srbija“ do 1. juna, nevodeći računa da je u toj zgradi smešten i depo sa preko 1.500 vrednih umetničkih dela.
-Poslovni prostor na Trgu kralja Milana u prizemlju ukupne površine 534,60 kvadratnih metara i jedna podrumska prostorija površine 38 kvadratnih metara u celosti se vraća zakonskim naslednicima. U obavezi ste da odmah poslovni prostor ispraznite i vratite gradu na upravljanje i raspolaganje. U suprotnom Grad Niš- Sekretarijat imovinsko-pravne poslove neće snositi odgovornost za sve pravne posledice –navedeno je u dopisu Sekretarijata za imovinsko-pravne poslove u Nišu.
Ostavka direktora
Sada već bivši direktor Galerije Milić Petrović (SNS) oštro se usprotivio ovakvom ponašanju Niša.
– Četiri godine je trajao sudski proces po Zakonu o restituciji, a grad za to vreme nije ništa uradio niti pokušao da sačuva ovaj vredan izložbeni prostor. Koliko su nezainteresovani pokazuje i to što ni nekoliko dana pred iseljenje ne znamo gde ćemo smestiti depo u kome ima 1.517 umetničkih dela. Depo se ne može nalaziti bilo gde. Čelnici Niša kao da su uspavani, zaista se neodgovorno ponašaju. Uopšte ih nije interesovalo što smo bili pred gubitkom te zgrade. Pre dve godine smo sa Gradom potpisali petogodišnji ugovor o korišćenju tog prostora-rekao je Petrović.
Iako su čelnici Galerije pokušali da animiraju javnost ne bi li sprečili iseljenje “Srbije”, neminovno se ipak desilo1. juna. U međuvremenu Petrović je podneo ostavku na tu funkciju tvrdeći da ne može više da trpi pritiske I da mu je zdravlje ugroženo.
-Taj problem smo nasledili od bivšeg rukovodstva grada. Nismo mogli ništa da učinimo da nacionalizovana zgrada ostane vlasništvo grada-rekao je aktuelni gradonačelnik Niša Darko Bulatović(SNS).
Još bez rešenja za depo
Niš je naslednicima vratio zgradu na centralnom gradskom trgu, ali depo još nije iselio. Još uvek nema rešenja gde će se smestiti dela sakupljana više od četiri decenije. U fondu se nalaze slike Miće Popovića, Milana Konjovića, Ivana Tabakovića, Stojana Ćelića, Miodraga Protića… Tu su i slike, skulpture, grafike savremenih umetnika.
U međuvremenu, „ Srbija“ se privremeno preselila u Oficirski dom. Velika sala je morala da bude prekrečena da bi se dobio izlagački proctor.
Zgrada na centralnom gradskom trgu sada je prazna. Grad plaća penale vlasnicima jer nije iselio depo. Nezvanično se nagađa da li je zgrada već prodata. Pominju se imena kontroverznih biznismena, koji su, navodno, “jako zainteresovani” za taj poslovni prostor u samom srcu Niša. Licitira se da će biti otvoren kazino. Ili možda robna kuća nekog firmiranog odevnog brenda, banka…
-Ne želim da pričam o tome. To je naša privatna stvar-odgovorio je Mudrinić na pitanje da li su i kome prodali zgradu.
Nisu retki komentari da Niš, sa više od 35.000 nezaposlenih, mora urgentno da rešava mnogo važnije problem od gubitka neke galerije.
Odgovor na takvu dilemu možda je dao italijanski filozof Dijego Fusaro.
-Danas, u noći sveta ekonomskog fanatizma koji se nezaustavljivo širi, prisustvujemo nastanku onoga što bih, kao i Pazolini, nazvao pravom pravcatom antropološkom mutacijom pod kojom se, pod nebesima uobličava jedan novi profil bića, a toje onaj čoveka bez kvaliteta i bez identiteta. Dve stvari idu zajedno, jer danas je vladajući antropološki profil onaj čoveka bez kvaliteta, strukturalno nesigurnog i fleksibilnog, bez naročite intelektualne vrednosti-navodi Fusaro.
On dodaje da je takav čovek “bez identiteta, bez simboličke i kulturne baštine, bez istorijske ukorenjenosti, dakle bez sposobnosti za perspektivu i utopiju”
-Ukratko, čovek bez kulture, bez korena, bez kritičke dubine, bez budućnosti, sav okrenut ka sadašnjosti hic et nunc nestabilnoj zbog modernog monoteizma tržišta, tipičnog za sadašnje društveno stanje post-1989.- konstatuje italijanski filozof.
