• Agencija za zaštitu životne sredine uvrstila je danas Niš u „crvenu zonu“, što znači da građani tog grada udišu „zagađen vazduh“, pre svega zbog prisustva čestica PM10 i PM2,5, koje spadaju u najštetnije po zdravlje
  • Prema podacima specijalizovanog sajta AirVisual, Niš je danas takođe u “crvenoj zoni”, zajedno sa još samo Valjevom i Kosjerićem
  • Niš je bio među najzagađenijim gradovima u zemlji i nedelju dana unazad
  • Dugoročni Plan kvaliteta vazduha na kojem radi nedavno formirana Radna grupa može se očekivati najranije za šest meseci, a značajno smanjenje zagađenja vazduha u Nišu za 10 do 15 godina, ocenjuje sekretarka niškog Sekretarijata za zaštitu životne sredine Ivana Krstić
  • Profesorka niškog Fakulteta zaštite na radu Amelija Đorđević smatra da najavljeno “ugledanje” Niša na Skoplje i Sarajevo nije dobro jer ti gradovi i danas imaju sličnu koncentraciju PM2,5 čestica kao Niš, što znači da njihove mere nisu dale adekvatne rezultate
  • Prema rezultatima njenih istraživanja, koja je poslednji put radila 2014, najveće konstantno zagađenje u Nišu ima centar grada, deo kod Kliničkog centra, gradskog parka “Čair” i Pravnog fakulteta

Niš je danima unazad među vodećim gradovima u Srbiji po zagađenosti vazduha, što je inače njegov uobičajen „rezultat“, posebno u zimskim mesecima.

foto: današnji podaci Agencije za zaštitu životne sredine

Prema podacima državne Agencije za zaštitu životne sredine, Niš je danas u „crvenoj zoni“, što znači da građani udišu „zagađen vazduh“, pre svega zbog prisustva čestica PM10 i PM2,5, koje spadaju u “sastojke” vazduha koji su najštetniji po ljudsko zdravlje.

U crvenoj zoni, odnosno četvrtoj kategoriji, zajedno sa Nišem danas se nalaze i Novi Sad, Pančevo, Smederevo, Zaječar i Užice, a gora situacija je samo u Valjevu, koje spada u petu, poslednju kategoriju, jer je vazduh u tom gradu „jako zagađen“.

foto: današnji podaci sajta AirVisual

I specializovanI sajt AirVisual danas je uvrstio Niš u crvenu zonu, što po kriterijumima tog sajta znači da građani udišu „nezdrav vazduh“.

Od gradova i opština u Srbiji, po ovom sajtu, u crvenoj zoni  danas su još samo Valjevo i Kosjerić, dok svi ostali imaju čistiji vazduh.

Niš je, prema podacima oba ova izvora, bio među najzagađenijim gradovima i nedelju dana unazad.

Uprkos takvim podacima, sekretarka niškog Sekretarijata za zaštitu životne sredine Ivana Krstić ocenjuje da „situacija nije zabrinjavajuća“, jer je od svih merenih parametara u Nišu “povećana samo koncentracija PM čestica, i to uglavnom u tokom nekih zimskih dana”.

Krstić tvrdi da je Grad, ipak, ozbiljno shvatio problem, zbog čega je između ostalog nedavno formirao Radnu grupu koja bi trebalo da napravi kratkoročni i dugoročni plan borbe protiv aerozagađenja.

Ona ne želi da prejudicira mere koje će predložiti Radna grupa, ali podseća da su one dobro poznate- gasifikacija, energetska efikasnost, zabrana uvoza automobila sa motorom Euro 3, drugačiji režim saobraćaja, urbani zeleni džepovi, pošumljavanja i slično.

– Dugoročni Plan kvaliteta vazduha Radne grupe može se očekivati najranije za šest meseci, a značajno smanjenje zagađenja vazduha u Nišu za 10 do 15 godina- ocenjuje ona.

Novoformiranu Radnu grupu čini 19 stručnjaka iz oblasti ekologije, saobraćaja, urbanizma, medicine i energetske efikasnosti.

Prema rečima članova Radne grupe, jedna od prvih mera mogla bi da bude zabrana vožnje automobila sa Euro 3 i Euro 4 standardom kroz centar grada u periodima sa povećanom koncentracijom PM čestica.

Dugoročni Plan kvaliteta vazduha, koji se donosi za period od pet godina, mogao bi da sadrži mere koje su slične onima iz Sarajeva i Skoplja, kazali su oni.

Deo stručnjaka, međutim, upozorava da je situacija u vezi sa aerozagađenjem više nego ozbiljna jer je, po godišnjim izveštajima Agencije za zaštitu životne sredine, za poslednjih devet godina Niš šest godina bio u najgoroj kategoriji.

foto: m.k.

Prema merenjima Agencije, Niš je krajem prošle i početkom ove godine umeo da bude najzagađeniji grad u Srbiji, sa koncentracijom štetnih čestica i teških metala koja je četiri i više puta veća od dozvoljene.

Profesorka niškog Fakulteta zaštite na radu Amelija Đorđević ocenjuje da najavljeno “ugledanje” Niša na Skoplje i Sarajevo nije dobro.

– Ova dva grada su i prošle godine, a nakon primene usvojenih mera, imala veoma sličnu koncentraciju čestica PM2,5 kao Niš, odnosno prekoračenje njihovih graničnih vrednosti. To znači da njihove mere nisu dale adekvatne rezultate- kaže Đorđević, koja je, inače, doktorirala na temu aerozagađenja, decenijama se bavi tim problemom, a radila je istraživanja tog tipa u Nišu.

Ona kaže da je svaki  grad posebna priča i da treba sveobuhvatno i precizno sagledati njegove osobenosti.

– Tačno je da je Niš u kotlini, kao i ti gradovi, ali morala bi da se utvrdi disperzija kretanja zagađenih čestica, koja zavisi od izgrađenosti grada, pravca kretanja dominantnih vetrova, lokalne cirkulacije…- kaže ona.

Đorđević dodaje da raspored mernih stanica i mernih mesta u Nišu “nije najsrećnije odabran” u pogledu gustine saobraćaja, izloženosti različitim ložištima i dominantnih vetrova, što su bitni parametri za verodostojnost dobijenih podataka.

– Osim toga, u Nišu se od 2013. godine ne prati koncentracija ugljen monoksida, iako je to propisima predviđeno- upozorava ona.

Prema rezultatima njenih istraživanja, koja je poslednji put radila 2014, najveće konstantno zagađenje ima centar grada, kao i deo kod Kliničkog centra, gradskog parka “Čair” i Pravnog fakulteta.

Periodična velika zagađenost postoji i u Tvrđavi, u Durlanu kod Osnovne škole “Miroslav Antić” i kod Železničke stanice, pokazuju istraživanja.


Gde su merne stanice i merna mesta

U okviru lokalne mreže u Nišu, postoje tri merne stanice koje kontinuirano i tokom cele godine mere neke od parametara zagađenja vazduha- kod Instituta za javno zdravlje, Osnovne škole “Sveti Sava” i na Kameničkom visu.

U okviru ove lokalne mreže je i 11 mernih mesta.

Na svim tim punktovima mere se čađ, sumpor dioksid, azot dioksid, olovo, kadmijum, nikl, hrom, dok se PM2,5 i PM10 čestice mere u Institutu za javno zdravlje i  školi “Sveti Sava”.

Komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here