U Srbiji vlada zakon: neznanje je moć! Sloboda je služenje! Narod treba da posluži kao podloga novoj eliti za stilski nameštaj pričajući o tradiciji… – govorila je Sonja Savić u jednom intervjuu 1993, precizirajući da se, u svakom slučaju radi o varvarizaciji na osnovu koje će elita dobro živeti.

“To je neka manjina koja je rešila da se na brzinu obogati, pred klimakterijum. Ne razumem samo zašto su se zatvorila sva vrata za davanje plemenitih slika, u teškom vremenu, kad nema ni hleba da se jede, ni srećnih ljudi da se sretne. Ta elita koja živi od stilskog nameštaja stavlja se pod hrišćansku zastavu, da na račun varvarizovanog naroda i sitne ambicije koju mu umeće u srce, vlada još tih dvadeset godina koliko mu je ostalo od života. A zatvara vrata pred svim mladim ljudima koji su bili spremni da pod zavetnim principom, monaškim, da ne kažem novoproleterskim, žive i rade za zajednicu. Ako nastavimo ovako neće biti žitnih polja idućeg leta. Ako nema ljubavi i poštovanja, ako ostaje samo lukavost, ako ostaju samo lukave odore, dokle će to dovesti? Ako najmudriji ovog naroda plaše svoj narod da je on odbačen od celog sveta, oni prave ubice, jer to znači ‘ubijamo ceo svet da bismo mi preživeli’”, rekla je te 1993. Sonja Savić.

Pripadnici te manjine, iz tih 1990-ih godina, bili su i (itekao) sada preobučeni radikali koji se predstavljaju kao narodnjaci, kao i njihovi koalicioni partneri, nekad komunisti sada socijalisti, koji gotovo punu deceniju vode ovu zemlju koju, iz nepoznatih razloga, nazivaju državom. A vode i gradove zarobljene u žabokrečini, opasane siromaštvom i poltronstvom, gradove poput Čačka. Gradove iz kojih su nekad ponikli velikani ovdašnje kulture, nauke, sporta, pa ako hoćete i politike…

Jedna od takvih (čudne i tužne sudbine) bila je i multitalentovana Sonja Savić, rođena 1961, pripadnica prve južno-slovenske medijske generacije, kako je sama govorila, koja – ni nakon osmogodišnjeg putovanja inicijative da se jednoj ulici u rodnom Čačku, ili makar parku, da njeno ime – nije prošla. Doduše, tvrde neki, ne zbog svoje borbe protiv lažne elite, nacionalista i sličnih političkih prevaranata, već zato što nije prošla većinu. Komisija za određivanje naziva ulica u Čačku odbacila je, dakle, predlog da jedna od ulica u tom gradu dobije ime Sonje Savić.

Odbornici su nakon sednice bili kontradiktorni u svojim objašnjenjima, od toga da će glumica ipak dobiti ulicu u naselju Donja Gorevnica, odakle potiče i gde je sahranjena, do ingenioznog zaključka kako, kad bi Sonja Savić dobila ulicu, “to ne bi bila dobra poruka mladima zbog načina na koji je živela“.

“Proslavljena glumica Sonja Savić nije dobila ulicu u rodnom Čačku jer će po njenom imenu biti nazvan park kod Železničke stanice“, objašnjavala je, između navedenih krajnosti, zamenica gradonačelnika Čačka Milica Dačić. Njen odgovor, međutim, na medijske izveštaje kako nijedna od 68 čačanskih ulica koje će uskoro biti preimenovane neće poneti ime poznate glumice zbog “načina života koji je vodila”, nadležni u lokalnoj samoupravi nisu mogli da potvrde, ili, makar, ne mogu da preciziraju kada će ova inicijativa zvanično biti realizovana.

Mene su odmah nazvali filmskom glumicom, stavili u kockicu s kim se sme i s kim ne sme, ko može i ko ne može – žalila se Sonja Savić u jednom intervjuu i 1980-ih godina, dodajući da je njena jedina želja u životu da iz svih kockica u koje uđe i izađe, jer prosto nije znala šta ću s tim kockicama.

„Svaki čovek može da se odluči za svoju liniju, naravno, a moja odluka je sukob. Hoću da se sukobim sa sobom i sa svim onim oko sebe. Ako imam mladića i on mi kaže: ‘Nemoj da se svlačiš na filmu’, e, ja onda neću imati mladića, ali ću se svući, jer za to seku glave. Pa nek mi je iseku. Ali ja mogu i da kažem: ‘Meni je odvratno da se svlačim na filmu i više se nikad neću svući, odnosno, ovog trenutka se neću svući, i niko me ne može naterati'“, rekla je u istom intervjuu.

Predstavnici naroda, međutim, u čačanskoj vlastionici hteli su, ipak, Sonju Savić iz kockice: prljava, nemoralna narkomanka – tako su je doživeli i (pr)ocenili. To su, jedino, uspeli da vide iz njene karijere.

„Ta stigma, odnosno fama koja prati njen privatni život je izgleda još uvek suviše jaka za neke donosioce odluka da je uvrste u dnevni red. Očigledno da nismo spremni da odvojimo nečiji privatan život i njegov doprinos u umetnosti i kulturi“, ocenio je Predrag Živković, kustos u čačanskoj Galeriji Nadežda Petrović u Čačku i jedan od ljudi koji su učestvovali u pokretanju peticije pre osam godina.

A, Umetnička galerija Nadežda Petrović, od decembra 2011, voljom pokojne Sonjine majke, Mikaine Savić, brine o umetničkoj zaostavštini preminule glumice i multimedijalne umetnice Sonje Savić. Od 2013, svake godine u septembru, mesecu Sonjinog rođenja i smrti, ova ustanova organizuje manifestacije (izložbe, filmske i video projekcije, koncerti, panel diskusije…) pod neformalnim nazivom Sonjin septembar.

Godine 2015, 19. septembra u Sonjinoj kući u Donjoj Gorevnici kod Čačka, svečano je otvorena nova, rekonstruisana Spomen-soba Sonje Savić. U postavci se nalaze Sonjini samostalni autorski filmski i video radovi, fotografije, glumačke nagrade, lični predmeti… Pokrenuta je i inicijativa za osnivanje Multimedijalnog centra Sonja Savić, a u međuvremenu, ustanovljena je i specijalna nagrada na Festivalu novog filma i videa Alternative, koja nosi ime Sonje Savić.

Sonja je za svog kratkog života snimila blizu 60 igranih filmova. Samo u deceniji između 1980. i 1990. ona je bila glumica u 32 igrana filma, što je zaista fenomenalan rezultat. Ona je za života bila ozbiljna filmska zvezda. Ali, što je mnogo važnije, mislim da u istoriji naše kinematografije ne postoji ličnost koja je na taj način bila originalna. I kad je igrala raznorazne uloge, svaka od njih je imala taj pečat. Nema nikakve sumnje da je to što nam je Sonja ostavila prava ostavština za budućnost“, naveo je na otvaranju spomen-sobe Radoslav Zelenović, bivši direktor Jugoslovenske kinoteke.

U međuvremenu, još jedna Čačanka, Verica Barać (1955-2012), koja je do ove godine bila nepoželjna, konačno je dobila ulicu u blizini FK Sloboda. Slepu, doduše, sa svega sedam kuća. Nekad predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Srbije (od 2003. do 2012), i jedina koje je toj instituciji dala legitimitet, domogla se uličice, valjda će to, za neku deceniju, uspeti i Sonji Savić.

U međuvremenu, slušamo Aut, sa potpisom Katarine II i Milana Mladenovića:

Aut, aut, aut, aut

Aut, aut, aut

Aut, aut, aut, aut

Aut, aut, aut

Ona hoda sama kroz grad

misli sve, sve što misli da zna

to je samo daun

to je ono što se zove aut

Aut, aut, aut, aut

Aut, aut, aut

Aut, aut, aut, aut

Aut, aut, aut

(Autor je urednik u dnevnom listu Danas)

Komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here