- Našim pravosudnim organima više nisu dostupni prvooptuženi Kristijan Krstić, njegova supruga Ksenija Krstić Fej Atilano i Marko Pavlović, jer se više od mesec dana nisu javili nadležnoj policijskoj stanici u Nišu
- Oni su deo grupe od desetoro hakera čije izručenje zahtevaju SAD zbog sumnje da su Teksasu počinili računarske prevare od oko 70 miliona dolara putem lažnih investicionih platform
- Pritvor im je ukinut 23. jula od strane Višeg suda u Beogradu, ali su imali obaveznu meru javljanja policiji i zabranu napuštanja mesta boravka
- Sprski sudovi su konstatovali da su ispunjene pretpostavke za njihovo izručenje, ali je Evropski sud za ljudska prava stopirao to izručenje do kraja septembra, odnosno do odluke o predstavkama koje su podneli njihovi advokati, a koje se tiču navodnog kršenja prava okrivljenih
- Optuženi su koristili izmišljene profile, pretežno ženske, sa imenima i fotografijama službenika i direktora nepostojećih investicionih kompanija i koristeći čak lažna imena tokom video konferencija da bi potencijalne investitore uverili u legitimnost firme, navodi se u optužnici
Troje od desetoro niških hakera čije izručenje traže Sjedinjene Američke Države, zbog sumnje da su Teksasu počinili računarske prevare od oko 70 miliona dolara putem lažnih investicionih platformi, nije se se javilo više od mesec dana nadležnoj policijskoj stanici u Nišu, iako su bili obavezni da se javljaju ponedeljkom i četvrtkom.
Našim pravosudnim organima više nisu dostupni prvooptuženi Kristijan Krstić, njegova supruga Ksenija Krstić Fej Atilano i Marko Pavlović. Marko Pavlović se poslednji put policiji javio 29. jula, dok se bračni par Kristijan Krstić i Ksenija Fej Atilano Krstić poslednji put javio 5. avgusta
Pritvor im je ukinut 23. jula od strane Višeg suda u Beogradu. Oni su imali obaveznu meru javljanja policiji i zabranu napuštanja mesta boravka.
Trojica osumnjičenih Kristijan Krstić, M. P. i B. R. pušteni su iz pritvora, dok je ostalima ukinut kućni pritvor uz elektronski nadzor.
Sprski sudovi su konstatovali da su ispunjene pretpostavke za njihovo izručenje, ali je Evropski sud za ljudska prava stopirao to izručenje do kraja septembra, odnosno do odluke o predstavkama koje su podneli njihovi advokati, a koje se tiču navodnog kršenja prava okrivljenih.
Ova odluka je usledila nakon što je prošle sedmice Evropski sud za ljudska prava doneo privremenu meru kojom je preporučio našoj državi da odloži izručenje osumnjičenih Nišlija SAD, dok taj sud ne odluči o predstavkama koje će tom sudu podneti okrviljeni.
Datumi odlučivanja Evropskog suda za svakog od okrivljenih po pomenutim predstavkama su različiti, ali su mahom posle 15. avgusta. Inače, u Srbiji je postupak ekstradicije u fazi odlučivanja ministra pravde o tome da li će dati saglasnost na njihovo izručnje, pošto je već doneta pravosnažna sudska odluka da su ispunjene zakonske pretpostavke za izručneje.
Svih desetoro osumnjičenih su se protivili izručenju, dok je jedan od osumnjičenih Antonije Stojiljković (32) iz Niša bio saglasan sa izručenjem, pa je njegova ekstradicija realizovana 4. februara.
SAD i Srbija imaju zaključen sporazum o izručenju sopstevnih državljana, a izručenje Stojiljkovića bila je prva njegova realizacija. U ovom slučaju pored Stojiljkovića, tužilaštvo Severnog okruga Teksas, SAD, tereti još 10 osoba iz Srbije sa prebivalištem u Nišu da su u zaveri prevarili investitore za iznos od preko 70 miliona dolara.
Prema optužnici koju je saopštila ambasada SAD u Beogradu, osumnjičeni se terete za digitalnu prevaru od 70 miliona dolara, koja je obuhvatila nekoliko kontinenata, i bila usmerena i protiv američkih građana i protiv stranaca.
Optuženi su, kako se navodi u optužnici u Teksasu, učestovali u stvaranju i plasiranju preko 20 lažnih investicionih platformi, uključujući Opšns Rajder, Bank de Opšns, Start Opšns, Dragon Majning, BTC Majning Faktori i Triniti Majning. Iz svojih baza u Kini, Srbiji i drugde, optuženi su, kako se navodi, ciljali investitore širom planete, uključujući nekoliko na severu Teksasa, navodeći ih da „investiraju“ u binarne opcije i rudarenje kriptovaluta.
Oni su na internetu prodavali svoje platforme za binarne opcije predstavljajući se kao „lider na svetskom tržištu binarnih opcija“ i hvaleći se prosečnim profitom od ulaganja od 80 procenata i obećavali refundiranje od 20 procenata za svaki neuspešan ulog. S druge strane, na platformama za rudarenje kriptovaluta tvrdili su da investitori od njih mogu „kupiti bitkoine upola tržišne cene“ zahvaljujući njihovim resursima za transakcije koji rade „non-stop širom sveta“.
Optuženi su koristili izmišljene profile, pretežno ženske, sa imenima i fotografijama službenika i direktora nepostojećih investicionih kompanija i koristeći čak lažna imena tokom video konferencija da bi potencijalne investitore uverili u legitimnost firme, navodi se u optužnici.
