U Srbiji je strah odavno dominatno osećanje, a apatija i beznađe je svakodnevnica za mnoge stanovnike ove državice na brdovim Balkanu.
Zbog straha da će izgubiti posao ili će se naći na udaru naprednjačkog režima građani ćute i gledaju kako se Srbija pretvara u zemlju u kojoj caruje korupcija i kriminal.
Jedan Aleksandar Obradović iz Valjeva, neočekivano hrabar čovek u zemlji u kojoj se ne isplati ukazivati na zloupotrebe, odlučio je pobedi strah i da više ćutke ne gleda kako se uništava fabrika oružja “ Krušik”, u kojoj je zaposlen.
Za građane Srbije, koji znaju da misle svojom glavom, on je uzbunjivač koji je ukazao na malverazcije u valjevskoj fabrici oružja, dok je za režim SNS, na čelu sa predsednikom te stranke Aleksandrom Vučićem, “lažni uzbunjivač”.
Obradović je upozorio na koruptivu trgovinu municijom, koja se obavljala tako što su privatne firme bliske Srpskoj naprednoj stranci, od kojih je jednu zastupao otac ministra unutrašnjih poslova, nabavljale mine i granate po privilegovanoj ceni da bi ih po znatno uvećanoj ceni preprodavali kupcima u Saudijskoj Arabiji i Emiratima koji su ih potom plasirali u ratne zone Sirije i Jemena.
Od njega je javnost saznala da se zbog ovakve trgovine „Krušik“ našao u sunovratu višestruko uvećanih dugova i blokade računa, dok su privatne firme enormno uvećale profit i prihode.
Obradović kaže da je čist pred sobom, i da mu je savest mirna, iako je svestan da je sebi iskomplikovao život i da će se, kao i sada, kasnije u narednim godinama i dalje osvrtati za sobom.
“Taj neki osećaj me gura napred, daje mi snagu da mirno spavam noću, rećiće on, iako znam da sam mnogima uperio prst u čelo, da sam nekima mnoge privilegije koje uživaju – mislim na te povlašćene trgovce oružjem – srušio, prodrmao, ukazao šta se dešava”.
Uzbunjivač iz Krušika je uneo tračak nade da u Srbiji žive neki “ mali” ljudi koji su spremni da žrtvuju sopstveni komoditet, kao i da ugroze porodicu, zbog istine.
Za mnoge je to što je uradio Obradović prava hrabrost, te ga nazivaju herojem. Možda je on morao zbog svoje savesti da postupi upravo tako, pošto njegovo ime, Aleksandar na grčkom jeziku znači “ zaštitnik ljudi”.
Herojstvo ili ne, tek trebalo je mnogo petlje da se izađe na crtu sa režimom na čijem čelu je njegov imenjak.
Zbog Obradovića ne smemo da dozvolimo da on i slučaj “ Krušik” budu gurnuti u zapećak. On nam veruje i poručuje iz kućnog pritvora da ga dodatno raduje i ohrabruje “ saznanje da u svemu nije sam, da postoje dostojanstveni ljudi koji ne ignorišu stvarnost i ne gledaju kroz prste na sve zloupotrebe, manipulacije i gluposti ove vlasti”.
