Sreda, 18. septembar 2019. Pola osam je uveče. Ispred samog ulaza u nacionalni teatar- Trg Republike, najnoviji, “pedeset dana pre roka” završen- grupa radnika sa pneumatskim čekićima (ili se te alatke nekako drugačije nazivaju) bučno nešto razbija (valjda beton, ili asfalt, na kome je postavljena najnovija kaldrma, sastavljena od granitnih kocki za koje kažu da “svaka ima 25 kila” i, takođe, da su “večne”, kako je svoj narod obavestio predsednik zemlje koja ima vrlo labilne veze sa državom).

Ispred Narodnog pozorišta okupljaju se ljudi. Nisu došli da gledaju najnoviji performans iz Vesićeve koprodukcije sa Štrabagom, imenom „Imaju rok od 35 do 40 dana da preslože sve kocke na kolovozu”. “Noću”, sramežljivo je dodato. I, za džabe, ako je verovati.

Došli su na otvaranje Bitefa. Pedset trećeg njegovog izdanja. Došli su da pogledaju predstavu “Orest u Mosulu”, jednog od trenutno vodećih svetskih reditelja političkog pozorišta Mila Raua. U produkciji “NTGenta” iz Belgije. Da vide “iskusne flamanske glumce, ali i grupu pretežno mladih iračkih glumaca, koji su još uvek studenti pozorišne akademije koja se, što je neverovatno dirljivo, nedavno vratila u polurazrušenu zgradu (u Mosulu – prim. DS)“, po rečima umetničkog direktora Bitefa, Ivana Medenice. Da se uvere u konstataciju da „Rau sprovodi ideološku inverziju, pa se on, tamo gde Eshil nudi opšte izmirenje, uvođenje prava, pravde i demokratije, pita da li su ovi ideali uopšte mogući u savremenoj, potpunoj razorenoj političkoj zajednici“.

A sam autor suštinu predstave nalazi u činjenici da nema novog sistema, nema nove demokratije, nema novih bogova, već samo novog kruga žrtava.

Nakon predstave ostaje gorak ukus u ustima. Mosul je još jedan od simbola propasti civilizacije. Tragedija je to koja opominje. Ali, koga?

Onoga koji svaki „glas razuma“ smatra hajkom protiv sebe i protiv svega što se radi u Beogradu “iako su na svakom koraku vidljive promene na bolje”, sigurno ne.

On, uostalom, iako “radi” 25 sati dnevno, teško da je registrovao postojanje Beogradskog internacionalnog teatarskog festivala, jednog od najboljih te vrste u svetu. Prvog koji je 1999. dobio nagradu Evropske pozoriđne unije.

Nisu to ni lakeji sa njegovog dvora. Oni radije posećuju šatre u Guči (ima se jede, ima se pije, ima zajebancija…) ili mesta “po predsednikovom nalogu” (“Koliko puta sam ti rekao Babiću – Šta bre ideš na otmena letovališta na Brionima i na Hvaru. Imaš druga na Brionima? Nađi druga u Sopotu a ne na Brionima”).

Bitef, dakle, nije u modi. I, ruku na srce, ne razumeju ga.

Performansi ili performanse, pitanje je sad? Lažni ili pravi doktorat, to već nije pitanje, reč je pre o (ne)moralnim normama. Vazuduplohovi, teleprontovanje, leteći automobili… vredi li i treba li nabrajati. Antologija bi zahtevala mnogo posečenih stabala.

A i plaše ga se.

Kao i svaki Bitef u mom mandatu – reći će pominjani Medenica – i ovaj ima dve noseće osovine koje se ukrštaju, tematsku i umetničku. Ove godine prva se svodi na lokalni i globalni fenomen totalnog raspada zajednice na svim njenim nivoima, od države, preko društva u najširem smislu reči, do porodice i partnerskih odnosa, kao i pokušaj njene obnove, odnosno obnove vrednosti na kojima bi trebalo da se zajednica zasniva: razmena, podrška, saradnja, solidarnost, empatija, zajednički interes…

U tom smislu treba shvatiti i slogan 53. Bitefa, a koji je preuzeti naslov šlagera Aleksandra Koraća čuvenog po izvođenju Beti Đorđević, “Počnimo ljubav iz početka”: ljubav kao pojam koji povezuje sve ove vrednosti. U tom, izvesno ne naivnom ali moguće je utopističkom pokušaju, koristimo i izvođačke prakse/forme savremenog pozorišta…

Uh, uh, uh…

A, kad su 1967. Mira Trailović i Jovan Ćirilov osnovali najstariji i najznačajniji međunarodni pozorišni festival u ovom delu Evrope – Beogradski internacionalni teatarski festival, nisu mogli ni da pretpostave da će “Nove pozorišne tendencije” biti tako “nerazumljive” nekim budućim/ sadašnjim vlasnicima zemlje koja će teško, u skorije vreme, moći da se upiše u države. I pored zastave na Ist riveru.

(Autor je urednik u dnevnom listu Danas)

Komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here