NASTANAK LOKALNIH ANTIKORUPCIJSKIH PLANOVA I TELA I DALJE BEZ OZBILJNIJE KONTROLE DRŽAVE

Agencija za borbu protiv korupcije dopunila je nedavno Model Lokalnog antikorupcijskog plana (LAP) za jedinice lokalne samouprave tako što je precizirala kako će se birati članovi nezavisnih lokalnih antikorupcijskih tela u manjim opštinama. Razlog za dopunu je potreba da se reši problem nedovoljnog odziva kandidata na javne konkurse za izbor članova tih tela u manjim opštinama u Srbiji.

Agencija ili drugi organ javne vlasti, međutim, ni 19 meseci posle usvajanja Modela nisu pokušali da reše jedan od ključnih problema u ovom procesu- nedostatak iole ozbiljnijeg monitoringa donošenja LAP-ova i izbora lokalnih antikorupcijskih tela, kao i eventualnih mera protiv lokalnih samouprava koje su se u većoj ili manjoj meri oglušile o te obaveze. Prema tom Modelu, rok za usvajanje LAP-ova bio je 30. juni prošle godine, a nijedan državni organ, pa ni Agencija, nema kompletan i jasan uvid u proces njihovog donošenja i izbor antikorupcijskih tela, kao ni nadležnost da na bilo koji način interveniše u slučaju propusta.

Ne samo stalni već i privremeni članovi lokalnih antikorupcijskih tela

U dopuni Modela, Agencija navodi da je „sve više situacija u kojima male jedinice lokalne samouprave imaju problem sa nedovoljnim odzivom kandidata na javni konkurs“ za izbor lokalnih antikorupcijskih tela, koje Model naziva telima za praćenje primene LAP-a. Ona podseća da Model predviđa da se članovi tog tela biraju na javnom konkursu, kao i da oni ne mogu biti nosioci bilo koje funkcije u političkoj stranci, niti javni funkcioneri, niti zaposleni po bilo kom osnovu u lokalnoj samoupravi, kao i da ne smeju biti osuđivani ili se protiv njih voditi sudski postupak zbog krivičnog dela sa elementom korupcije.

Agencija preporučuje da javni konkurs bude raspisan za period od najmanje 21 dan, kao i da se objavi na oglasnoj tabli i internet stranici opštine, na najmanje dva naloga društvenih mreža koji su posećeni od strane članova lokalne zajednice, na bar dva lokalna elektronska medija na kojima će predstavnici komisije za izbor članova lokalnog antikorupcijskog tela predstaviti konkurs, kao i na plakatima „na minimum pet frekventnih mesta u lokalnoj zajednici“. U tekstu konkursa mora da bude naznačeno da će članovi lokalnog antikorupcijskog tela „imati pravo na naknadu po održanoj sednici tela u visini odborničke naknade“. Na ovaj način, po oceni Agencije, biće „potpuno sigurno da je konkurs dovoljno vidljiv za sve članove lokalne zajednice koji mogu biti zainteresovani da se na njega prijave“.

– Ukoliko se na dva uzastopno raspisana javna konkursa na gore opisan način ne prijavi nijedan kandidat ili ako putem ovakva dva konkursa ne bude izabran nijedan od prijavljenih kandidata ili bude izabran nedovoljan broj članova tela za praćenje primene LAP-a, komisija za sprovođenje javnog konkursa predlaže izbor privremenih članova tela za praćenje primene LAP-a u punom sastavu ili kao dopunu do punog sastava, na period od godinu dana. Privremeni članovi se biraju među licima ovlašćenim za prijem informacije i vođenje postupka u vezi sa uzbunjivanjem, licima ovlašćenim za postupanje po zahtevu za slobodan pristup informacijama od javnog značaja i licima zaduženim za praćenje sprovođenja mera iz plana integriteta institucije-navodi se u dopuni Modela.

Prema toj dopuni, Skupština jedinice lokalne samouprave donosi konačnu odluku o izboru članova tela za praćenje primene LAP-a. Nakon isteka perioda od godinu dana, ponovo se raspisuje javni konkurs za izbor novih članova koji se biraju umesto privremenih.

Antikorupcijska tela na lokalu kao „fabrike integriteta“

Ovakvo rešenje u dopuni Modela predložio je Biro za društvena istraživanja (BIRODI), u dogovoru sa Centrom za integritet. Direktor BIRODI-ja Zoran Gavrilović kaže da je BIRODI, kao inicijator i autor koncepta „Gradovi protiv korupcije“, pružao pomoć zainteresovanim lokalnim samoupravama u izradi LAP-ova i osnivanju tela za praćenje primene LAP-a, a organizovao je i sistem monitoringa izrade LAP-ova i osnivanja ovakvih tela.

– Upravo zahvaljujući našem monitoringu došli smo do slučaja opštine Malo Crniće, u kojoj se i posle dva objavljena konkursa nije prijavilo tri i više kandidata za članstvo u telu za praćenje primene LAP-a. Nakon uvida u zapisnik sa sednice komisije za izbor tela za praćenje primene LAP-a na internet stranici, u kojem je zabeležena preporuka Agencije za borbu protiv korupcije da se nedostajući član „može izabrati i bez konkursa“, reagovali smo obraćanjem Agenciji sa molbom da povuče ovakvu preporuku, koja je između ostalog suprotna rešenjima u Modelu. Rezultat naše reakcije je bio sastanak sa predstavnicima Agencije, na kojem smo dogovorili rešenja u dopuni Modela- kaže Gavrilović za Medijsku kutiju.

On kaže da je BIRODI zagovarao ovakvo rešenje još u javnoj raspravi za donošenje Modela LAP-a, ali da tada za njega nije bilo razumevanja.

– Opština Malo Crniće nije izuzetak, postoje i druge manje opštine koje imaju isti problem. Kroz ovakvo rešenje stvoreni su uslovi da članovi tela za praćenje primene LAP-a budu izabrani u transparenom procesu, u proceduri koja se bazira na jasnim i relevatnim kriterijuma,  čime samo telo postaje „fabrika integriteta“, što je njegova ključna uloga- kaže Gavrilović.

Proces izbora članova lokalnog antikorupcijskog tela „u magli“

– Ovakvo rešenje je dobro jer predstavlja unapređenje Modela, kao i unapređenje procesa izbora lokalnih antikorupcijskih tela u opštinama, posebno onim manjim. Ali, ne treba zaboraviti da se još uvek ne radi na rešavanju daleko većeg problema, a to je nedostatak sistemskog monitoringa procesa donošenja i sadržaja LAP-ova, kao i izbora lokalnih antikorupcijskih tela. Zbog takvog nedostatka, mi danas nemamo čak ni kompletne podatke o tome koliko opština je donelo LAP-ove, koliko tih planova je usklađeno  sa Modelom, koliki je stepen te usklađenosti, da li je proces bio u skladu sa Modelom, kakvi su problemi pratili donošenje LAP-a, da li su problemi otklanjani ili ne. Nemamo ni kompletne podatke te vrste koji su vezani za izbor lokalnih antikorupcijskih tela- kaže za Medijsku kutiju Vesna Crnogorac, upravnica Centra za integritet.

Ona kaže da takvi podaci nisu javno dostupni ni na veb sajtu Agencije za borbu protiv korupcije, koja ne objavljuje ni izveštaje o ovoj temi. Podatke povremeno objavljuju nevladine organizacije, kao što je BIRODI, ili neki mediji.

– Model LAP-a jedino predviđa da Radna gupa za izradu LAP-a Agenciji podnosi kratak finalni izveštaj o tom procesu, čiji je formular dat na kraju Modela. Formalno popunjavanje takvog izveštaja od strane Radne grupe, te njegovo objavljivanje, ne predstavlja monitoring tog procesa. Dodatni problem je što se proces izbora lokalnih antikorupcijskih tela ne prati ni na taj, a ni na bilo koji drugi način, tako da ostaje netransparentan i “u magli”- kaže Crnogorac.

Ona podseća da je Lokalni antikorupcijski forum Niš u procesu javne rasprave o Modelu LAP-a predložio da usvajanje i sadržaj LAP-ova i formiranje lokalnih antikorupcijskih tela monitoriše Agencija, ali da je je dobio odgovor da ona “nema kapaciteta za to”.

Ovakva konstatacija uneta je i u sam Modela LAP-a. “Agencija nema mehanizme niti kapacitete da izvrši proveru kvaliteta i objektivnosti svakog pojedinačnog LAP-a, ali će snažno insistirati na odgovornom i transparentnom procesu usvajanja ovog dokumenta, kako bi konačnu reč o njihovom karakteru mogla dati zainteresovana javnost, civilno društvo, mediji i građani“, navodi se u Modelu.

Opstrukcija vlasti, sudski proces, fiktivni radnik…

Prema delimičnim podacima BIRODI-ja,  dobijenim po zahtevu za slobodan pristup informacijama od javnog značaja, do 30. juna 2017. godine, kada je istekao rok koji Model predviđa za usvajanje LAP-ova, samo deset lokalnih samouprava je usvojilo takav plan, a nijedan grad i opština koji su dostavili podatke nisu formirali lokalno antikorupcijsko telo. U 22 lokalne samouprave nije ni počeo proces izrade LAP-a.  Od 145 gradova i opština u Srbiji (bez teritorije Kosova i Metohije) podatke je dostavilo 56.

Jedan od najvećih problema u procesu usvajanja LAP-a evidentiran je u gradu Nišu, koji je prethodno označavan kao lider u institucionalnoj borbi protiv korupcije na lokalnom nivou. Niš je bio jedan od nekoliko gradova u Srbiji koji je još 2011. godine usvojio Lokalni plan za borbu protiv korupcije, a jedini grad u zemlji koji je imao LAF kao samostalno, nezavisno i funkcionalno lokalno antikorupcijsko telo.

U Modelu LAP-a, niški LAF je označen kao obrazac  za sva lokalna antikorupcijska tela u Srbiji. U tom dokumentu se navodi da je „predlog rešenja za izbor članova, organizaciju i rad“  tih tela „dat prema praksi i iskustvu Lokalnog antikorupcijskog foruma u Nišu“. Model preporučuje da aktivnosti iz niškog Lokalnog plana za borbu protiv korupcije posluže kao „moguće oblasti delovanja i aktivnosti“ budućih  lokalnih antikorupcijskih tela.

Uprkos takvom antikorupcijskom iskustvu, Niš danas spada u lokalne samouprave koje nisu usvojile LAP, što je zakašnjenje od 16 meseci, niti  formirale (novo) lokalno antikorupcijsko telo. Sedam predstavnika LAF-a u Radnom timu za izradu LAP-a u martu ove godine podnelo je kolektivnu ostavku, kritikujući predstavnike lokalne samouprave u timu zbog inertnosti, opstrukcije, zagovaranja selektivnog poštovanja Modela i ignorisanja već osvojenih antikorupcijskih standarda u Nišu.

Nakon njihove kolektivne ostavke, rad Radnog tima je potpuno zamro. Bivši članovi Radnog tima ispred LAF-a su gradskim zvaničnicima krajem septembra ove godine uputili preporuke za oživljavanje procesa izrade LAP-a Niš, među kojima su hitno raspuštanje sadašnjeg Radnog tima i formiranje novog, koji će u svom radu „poštovati vrednosti, kriterijume, rešenja i preporuke Modela LAP-a“.

Gradski funkcineri na ove preporuke nisu odgovorili, a Radni tim još nije aktiviran. Iz tog tima je, inače, prošle godine izašao predstavnik medija, a u septembru ove godine i predstavnik Nacionalne koalicije za decentralizaciju. U timu, koji je na početku imao 19 članova, danas je ostalo samo osam predstavnika lokalne samouprave i jedan predstavnik nevladine organizacije Protekta. Predstavnik Univerziteta Niš od početka nije učestvovao u radu.

Prema podacima BIRODI-ja, problemi u ovom procesu postoje i u Požarevcu, gde su u lokalno antikorupcijsko telo „izabrani finansijeri SNS-a“, što je suprotno duhu Modela Agencije, a pri tomje isprovociralo sudski postupak koji su pokrenuli pojedini kandidati na konkursu. U Kuršumliji su sva tri člana Komisije za izbor članova lokalnog antikorupcijskog tela iz lokalne samouprave, iako Model to ne dopušta, već propisuje da većinu moraju da čine članovi koji nisu iz lokalne samouprave. Jedan od članova te Komisije je, čak, fiktivni radnik opštinske uprave, koga “zaposleni ne znaju”.

LOKALNI ANTIKORUPCIJSKI PLANOVI PREDVIĐENI U AKCIONOM PLANU ZA POGLAVLJE 23

Model Lokalnog antikorupcijskog plana izrađen je na osnovu Akcionog plana za pregovaranje Srbije o članstvu u Evropskoj uniji za Poglavlje 23. U Akcionom planu je navedeno da „gradovi i opštine u Srbiji moraju da usvoje i primene LAP-ove“.

(Tekst je realizovan u okviru projekta „Gradovi i opštine u Srbiji protiv korupcije“ koji je sufinansiralo Ministarstvo kulture i informisanja)