- Komisija će raditi na osnovu izveštaja koji je dobila od predsednika italijanske komisije, koja govori i o smrtnim slučajevima i teškim bolestima koji su izazvani osiromašenim uranijumom, a deo izveštaja se odnosi na vojnike koji su bili na Kosovu I Metohiji,navodi predsedica parlamenta Srbije Maja Gojković.
- Obaveza poslanika je da građanima Srbije predoče da li je NATO bombardovanje ugrozilo zdravlje ljudi I životnu sredinu, kaže Gojkovićeva.
- . Ovo je značajan korak unapred u borbi koju vodimo godinama, I značajno će nam pomoći što je Italija, kao članica NATO alijanse utvrdila da su njeni vojnici na KIM oboleli od karcinoma jer su bili pod dejstvom osiromašenog uranijuma, kaže advokat Srđan Aleksić..
- On očekuje da će u Srbiji biti usvojen Zakon o naknadi štete obolelima I porodicama preminulih od karcinoma, od koga su se razboleli jer bili u zoni dejstva osiromašenim uranijumom .
- U NATO navode da je Program Ujedinjenih nacija za životnu sredine u svom izveštaju iz 2001. godine zaključio da lokacije sa osiromašenim uranijumom nisu značajne po pitanju rizika po zdravlje ljudi.
- Sudovi u Napulju I Kaljariju su još 2010. I 2011. godine presudili da su dvojica italijanskih vojnika oboleli od karcinoma jer su” bili izloženi osiromašenom uranijumu na KIM”.
- U Italiji do sada ima 43 takve presude, od kojih je 13 postalo pravosnažno , tako da su oboleli vojnici ili porodice preminulih dobili milionske odštete.
- „Stopa umiranja od raka u Srbiji dostigla sam vrh stope smrtnosti od te bolesti u Evropi, što je delom posledica NATO bombardovanja“, kaže predsednik Društva Srbije za borbu protiv raka, Slobodan Čikarić.
Predsednica Narodne skupštine Maja Gojković inicirala je po hitnom postupku formiranje komisije za istragu o posledicama NATO bombardovanja 1999. godine kako bi se utvrdio uticaj bombardovanja na zdravlje građana i životnu sredinu, „posebnim osvrtom na posledice koje je ostavila upotreba projektila sa osiromašenim uranijumom“.
-Komisija će raditi na osnovu izveštaja koji je dobila od predsednika italijanske komisije, koja govori i o smrtnim slučajevima i teškim bolestima koji su izazvani osiromašenim uranijumom, a deo izveštaja se odnosi na vojnike koji su bili na Kosovu I Metohiji-navela je predsednica parlamenta Srbije.
Prema njenim rečima, obaveza poslanika je da građanima Srbije saopšte do kakvih rezultata će doći komisja, I da im predoče istinu da li je NATO bombardovanje ugrozilo zdravlje ljudi I životnu sredinu.
-Naš zadatak je veoma važan. Ovde nema politike, ovo je u interesu svakog građanina ove države i ovde nema optužbe za bilo koga. Nama je cilj da dođemo do istine u interesu građana Srbije i onih koji su oboleli, njihovih porodica i svih nas koji živimo u ovoj državi. Zato očekujem da poslanici budu na toj sednici, da glasaju i omoguće ovoj komisiji rad na jednako dobar način kako su to uradile naše italijanske kolege-objasnila je ona.
-Velika je stvar što se država Srbija ugledala na Parlament Italije I odlučila da formira komisiju koja treba da utvrdi koliko je NATO bombradovanje Srbije 1999. godine ugrozilo zdravlje ljudi u Srbiji, posebno na jugu zemlje. Ovo je značajan korak unapred u borbi koju vodimo godinama, I značajno će nam pomoći što je Italija, kao članica NATO alijanse utvrdila da su njeni vojnici na KIM oboleli od karcinoma jer su bili pod dejstvom osiromašenog uranijuma- kaže za Medijsku kutiju Srđan Aleksić, šef Pravnog tima koji prikuplja dokaze o direktnoj povezanosti između bombardovanja osiromašenim uranijumom i porasta malignih bolesti u Srbiji, u cilju podizanja tužbi u ime žrtava.
Aleksić se nada da će poslanici u Narodnoj skupštini uskoro usvojiti Zakon o naknadi štete obolelima I porodicama preminulih od karcinoma, od koga su se razboleli i jer bili u zoni dejstva osiromašenim uranijumom.
-To bi nam značajno olakšalo posao jer bi smo pozivajući se na izveštaj komisije pred domaćim sudovima mogli da dobijemo te procese u ime obolelih I porodica preminulih. Sredstva dobijena od naknade bi obolelima pomogla da se kvalitetnije leče-kaže on.
Iz NATO navode da je pre 19 godina formiran poseban komitet koji se time bavio I da je, na osnovu nezavisnih dokaza, došao do zaključka da osiromašeni uranijum tokom sukoba na Kosovu nije bio uzrok trajnih zdravstvenih rizika.
-Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu je u svom izveštaju iz 2001. godine isto tako zaključio da lokacije sa osiromašenim uranijumom nisu značajne po pitanju rizika po zdravlje ljudi. To su naučne činjenice-tvde u NATO alijansi.
Zaključak istražne parlamentarne komisije u Italiji u skladu je sa predhodno donetim presudama italijanskih sudova u kojima se nalaže isplaćivanje odštete italijanskim vojnicima koji su učestvovali u mirovnim misijama na Kosovu i drugim teritorijama, a potom se razboleli ili preminuli od kancera. Prema dostupnim podacima, do sada su donete 43 takve presude, od kojih je 13 postalo pravosnažno , tako da su oboleli vojnici ili porodice preminulih dobili milionske odštete.
Prve pravosnažne i izvršne presude, u koje je Medijska kutija imala uvid, doneli su 2010. i 2011. godine sudovi u Napulju i Kaljariju.Tim presudama se bivšem italijanskom vojniku Vinćenci Bjondi koji je boravio na Kosovu za vreme i nakon NATO bombardovanja, a posle toga oboleo od papilarnog tiroidnog karcinoma, kao i članovima porodice vojnika Valerija Aleksandrea Melisa, koji je takođe bio na Kosovu, a nakon toga preminuo od Hočkinovog limfoma, određuje naknada štete od strane države. U obrazloženju presuda navodi se da je njihova bolest „posledica izloženosti osiromašenom uranijumu“.
Svakom od roditelja preminulog Melise dosuđeno je, recimo, po 233.776,31 evra, a njegovom bratu i sestri po 58.444,08 evra. Ocena da je Melisa u svakodnevnom izvršavanju zadataka na Kosovu „bio izložen uticajima i zračenjima poznate štetnosti” potkrepljena je stručnim izveštajem i analizama naučnice Antoniete M. Gati. U ovim presudama se konstatuje i da je u tom trenutku 513 italijanskih vojnika, uz još 45 preminulih, „prijavilo patološke promene vezane za izloženost osiromašenom uranijumu koji je NATO masovno koristio na Balkanu“, a sve to naziva se „balkanskim sindromom“.
– Uprkos rizicima, nikakve zaštitne mere nisu primenjene, niti su vojnici iz italijanskog kontingenta bili informisani o posebnim opasnostima kojima su mogli biti izloženi, za razliku od kontigenata iz savezničkih zemalja. Drugi kontingenti, naročito oni iz SAD i Ujedinjenog kraljevstva, ne samo da su primenili odgovarajuće mere, već su obavestili i saveznike o rizicima i preporučili usvajanje identičnih mera predostrožnosti- navodi se u presudi za naknadu štete članovima poorodica vojnika Melise.
Predsednik Društva Srbije za borbu protiv raka, Slobodan Čikarić, rekao je novinarima da je „stopa umiranja od raka u Srbiji dostigla sam vrh stope smrtnosti od te bolesti u Evropi, što je delom posledica NATO bombardovanja“. Prema podacima iz 2014. godine, u Srbiji se karcinom pojavljavljuje 2,5 puta više od svetskog proseka, a na području Kosova, koje je bilo izloženo najvećoj količini zračenja, te godine je bilo 50 odsto više obolelih od raka u odnosu na 2013.
Čikarić je ovakve podatke objasnio činjenicom da od trenutka izloženosti osiromašenom uranijumu do kliničke manifestacije malignog tumora treba da prođe latentni period od oko 15 godina, što se u Srbiji dešava od 2014. do danas. Od 2006. godine u našoj zemlji registrovana je „eksplozija leukemija i limfoma“, pošto se tada završio latentni period koji za ove bolesti traje sedam i po godina.
– Ono što dodatno zabrinjava jeste da se osim osiromašenog uranijuma u bombardovanju koristio i Plutonijum 239, koji se upotrebljavao i za izradu američkih atomskih bombi. Baciti osiromašeni uranijum na stanovništvo je zločin, a ako se u njemu nađe i plutonijum, to je zločin pojačan deset puta- istakao je on.
Prema dostupnim podacima, na SRJ je tokom 78 dana bombardovanja bačeno izmežu 11 i 15 tona osiromašenog uranijuma, nepoznata količina plutonijuma i 25 tona baruta. Avioni NATO poleteli su 36.219 puta i potrošili 367 miliona litara kerozina, što je uticalo na pojavu ozonske rupe na prostoru Srbije i Crne Gore.
NATO je izvršio 2.300 vazdušnih udara na 995 objekata širom zemlje, a 1.150 borbenih aviona lansiralo je blizu 420.000 projektila ukupne mase 22.000 tona. Lansirao je 1.300 krstarećih raketa i izbacio je 37.000 „kasetnih bombi“, od kojih je poginulo oko 200 osoba, a ranjeno više stotina.
U Izveštaju UNEP (telo UN za zaštitu životne sredine) gradovi Bor, Kragujevac, Vranje, Pančevo i Novi Sad proglašeni su ekološkim crnim tačkama u Evropi. Institut za energiju i istraživanja životne sredine (IEER) u Merilendu (SAD) saopštio je da su NATO bombardovanja SRJ oslobodila u životnu sredinu značajnu količinu toksičnih supstanci, te da su civili koji žive u okolini ciljeva „izloženi velikom riziku po zdravlje od zagađivača u vazduhu, zemljištu, vodi i hrani“.
U bombardovanju Srbije, po procenama Vlade, poginulo je oko 2.500 ljudi, od kojih 89 dece, a ranjeno je i povređeno više od 12.500 osoba. Ukupna materijalna šteta tada je procenjena na 100 milijardi dolara. Uništeno je i oštećeno 25.000 stambenih objekata, onesposobljeno 470 kilometara puteva i 595 kilometara pruga. Oštećeno je 14 aerodroma, 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 dečjih vrtića, 69 škola, 176 spomenika kulture. Oštećena su 44 mosta, a 38 mostova potpuno razoreno.
PRELIMIRNARNI IZVEŠTAJ KOMISIJE DO 2010. GODINE
Predsednica Narodne skupštine Maja Gojković najavila je da je rok za prvi preliminarni izveštaj komisije kraj 2020. godine, s tim što će ona biti u obavezi da na šest meseci obaveštava parlament o svom radu. Komisiju će činiti narodni poslanici, a predvodiće je Darko Laketić(SNS), predsednik skupštinskog Odbora za zdravlje i porodicu.
-Komisija trebalo da bude mala i efikasna i moći će da poziva stručnjake da joj pomogne da utvrdi sve činjenice. ALI članovi komisje će naići na tvrd orah-ocenila je ona.
