Odnos vlasti prema medijima spada u ključne mere demokratije. Režim je demokratski upravo onoliko koliko su mediji slobodni da objektivno, nepristrasno i svestrano informišu građane o svim ključnim temama, uključujući ponašanje vlasti.
Koliko je po pomenutom kriterijumu srpski režim demokratski, nije teško konstatovati kada je očigledno da je vladajućoj nomenklaturi prihvatljiva samo pohvala, ma koliko bila neopravdana i nezaslužena. Bilo kakva kritika, makar i najargumentovanija, vlast dočekuje na „nož“. I dok se mediji koji informišu iole kritički proglašavaju za neprijateljske i izdajničke, dotle se oni čija „informativa“ počiva na udvorištvu i reklamiranju vlasti bogato nagrađuju – naravno, budžetskim parama.
Pod firmom takozvanog „sufinansiranja javnog interesa u oblasti javnog informisanja“ koje je uređeno Zakonom o javnom informisanju i medijima, od 2015. godine do danas milionima evra poreskih obveznika, to jest građana, plaća se medijsko slugeranjstvo vladajućoj stranci i njenom vrhovnom vođi Aleksandaru Vučiću.
U prvoj polovini 2019, prema podacima Nezavisnog udruženja novinara Srbije, na republičkom, pokrajinskom i lokalnom nivou raspisano je ukupno 138 konkursa za sufinansiranje medijskih projekata sa ukupno nešto više od milijardu i po dinara ili probližno 13,2 miliona evra. Već površna analiza rešenja o raspodeli pokazuje da se putem konkursa učestalo i najvećim delom „legalno“ finansira politička promocija i propaganda na štetu javnog interesa i objektivnog informisanja građana. I sve to aminuju takozvane nezavisne stručne komisije u koje se po pravilu imenuju ljudi bez profesionalnog i moralnog digniteta. Mnogi od njih rade po principu „ti meni, ja tebi“, dodeljujući uzajamno novac njihovim medijima i agencijama.
Kako funkcioniše taj sistem koji NUNS ocenjuje kao organizovani kriminalni poduhvat u sferi medija?
Tako što, na primer, na konkursu Bačke Palanke trećina od ukupno 12 miliona dinara bude dodeljena lokalnoj radio-televiziji u vlasništvu Radojice Milosavljevića, kruševačkog biznismena za koga je šira javnost čula 2015. kada je „ni kriv ni dužan“ kupio osam regionalnih televizija, po svemu sudeći za dobrobit vladajuće Srpske napredne stranke. Zanimljivo je da je RT Bačka Palanka Milosavljević kupio prošle godine za tri puta manje novca od iznosa koji je dobio na opštinskom konkursu. Praktično, on je tu medijsku kuću platio novcem poreskih obveznika Bačke Palanke.
Isti recept već je ranije isproban prilikom isplate televizija koje je nokomponovani srpski medijski magnat Milosavljević pazario u Pančevu, Kruševcu, Pirotu, Dimitrovgradu, Požegi, Kragujevcu… Na lokalnim konkursima pomenutih opština i gradova Milosavljevićevi mediji dobijaju najveće iznose: prošle godine u Kruševcu njegovoj televiziji pripalo je 9,5 miliona (od ukupno raspodeljenih 15,6 miliona); u Pančevu mu je dodeljeno 6 miliona direktno i još 8,25 miliona preko povezanih agencija (38 miliona); na konkursu Pirota dobio je 8,3 miliona (24 miliona), u Požegi mu je pripalo 2,6 miliona (5,7 miliona); na konkursu Dimitrovgrada njegova RTV Caribrod dobila je 4,3 miliona (14 miliona). Nedavno je Milosavljević kupio i TV Leskovac pa se tek očekuje izdašnost lokalne vlasti. Slična onoj koju je pokazala vlast u Kragujevcu gde su mu iz gradskog budžeta mimo bilo kakvog konkursa isplaćivane desetine miliona, sve do raskida ugovora o kupovini RT Kragujevac.
Propagandno-politička lojalnost medija nagrađuje se na pomenuti način i ove godine širom Srbije.
U Nišu na ovogodišnjem konkursu više od četiri petine ukupno raspodeljenih 78,5 miliona dinara dobili su mediji koji su vlasnički i uređivački bliski vlastima i SNS: medijima porodice Radomirović pripalo je 29 miliona dinara, medijima porodice Gašić 14,4 miliona, dok je njihova zajednička Niška televizija dobila 14,4 miliona. Zanimljivo je da su značajnu finansijsku podršku (ukupno 1,5 miliona) dobile i dve javnosti nepoznate PR agencije Miodraga i Dušana Miljkovića, oca i sina koji su se poslednjih godina „afirmisali“ kao veoma poželjni i česti članovi konkursnih komisija širom Srbije koje neskriveno protežiraju provladine medije. S druge strane, projekti medija koji nisu po ukusu niških vlasti su, blago rečeno, ignorisani. Tako, na primer, nijedan od tri projekta Citi Radija nije ispunio očekivanja „nezavisne“ komisije dok je redakcija portala Južne vesti javno saopštila da „zbog načina na koji se raspoređuje novac za medijske sadržaje, sporne komisije koja odlučuje o projektima i čiji se predsednik već treću godinu ne menja“ odlučila da ove godine ne učestvuju na gradskom konkursu.
Izigravanje zakonskih normi projektnog sufinansiranja medijskih projekata bilo je očigledno i na konkursu Pančeva gde RTV Pančevo direktno i preko produkcija dobila čak 139.000 evra, iako je Regulatorno telo za elektronske medije (REM) u martu ove godine izreklo dve mere upozorenja zbog sadržaja objavljenih na televiziji i portalu te medijske kuće.
Na konkursu Valjeva ubedljivo najmanje novca dodeljeno je za projekte lokalnih portala koji se ne ustručavaju da kritikuju gradsku vlast, dok su znatne sume od raspodeljenih 7,3 miliona dinara dobili mediji iz Šapca, Beograda, Niša… Naravno, oni koji ne kriju privrženost vladajućoj garnituri.
Istovetnu praksu finansiranja medija upražnjavaju i druge lokalne samouprave, a tek se očekuju rezultati konkursa Beograda koji su, po pravilu, katastrofalni za retke medijske kuće koje ne pristaju da postanu bilteni vlasti.
Može im se, sve dok budžetska inspekcija i tužilaštvo ne počnu da rade svoj posao.
(Autor je generalni sekretar Nezavisnog udruženja novinara Srbije)
