- Iako sam master strukovni inženjer upravljanja otpadom, odmah na intervjuu u fabrici u kojoj radim su mi rekli da mogu da me zaposle samo kao operatera, tako da je mogućnost da nađem posao u struci je minimalan, skoro nemoguć, priča Milena Maksović
- Ona kaže da je posle pet godina rada u njenoj firmi, uz neke blage oscilacije radnih mesta, i dalje operater u proizvodnji
- Diplomu bih naravno volela da unovčim, i kad bi mi se ukazala dobra prilika otišla bih iz Niša, a možda čak i iz Srbije, kaže mlada inženjerka
- Milena kaže da je svim mladim ljudima koji su napustili Srbiju glavni motiv i cilj bio bolji kvalitet života jer u Nišu nisu mogli to da omoguće sebi i svojim bliznjima
- Potrebno je više od par fabrika da nas zadrži u našem rodnom gradu jer su nam najveći izbor poslovi na kojima ti diploma nista ne vredi, dovoljna ti je srednja skola, pomalo razočarano kaže Milena
Da li ste zadovoljni svojim poslom, statusom i zaradom u Nišu?
-Imam 27 godina i u struci sam master strukovni inženjer upravljanja otpadom. S obzirom na razvijenost te grane u našoj zemlji, a pogotovo ovde na jugu, mogućnost da nađem posao u struci je minimalan, skoro nemoguć.
Ipak, nedugo posle osnovnih studija zaposlila sam se u jednoj od niških fabrika. Odmah na intervjuu su mi rekli da su im pozicije sto se tiče moje struke popunjene i da mogu da me zaposle samo kao operatera. Posle pet godina rada u ovoj firmi, uz neke blage oscilacije radnih mesta, i dalje sam operater u proizvodnji.
Da li planirate da napustite Niš i Srbiju?
-Diplomu bih naravno volela da unovčim. Kad bi mi se ukazala dobra prilika otišla bih iz Niša a možda čak i iz Srbije. Dosadašnje iskustvo mi je pokazalo da se dobre prilike u Srbiji teško dolazi. Uostalom, toliko je mladih nezaposlenih ljudi, da je prava sreća kad uopšte imaš posao.
Da li poznajete mlade ljude koji su otišli iz Srbije jer nisu mogli da se zaposle?
-Mnogi moji prijatelji i poznanici su otišli van zemlje. Mnogi su u Nemačkoj. Neki su tamo stvorili porodice, a neki su otišli samo da zarade neku veću sumu novca. Naravno, svima je glavni motiv i cilj bio bolji kvalitet života. U Nišu nisu mogli to da omoguće sebi i svojim bliznjima.
Da li su otišli samo zbog posla ili su nezadovoljni stanjem u državi?
-Teško je danas na našim prostorim naći dobro plaćen posao, pa makar i posao prodavca, sa nekim normalnim radnim vremenom i prikladnim beneficijama. Zato se mladi odlučuju da odu daleko od Srbije da bi mogli normalno da žive, rade i da ne moraju da brinu da li mogu sebi da priušte neki normalan život.
Šta Srbija i Niš moraju urade da bi zaustavili odliv talenata?
-Potrebno je više od par fabrika da nas zadrži u našem rodnom gradu. Najveći izbor su nam poslovi na kojima ti diploma nista ne vredi, dovoljna ti je srednja skola. I mnogo, mnogo strpljenja da radiš u losim ulovima jer nikog nije briga da ih dovede na prikladan nivo.
Mladima treba dati šansu da svojim radom sebi omoguće pristojan život. Da od svog rada mogu da obezbede stan, kola, i sve što je potrebno za normalan život. Uostalom, nije život samo puko preživljavanje od prvog do prvog u mesecu.
(Intervju je urađen kao deo projekta “ Opština Pantelej protiv odlaska mladih talenata”, koji je sufinansirala Opština Pantelej. Stavovi izneti u podržanom medijskom sadržaju nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva)
