More

    Lazar i Ljubica: Nemamo drugu zemlju sem Srbije, nažalost

    • Lazar i Ljubica M. su se posle četiri godine života i rada u Češkoj vratili u Niš, gde su započeli privatni biznis
    • Naši sagovornici kažu da su razlozi za povratak mnogobrojni, a među njima je i to što je Češka ksenofobična, a njihovi zakoni u dobroj meri diskriminatorski, zbog čega su bili ometani u napredovanju, socijalno prilično izolovani, a ćerka koju su tamo dobili bez društva svojih vršnjaka
    • Oni kažu da su ih ovde sačekali drugi, (ne)mali problemi, kao što su zapošljavanje po partijskoj liniji, katastrofalna politička situacija i medijski mrak, loš zdravstveni sistem, zagađenje sredine u kojoj žive, i slično
    • Dodaju da su prednosti života u Nišu u odnosu na onaj u Češkoj sigurnost, krov nad glavom, a pre svega podrška porodice i prijatelja
    • Ne kajemo se što smo se vratili i uprkos svim problemima smo optimisti, kažu ovi mladi ljudi

    Ne, nismo se pokajali, mada čovek nikada nije zadovoljan…, kažu Lazar i Ljubica M, mladi ljudi koji su se nakon četiri godine vratili iz Češke u Niš, odgovarajući na naše pitanje da li žale zbog takve životne odluke.

    U Češkoj su živeli u Pardubicama kod Praga, a potom u Kutnoj Hori, čije se staro gradsko jezgro nalazi na spisku svetske baštine UNESKO-a. Otišli su „preko agencije“ i na početku radili teže poslove, „na traci“, u različitim fabrikama. Nešto kasnije su uspeli da se izvuku iz agencijskih „kandži“ i izborili se za kvalitetnije i bolje plaćene poslove. Pre više od dve godine dobili su  ćerku.

    Prošle godine su, ipak, odlučili da se vrate u Niš. Sada žive u niškom naselju Durlan, u svom stanu, koji je deo kuće Lazarevih roditelja. Lazar radi neke poslove u roditeljskoj privatnoj firmi, a supruga i on su pre mesec dana osnovali i svoju firmu. Naišli su već na brojne i različite probleme, ali kažu da su, uprkos tome, ovde srećniji nego “tamo daleko“.

    • Zašto ste se vratili?


    Lazar: Nemam drugu zemlju sem Srbije, nažalost. I nemam drugu porodicu osim ove ovde. To je zapravo ključni razlog. Da imamo drugo mesto na koje bi mogli da odemo, otišli bi…

    • Osim tih, načelnih, koji su konkretni razlozi?

    Lazar: Ima stotinu razloga. Češka sredina je ksenofobična. Česi ne vole strance. Doživljavao sam konstantnu diskriminaciju na poslu jer sam stranac. Otežano sam napredovao, mogao sam da dobijem unapređenje samo ukoliko ispred mene nije bilo nekog Čeha, pa onda nekog iz Evropske unije, bez obzira što su moje znanje i veštine bile veće. I češki zakoni su diskriminatorski. Recimo, stranci kao što smo mi imaju pravo da apliciraju za posao samo ako se 30 dana ne javi nijedan Čeh ili građanin EU. Nismo imali pravo na socijalnu pomoć, osiguranje za dete, i slično.

    U jednom trenutku nam je porodiljska nadoknada za dete istekla, novac više nismo dobijali, ćerka je bila suviše mala da pođe u vrtić, a supruga je morala da bude uz nju, nije mogla da radi. Bez njene plate i socijalne pomoći bilo je nemoguće izdržati. Kirije su preskupe, i drugi troškovi nisu niski.

    Takođe, nismo imali socijalni život. Bili smo prinuđeni na društvenu komunikaciju samo sa ostalim strancima, kakvi god da su oni, jer drugih opcija nismo imali. Praktično nismo imali prijatelja, bili smo sami.

    Ljubica: Bila sam jako usamljena. Suprug je radio, a ja sam bila potpuno sama sa ćerkicom. Kada sam bila bolesna i bespomoćna, ona je morala da leži zajedno sa mnom u bolnici. Nastojala sam da sa njom stalno izlazim, odlazile smo u parkove i na druga mesta, ali druge mame nisu bile zainteresovane da se naša deca druže. Često su sklanjale svoju decu od naše M, čim bi čule da joj se obraćam na stranom jeziku.

    Našoj M. je nedostajala socijalizacija, koja je u tom uzrastu najpotrebnija. Izlazile smo, ali nije bilo interakcije sa drugom decom, njenim vršnjacima. Tek kada smo se vratili u Niš postalo mi je potpuno jasno koliko je ona bila na gubitku.

    • I šta je to u Nišu i Srbiji bolje nego u Češkoj?

    Ljubica: Sigurnost. Nemam strah da li će mi neko otkazati stan, da li ću ostati bez posla u tuđoj zemlji… I naš jezik- mogu tačno da izrazim šta mislim i osećam, a to je zaista jako važno.

    Lazar: Porodica. Krov nad glavom. Podrška i pomoć porodice i prijatelja. Hrana. Tamo je sve bilo „plastično“, nisam jeo paradajz četiri godine…

    • A šta je ovde gore nego tamo? Na koje probleme ste naišli? Da li ste ih očekivali?

    Lazar: Sve probleme koji su nas dočekali sam uglavnom očekivao. Najpre, zdravlje nam se pogoršalo. U Češkoj nisam bio nijednom bolestan, a naša devojčica je bila bolesna samo jednom za dve godine. Sada imam problem sa zdravljem, a naše dete je bolesno dva puta mesečno. Razlog  je velika zagađenost životne sredine, pa i naše svakodnevice. U mestu Kutna Hora u javnom prevozu je, recimo, zabranjeno korišćenje fosilnih goriva već svi autobusi idu na struju, a drveće se ne seče već se sadi. Šume se ne seku, već se samo prave staze kroz njih.

    Ovde je zdravstveni sistem loš, za razliku od onog u Češkoj, koji je, po mom mišljenju- perfektan. Zdravstvene usluge su fantastične, a pritom besplatne. Sve državne zdravstvene ustanove, pa i u najvećoj zabiti, odlično su opremljene i sređene. I kada se lečite kod privatnika, to država plaća. Ovde u bolnicama vlada rasulo, prilično su prljave, oprema je zastarela, a medicinski radnici su često neprofesionalni, neljubazni, grubi i bahati. Bez „poznanstva“ ne možeš da dobiješ termin za pregled…

    I politička situacija i medijski mrak su katastrofalni. U Češkoj nismo pratili naše medije, pa nismo baš očekivali da se ovde guši svako slobodno mišljenje i da se svako ko misli svojom glavom smatra državnim neprijateljem. Na vladajućim pozicijama i odgovornim funkcijama su nestručni ljudi koji su tu došli zahvaljujući pripadnosti vladajućoj stranci.

    I ovde me je, dakle, sačekala diskriminacija. Ne mogu da se zaposlim ako nemam „odgovarajuću“ partijski knjižicu. Zato smo i odlučili da se bavimo privatnim poslom.

    Ljubica:  Da, ovde mi posao najveći problem. Bila sam optimista da ću moći da nađem lep posao, a to samoupozdanje mi je davalo iskustvo u Češkoj, za kojim sada žalim. Poslala sam svoje CV-je na više od 30 adresa, za pozicije za koje imam znanje i iskustvo, ali mi je ponuđeno da radim samo na operatorskim, odnosno linijskim poslovima u par fabrika.

    • Šta sada radite? Kojim poslom se bavite?

    Lazar: Osnovali smo firmu koja se bavi proizvodnjom pekarskih proizvoda. Novac nam se još uvek nije vratio, nailazimo na prepreke i teškoće, ali smo optimisti.

    Ljubica: Jesmo optimisti. Ali, u Češkoj je situacija bolja za biznis. Zanati su cenjeni. Veće su potražnja, cene, zarada. Recimo, pranje kose i obično šišanje tamo košta 500 kruna, odnosno 2.500 dinara, a ovde 500 dinara.

    Lazar: Da, ali je potreban daleko veći početni kapital za biznis nego ovde.

    • Gde bolje živite, u egzistencijalnom smislu- tamo ili ovde?

    Ljubica: Načelno, kvalitet života u Češkoj je bolji. Ne brinete da li su vam se patike pocepale ili ste razbili telefon jer u džepu uvek imate novca da kupite novo. Ni u jednom trenutku nisam brinula da li ćemo ćerki pružiti sve što treba. Nisam brinula ni o njenoj budućnosti, ukoliko tamo ostanemo, jer je školstvo tamo i besplatno i perfektno osmišljeno. Druga je stvar što smo mi tamo bili sami i kao stranci se susreli sa problemima koji su prevladali.

    Lazar: Bolje nam je ovde, pre svega zbog porodice i prijatelja koji su uz nas.

    Ljubica: Ja sam srećna tamo gde mi je dete srećno. A ona je ovde srećna, mnogo srećnija nego u Češkoj.

    (Intervju je urađen kao deo projekta “ Opština Pantelej protiv odlaska mladih talenata”, koji je sufinansirala Opština Pantelej. Stavovi izneti u podržanom medijskom sadržaju nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva)

    4 KOMENTARA

    1. Sve ove problème iz Ceske dizivljamo mi u Francuskoj….mozes imati diplôme Ali te ceka posao ciscenja-menage …nepoznavanje jezika druga kultura…Ali ipak mogu da kazem da su francuzi ipak liberalniji jer ovde ljudi zive godinama bez njihivih papira,ako ne lkrsis Zak on Niko ih ne dira

    2. Ja Srbiji ne mogu da zivim sa 130€ penzije a ovde tu penziju zaradim za dva Dana normalno Kad ima posla,ipak nas je ovaj covid unazadio

    3. Toliko ste brate ispljuvali Srbiju i Niš da vam predlažem da idete negde u Afriku, probajte s Nemačkom ili najbolje, vratite se u Češku, tamo je pre svega zdravstveni sistem bolji i nije medijski mrak i sve je bolje nego ovde. Sramota me je što živim u istom gradu sa vama, selim se u Češku

    POSTAVI KOMENTAR

    молимо унесите свој коментар!
    овдје унесите своје име

    Slični tekstovi