Svako ko je imao priliku da pogleda dijagram sa podacima o vrednosti Transparency indeksa percepcije korupcije za period od 2011. do 2017. mogao je da vidI jednu dugu i pravu liniju koja pokazuje da je borba protiv korupcije u komi, jer i pored donetih zakona i napravljenih institucija u poslednjih deceniju i po, Srbija je i dalje država zarobljena korupcijom.
Za takvo stanje nije odgovorna samo vlast koja neće da seče zlatnu granu na kojoj sedi i ubira plodove privilegija i bezakonja. Odgovornosti ima i na međunarodnim institucijama, antikorupcijskim telima, civilnom društvu i medijima koji su tokom tog perioda bili svojevrsni saučesnici. Ovo se posebno odnosi na međunarodne organizacije i donatore koji su, zarad izbegavanja opstrukcije od Vlade i „uspešnog“ realizovanja svojih programa, spremni na neproaktivnost i kompromise u realizaciji svojih programa, a koji očito za rezultat imaju- izostanak rezultata.
Taktiku paktiranja i nezameranja onome ko je generator korupcije, vladajućoj stranci presvučenoj u izvršnu i zakonodavnu vlast, primenjuje i Agencija za borbu protiv korupcije koja se opredelila da bude veoma dobar statististički antikorupcijski zavod sa sekcijom za edukaciju o integritetu. Ovo je pre svega posledica zakonskog rešenja prema kojem Odbor Agencije za borbu protiv korupcije biraju upravo oni protiv kojih Agencija za borbu protiv korupcije treba da vodi postupke.
Naime, prema Zakonu Agenciji za borbu protiv korupcije, predlagači za članove Odbora, a bez ikakve obaveze da se ocene predloženi kandidati na osnovu jasnih kriterijuma, jesu Administrativni odbor Narodne skupštine; predsednik Republike; Vlada Srbije, Vrhovni kasacioni sud; Državna revizorska institucija; Zaštitnik građana i Poverenik za informacije od javnog značaja, putem zajedničkog dogovora, Socijalno-ekonomski savet; Advokatska komore Srbije; udruženja novinara u Republici Srbiji, putem zajedničkog dogovora.
Takav Odbor nije bio u stanju da donese drugostepenu odluku o sukobu interesa nekadašnjeg ministra pravde, Nikole Selakovića, takav Odbor je za direktora Agencije za borbu protiv korupcije, suprotno ako ne domaćem zakonu, ono međunarodnim standardima (Džakarta izjava), izabrao osobu koja sama protiv sebe treba da vodi postupak zbor načina finansiranja izborne kampanje, u čemu je i sama učestvovala.
Da ne mora tako da bude govore dva primera. Jedan je Savet za borbu protiv korupcije, a drugo je Lokalni antikorupcijski forum Grada Niša.
Savet za borbu protiv korupcije je telo koje je nastalo na talasu vere u promene nakon Petooktobarskih promena 2000. godine, telo koje je sastavljeno od građana, pripadnika profesija sa integritetom, koje je sve do ove Vlade bilo u prilici da samo predleže nove članove. Tako sastavljan Savet je postao simbol tela za borbu protiv korupcije sa integritetom. Takav Savet sve do 2012. godine nije imao stvarnu podršku, ne samo Vlade koja ga je osnovala, već ni međunarodnog faktora u Srbiji, nevladinog sektora, najvećeg dela medija (na primer: RTS nije imao nijednu emisiju koja je bila posvećena izveštajima Saveta). Vlasti su uspele da Savet preko svojih medija brendiraju kao neku grupu antisistemskih hajduka koji su protiv privatizacije i tranzicije, na šta su se upecali mnogi.
Da ovakav Savet uskoro nećemo više gledati govori brutalno prekršena praksa izbora članova Saveta od strane premijerke Ane Brnabić, oktroisane reprezentkinje krupnog kapitala u Vladi Srbije, koja je za članove Saveta postavila osobu koja je bila podržavalac predsedničkog kandidata Aleksandra Vučića, sada predsednika Srbije. Iz ovoga sledi zaključak da je cilj vlasti gašenje ili pacifikacija Saveta kroz promenu članstva. Da je Srbija država u kojoj je borba protiv korupcije stvarno prioritet, a predsednik Srbije stvarno borac protiv korupcije za kakvog se izdaje, premijerka je morala da bude smenjena. Nemoralno je pre podne se pozivati na nasleđe Saveta i Verice Barać, a popodne uništavati jednu od dve institucije sa integritetom u oblasti borbe protiv korupcije.
Upravo je pomenuti dvojac izvršne vlasti u Srbiji, predsednik i premijerka, nekoliko puta bio i u Nišu, gradu koje ima svoje antikorupcijskog telo. Međutum, nijednom nisu imali vremena ili potrebu da se upoznaju sa članovima LAF-a, prvog antikorupcijskog tela na lokalnom nivou u Srbiji. Iako je svojim radom i organizacijom postao primer i obaveza za sve gradove u Srbiji- time što je postao deo Akcionog plana za pridruživanje u okviru Poglavlja 23, „Niška pravnička škola“ sa sedištem u niškoj gradskoj upravi sada kreira budući lokalni antikorupcijski plan kojim će ono što je dobrinelo da popularni LAF, uz Savet za borbu protiv korupcije, postane simbol antikorupcijskog tela sa integritetom- biti obrisano.
Posle 18 godina borbe protiv korupcije u Srbiji, belodano je jasno da mora da menja pristup. Koncept proizvodnje zakona i instititucija mora biti korigovan konceptom “fabrika integriteta”, tačnije stvaranjem lokalnih antikorupcijskih tela sastavljenih od građana sa integritetom, što bi trebalo da se ozakoni Zakonom o Agenciji za borbu protiv korupcije. Savet i LAF su dokaz da Srbija ima lek za borbu protiv korupcije, ali da se on- što iz neznanja, što iz interesa, a što i iz kalkulantskih razloga, ne koristi.
(Autor je direktor Biroa za društvena istraživanja)
