- Glavni problem vezan za državno preuzimanje niškog aerodroma mogao bi nastati 29. juna sledeće godine, kada istekne rok za isplatu duga grada Niša Ministarstvu odbrane u iznosu od skoro devet milijardi dinara za 157 hektara aerodromskog zemljišta, koji država nije preuzela uprkos drugačijim obećanjima, upozorili su aktivisti Inicijative „Ne damo niški aerodrom“
- Niški aerodrom je žrtvovan zarad interesa kompanije „Vansi erport“ kao koncesionara beogradskog aerodroma i očuvanja pozicija 70.tak lokalnih funkcionera, kazali su oni
- Oni su upitali da li koncesioni ugovor za beogradski aerodrom, koji još uvek nije objavljen, sadrži i neka ograničenja za aerodrome u Kraljevu i Užicu, a ne samo ograničenje u broju putnika za niški aerodrom
- Prema nekim informacijama, radnici niškog aerodroma će navodno „glumiti“ radnike aerodroma u Kraljevu kada predsednik Srbije Aleksandar Vučić uskoro bude sleteo na taj aerodrom, kako bi ga svečano otvorio
Aerodrom „Konstantin Veliki“ je žrtvovan zarad interesa krupnog kapitala i pozicija lokalnih funkcionera, ali bi glavni problem mogao nastati sredinom sledeće godine, kada bi grad Niš mogao da upadne u dužničko ropstvo zbog isplate duga za aerodromsko zemljište, koji država nije preuzela uprkos drugačijim obećanjima, upozorili su krajem ove sedmice aktivisti Inicijative „Ne damo niški aerodrom“.
Na tribini „Niški aerodrom, godinu dana kasnije“, posvećenoj situaciji u kojoj se nalazi ova vazdušna luka godinu dana nakon odluke Skupštine grada da bude besplatno ustupljena državi, govornici su podsetili da dug grada za 157 hektara aerodromskog zemljišta, u paketu sa zemljištem za kasarnu Bubanjski heroji, sada iznosi skoro devet milijardi dinara, što je više od godišnjeg budžeta Niša.
Prema ugovoru između Grada Niša i Ministarstva odbrane, zaključenom 2010. godine, Grad je dužan da Ministarstvu do 29. juna 2020. godine u potpunosti isplati vrednost tog zemljišta, a grad je do sada, po dostupnim podacima, isplatio tek oko jedan odsto duga.
– Kada 29. juna sledeće godine istekne taj ugovorni rok, lako bi se moglo desiti da grad Niš upadne u dužničko ropstvo koje će ga uništiti. Po ugovoru, samo na ime kamate Niš će biti dužan da plaća Ministarstvu 6.313 evra dnevno- rekao je Mladen Jovanović, aktivista Inicijative „Ne damo niški aerodrom“ i direktor Nacionalne koalicije za decentralizaciju (NKD).
On je naglasio da ne treba zaboraviti ni da će pre tog datuma biti održani lokalni izbori, pa taj dug može imati ucenjivačku ulogu, te čak obesmisliti i same izbore.
– Ukoliko na lokalnim izborima bude pobedila drugačija opcija od sadašnje, dug bi svakako mogao ostati gradu i potpuno ga uništiti- upozorio je on.
Jovanović je podsetio da je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture nedavno saopštilo da će „stanje duga za erodromsko zemljište biti razmotreno tek kada se ugovor između Grada i Ministarstva odbrane okonča“, što je ocenio „vrlo zabrinjavajućim“ i „užasno beskrupuloznim“.
Istovremeno, resorna ministarka Zorana Mihajlović je demantovala tvrdnje gradonačelnika Niša Darka Bulatovića da će nakon preuzimanja aerodroma od strane Republike dug za aerodromsko zemljište biti oprošten.
– Dakle, Grad je državi dao aerodrom, a dug za zemljište nije oprošten, iako je veliki iznos duga i njegovo preuzimanje od strane države bio jedan od ključnih argumenata vlasti da aerodrom ne treba da ostane u svojini grada- rekao je Jovanović.
Jovanović i Rastislav Dinić, aktivista Inicijative i potpredsednik Udružnog pokreta slobodnih stanara (UPSS), ocenili su da je niški aerodrom žrtvovan zarad interesa kompanije „Vansi erport“, koja je prošle godine postala koncesionar beogradskog aerodroma „Nikola Tesla“, kao i političkih karijera 70.tak funkcionera iz Niša.
– Iako je, prema istraživanjima, više od 50 odsto građana Niša bilo protiv predaje aerodroma Republici, gradska i republička vlast pogazile su to mišljenje. U igri je bio ogroman novac vezan za koncesiju beogradskog aerodroma, čiji ugovor još nije objavljen, uprkos drugačijim obećanjima iz Vlade. Poslušnost prema centralnoj vlasti trebalo je, takođe, da obezedi da gradonačelnik, članovi Gradskog veća i gradski odbornici iz vladajuće koalicije sačuvaju svoje pozicije- kazali su oni.
Jovanović je podsetio da su ministarkaMihajlović i njen pomoćnik Zoran Ilić „priznali“ da je koncesionom ugovorom predviđeno da niški i drugi aerodromi u Srbiji, u radijusu od 150 do 230 kilometara od beogradskog, ne smeju preći po milion putnika godišnje sve dok „Nikola Tesla“ ne dostigne 12 miliona. U slučaju da se to dogodi, država bi mogla da plaća penale.
– A šta će biti sa aerodromima koji su od begradsog udaljeni manje od 150 kilometara, kao što su „Morava“ u Kraljevu i „Ponikve“ u Užicu? Da li u koncesionom ugovoru sa „Vansijem“ možda postiji još neko ograničenje, koje se odnosi i na ove aerodrome?- upitao je on.
On je još kazao da je dobio informaciju da će „radnici niškog aerodroma glumiti radnike aerodroma u Kraljevu, kada predsednik Srbije uskoro bude sleteo na taj aerodrom, kako bi ga svečano otvorio“.
Jovanović i Dinić su još ocenili da je niški aerodrom nakon besplatnog preuzimanja od strane države „počeo da propada, i brže nego što su u Incijativi verovali“.
Podsetili su da je ubrzo nakon preuzimanja počeo da se smanjuje broj linija i letova, kao i da su pali prihodi, a aerodrom prestao da objavljuje finansijske izveštaje.
Vlada je, takođe, na tenderu izabrala nacionalnog avio- prevoznika „Er Srbija“ za obavljanje prevoza na 12 novih subvencionisanih linija iz Niša u naredne tri godine, što može da otera lou kostere, Rajaner i Viz er, zahvaljujući kojima je „Konstantin Veliki“ pre pet godina počeo da beleži poslovnu ekspanziju.
RUŠENJE U SAVAMALI, REKE NA STAROJ PLANINI I NIŠKI AERODROM- SLIČNI SLUČAJEVI
Rušenje u Savamali, gradnja mini- hidroelektrana na Staroj planini i preuzimanje niškog aerodroma su slični slučajevi. U svim tim slučajevima država, pod nejasnim uslovima, radi u interesu privatnog kapitala, odnosno u privatnom a ne u javnom interesu, rekao je Rastislav Dinić.
On je dodao da svi ovi i slični slučajevi jasno govore da je „vreme za građansku solidarnost i zajedničku akciju“.
– Na jednoj strani je korumpirana vlast, a na drugoj građani, odnosno na jednoj strani su koncentracija političke, ekonomke i medijske moći, a na drugoj naša solidarnost i upornost- kazao je on.
On je dodao da je upravo zbog solidarnosti i zajedničkih akcija formiran Građanski front, u kojem je više lokalnih inicijativa, pokreta i organizacija iz Srbije.
