foto: Stefana Savić 2011

Nakon dvoje direktora u “vršilac dužnosti” stanju, Milana Lazovića i Nataše Ilić, Centar beogradskih festival, (ne)poznatiji kao CEBEF, dobio je, konačno, direktora bez v.d. priveska, i to kakvog (u odnosu na “anonimnost” prethodnih) – kompozitora i producenta, muzičkog urednika City rekordsa i TV Pink, koji je estradnoj javnosti poznat po hitovima koje je komponovao za Lepu Brenu, Svetlanu Cecu Ražnatović, Sašu Matića, Natašu Bekvalac…, te “ponosnog člana SNS”, Damira Handanovića.

On, međutim, kaže da ga za novu funkciju nije preporučila pripadnost političkoj partiji na vlasti, iako je politički opredeljen, i o tome javno govori. “Ponosan sam što sam član SNS i podržavam politiku koju predstavlja predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Saglasan sam sa svim što on i njegova stranka rade za našu državu u zemlji i u svetu”.

O tempora, o mores!

“Ja ne znam ko je Damir Handanović. Ne znam ni ko je bio pre njega na čelu CEBEF-a, a ne znam ni čemu služi CEBEF. Smatram da svi festivali moraju imati sopstvene kapacitete za selekciju, organizaciju i produkciju”, komentariše Aja Jung, organizatorka Beogradskog festivala igre, posle Bitefa, verovatno, najpoznatije beogradske kulturne manifestacije u svetskim okvirima. Srećna okolnost je da ni Bitef niti BFI nije progutao CEBEF.

CEBEF je, inače, ustanova kulture grada Beograda koja u svojoj nadležnosti ima organizaciju gotovo polovine stalnih manifestacija u oblasti kulture od značaja za grad Beograd. Ovaj Centar priprema i realizuje filmske, muzičke i multimedijalne ambijentalne festivale sa višedecenijskom tradicijom: Beogradske muzičke svečanosti – BEMUS, Međunarodni filmski festival – FEST, Beogradski letnji festival – BELEF, Beogradski festival dokumentarnog i kratkometražnog filma – nekad poznatijeg kao Festival kratkog metra, sada (zvanično) Martovski festival (u organizaciji Doma omladine Beograda) i Filmski festival u Sopotu – SOFEST. Ustanove kulture objedinjene u CEBEF, pored navedenih festivala i programa tokom redovne sezone, dosad su organizovale i Dane Beograda, Čelo fest, Pijanističku feštu, Beogradsku zimu, Gradski doček Nove godine, a učestvovale su u realizaciji Harfa festa, EJOF, Eurosonga, Univerzijade u Beogradu i brojnih drugih manifestacija u Beogradu.

Nije se teško složiti da je CEBEF konstrukcija koja nikad nije imala kreativnih pretenzija, osim, verovatno, uhlebljenja kadrova vernih svojim (vladajućim) strankama. Za proviziju, naravno. Jedini iskorak iz toga napravljen je prošle godine, kada je u okviru Belefa, umesto najavljenog Vasila Hadžimanova, u program uskočio Sanja Ilić sa svojom Balkanikom. Prvi je zbog svojih “ispada” postao “politički nepogodan”, što je članicu Upravnog odbora Belefa, Ivanu Trišić, nagnalo da podnese ostavku. Vede direktorka CEBEF, Nataša Ilić, međutim, objasnila je da je Hadžimanov ispao “usled ograničenog budžeta i činjenice da je na nekim od prethodnih edicija festivala na naše veliko zadovoljstvo i zadovoljstvo publike već bio učesnik Belefa”.

O tempora, o mores!

Znak upitnika koji uporno stoji ispred pojma CEBEF “pojačava” i direktor Jugoslovenske kinoteke i umetnički direktor Festa Jugoslav Pantelić, koji je objasnio da je CEBEF samo producent i da nema uticaj na programe beogradskih festivala i manifestacija. Drugi se nisu izjašnjavali. Treći znaju šta rade.

***

Novi gradski sekretar za kulturu Beograda postala je Ivona Jevtić, koja je od 2014. vršila dužnost direktora Kulturnog centra Beograda, nakon smene Mie David i promene statusa Oktobarskog salona, a prethodno je radila u JP Pošte Srbije – vest je koja je krajem 2016. ponovo “uznemirila javnost”. Njeno “uznemiravanje javnosti”, kao deo “uspešne” karijere, započelo je dolaženjem na čelo KCB sa mesta rukovodioca Odeljenja za trgovinu i usluge JP Pošte Srbije, gde je bila zaposlena od jula 2010. “Uspešna” karijera i “uznemiravanje javnosti” dobija nastavak u cenzuri izložbe foto-kolektiva Kamerades, što je negirala, tvrdeći da je u pitanju nesporazum. Nova stepenica u “uspešnoj” karijeri i “uznemiravanju javnosti” je funkcija sekretara za kulturu, koja je izazvala strahovanje dela javnosti da je ovakvo kadrovanje ravno eutanaziji kulture.

“Uspešna” karijera i “uznemiravanje javnosti” novu “recku” dobija već nakon objavljivanja rezultata konkursa za (su)finasiranje projekata u kulturi za 2018., u okviru kojeg je novac dobila i modna kreatorka (i Ivonina prijateljica) Suzana Perić za proslavu svog jubileja. “Fakultet muzičkih umetnosti, recimo, isto ove godine ima jubilej, ali nijedan od 15 projekata koje su kandidovali Grad nije podržao”, naveli su tada Srpski PEN centar, Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije (ANKSS), Srpsko književno društvo (SKD) i Forum za kulturu Evropskog pokreta u Srbiji.

I ne samo to. Predstavnica Asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije, Iva Čukić, rekla je da je na konkursu Sekretarijata za kulturu grada Beograda primetno da su milionske iznose dobile nepoznate organizacije civilnog društva, da se sumnja na povezanost nekih OCD sa političkim strukturama, da su mnoge organizacije osnovane pred raspisivanje samog konkursa, ili posle raspisivanja, a da se za 27 organizacije ne mogu naći podaci u Agenciji za privredne registre. Ona je kazala da među organizacijama koje su osnovane malo pre ili posle raspisivanja konkursa dominiraju one čije je sedište u beogradskim opštinama Čukarica, Rakovica i Surčin, a da se među dobitnicima grantova za kulturu nalaze i Asocijacija za oružje Srbije i Nova srpska desnica.

“Uspešna” karijera i “uznemiravanje javnosti” nastaviće se, ne sumnjamo, jer Ivona Jevtić ide stopama svog “mentora”, još uvek ministra kulture u Vladi Srbije, Vladana Vukosavljevića. Ko zna, ako je nastavila njegov “rad” kao (Beo)gradskog sekretara kulture, zašto ne bi dospela i više od toga.

U međuvremenu, Kulturni centar Beograda napuštaju neki od najkreativnijih ljudi koji su obeležili rad ove institucije. Čitamo nostalgično i delove izjava povodom prošlogodišnje proslave šezdeset godina od osnivanja KCB. “Ovde, u centru Beograda, kultura se stvara, predstavlja, menja, pulsira ritmom grada… ovaj prostor živi celog dana, 365 dana godišnje… Obiđite virtuelne prostore Centra, upoznajte se sa ljudima koji stvaraju programe i bez kojih ništa ne bi bilo moguće i nađite svoj put do Likovne galerije, Dvorane kulturnog centra, Beogradskog izloga ili Artgeta… (Danica Jovović Prodanović, direktorka KCB od 1996. do 2009). “Nadam se da će i u budućnosti Centar biti izvorište i pouzdano uporište urbane kulture Beograda kojoj već decenijama postojano doprinosi podržavajući visoke stvaralačke domete, pomerajući granice kreativnosti, stalno negujući otvoren kritički dijalog, ucrtavajući nove produkcijske i organizacione standarde i osvajajući nove prostore za umetnost i kulturu (Vesna Danilović, pomoćnica direktorke KCB za program).

O tempora, o mores!

***

Ovo su samo dva “svežija” primera kako kulturnu politiku zamišlja Srpska napredna stranka. Ako bi “izašli” iz Beograda, sve to bi bilo još ogoljenije i prostije, ako prostije postoji. Setite se samo Gradske galerije i direktorke Kulturnog centra Požega, Slađane Petrović Varagić, čiji je više nego uspešan rad iznervirao novopostavljenog predsednika te opštine, diplomiranog veterinara Milana Božića, predsednika lokalnog odbora SNS. Ima tome tri godine. Muljalo se i sa uspešnim radom Kulturnog centra Novog Sada. Lokalni vlastodršci u Zrenjaninu, Zaječaru, Leskovcu, Čačku, Subotici… nisu ostali dužni svojoj SNS centrali. Satiru kulturu gde stignu. Uostalom, znate li koliko je kultura “zagrabila” u budžet Srbije. Sramota je to i pominjati.

O tempora, o mores!

(Autor je urednik u dnevnom listu Danas)

Komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here