Slučaj studenta Uroša Janjića , po kome je Niš postao poznat širom planete Zemlje kao grad u kome „živi fašizam“, postaje sve bizarniji.
Uroš je izboden 21. juna na Keju kola srpskih sestara u Nišu samo zato što se usprotivio grupi neonacista i nije želeo da skine majicu sa natpisom „ Antifašista“. Pre toga su njega i njegovog druga opkolila petorica napadača. Uroš je izvukao deblji kraj, ali je i prijatelj zadobio lakše povrede.
I ne samo što je Osnovnom javnom tužilaštvu u Nišu trebalo više od četiri meseca da počne da saslušava napadače, odnosno trojicu momaka, od kojih je samo jedan sa krivičnom prijavom za nanošenje teških telesnih povreda, nego su protiv dvojice napadača ali i Uroša i njegovog druga podnete prijave za učešće u tuči.
Zamenica osnovnog javnog tužioca je na taj način u isti koš stavila one koji propagiraju fašizam, i kojima smeta da neko nosi majicu na kojoj piše „ Antifašista“, sa onima koji imaju sasvim suprotnu ideologiju. Nije vredelo što se iz izjava datih u policiji jasno moglo utvrditi zašto je došlo do „ sukoba“, kao i da je Janjić zvao policiju posle napada.
Ostaje nekakva mala nada da će nakon saslušanja u Tužilaštvu, optužnica biti podignuta samo protiv mladića koji u 21. veku propagiraju nacističke vrednosti. I da Uroš i njegov drug neće odgovarati zato što su napadnuti, i što su bili žrtve. Da žrtve ne budu krive što su žrtve.
Srbija i Niš nikako da nauče neke veoma važne lekcije da se zlo kao što su fašističke i neonacističke grupe moraju što pre zabraniti. U Srbiji je odavno usvojen Zakon o zabrani manifestacija neonacističkih ili fašističkih organizacija i udruženja i zabrani upotrebe neonacističkih ili fašističkih simbola, ali se veoma retko primenjuje.
Neshvatljivo je da nadležnima ne smeta što se na Nišavskom keju i širom Niša mogu videti nacistički simboli kao što su svastike, kao i da nije bilo nikakve reakcije na činjenicu da je na antifašističkoj šetnji 27. juna na tom istom keju grupa mladića podizanjem ruku u nacistički pozdrav i skandiranjem Ljotiću i Nediću propratila kolonu. Iako je Tužilaštvu dostavljen čak i snimak tih momaka, za sada niko od tih njih nije odgovarao.
Očigledno je čelnici lokalne vlasti u Nišu, kao i policija i sudska vlast, ali i same Nišlije ne shvataju kolika opasnost preti od onih grupa mladih ljudi kojima su idoli Hitler, Ljotić ili Nedić. U protivnom bi nadležni sve uradili da se takve grupe što pre zabrane, a na desetine građana bi bile u antifašističkim kolonama.
Ovako svi zajedno možemo da se nadamo da se više nikada neće ponoviti 18. oktobar 2007. godine kad su pripadnici ultradesničarskog pokreta „skinhedsi“ u Beogradu ubili romskog dečaka Dušana Jovanovića.
Iz tog nemilog slučaja nismo ništa naučili. Pre toga “skinhedski” su bili neki momci koji šetaju u cokulama. Dok tim istim cokulama nisu ubili Dušana samo zato što je bio Rom.
A svi dobro znamo da je Hitler masovno ubijao Rome samo zato što su bili Romi.
