• Posle lekara i pacijenata, najkorumpiraniji su službenici državne administracije i carinici, rezultati su istraživanja u sklopu projekta „Prevencija i borba protiv korupcije“ koji finansira Evropska unija
  • Čak 70 odsto ispitanika smatra da je korupcija “rak- rana” srpskog zdravstva, a kao najkorumpiranije u zdravstvu vide lekare, pa radnike RFZO
  • Skoro tri četvrtine ispitanika (71 odsto) smatra da su političke partije korumpirane, dok 63 odsto ima takvo mišljenje o zaposlenima u institucijama pravosuđa
  • Svaki treći ispitanik misli da treba dati mito za polaganje ispita na fakultetu, a više od petine da je mito potrebno i za upis na fakultet
  • U toku prošle godine indirektno iskustvo sa korupcijom imalo je 25 odsto ispitanika, a direktno iskustvo 11 odsto, što je više nego 2015. godine, kada je direktno iskustvo te vrste imalo 20 odsto, a indirektno osam odsto njih
  • Uprkos većinskom uverenju građana da je “korupcija ušla u sve pore života”, čak dve trećine građana Srbije ne bi prijavilo korupciju, uz obrazloženje da “nema svrhe”, “teško je dokaziva” ili “ne znaju procedure i institucije kojima je treba prijaviti”
  • Građani Srbije su tokom prošle godine za mito u proseku izdvajali 74 evra

U Srbiji su najkorumpiraniji lekari i policajci, a potom službenici državne administracije i carinici, smatraju građani Srbije koji su tokom prošle godine za mito u proseku izdvajali 74 evra.

Oni, takođe, većinski smatraju da je korupcija ušla u sve pore života, kao i da je iskustvo sa korupcijom poraslo u odnosu na 2015. godinu, rezultati su istraživanja u sklopu projekta „Prevencija i borba protiv korupcije“ koji finansira Evropska unija, a prenosi Politika.

Sa tvrdnjom da su mito i korupcija rak- rana srpskog zdravstva slaže se čak 70 odsto ispitanika, a kao najkorumpiranije u zdravstvu vide lekare, pa radnike Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja.

Uverenje građana u korumpiranost zdravstvenih radnika raste ukoliko je medicinska usluga složenija. Tako, skoro polovina ispitanih (45 odsto) smatra da su u “velikoj” i “veoma velikoj meri” korumpirani zdravstveni radnici u kliničkim centrima, a iza njih stavlja one iz opštih bolnica i rehabilitacionih centara.

Bezmalo dve trećine građana, odnosno 63 odsto, veruje da piće, kafa ili bombonjera za lekara i medicinsku sestru nisu mito.

Skoro tri četvrtine ispitanika (71 odsto) smatra da su političke partije korumpirane, dok 63 odsto ima takvo mišljenje o zaposlenima u institucijama pravosuđa.

Svaki treći ispitanik misli da treba dati mito za polaganje ispita na fakultetu, a više od petine da je mito potrebno i za upis na fakultet. Njih 29 odsto je uvereno da ima “prilično” i “veoma mnogo” korupcije među zaposlenima u Ministarstvu obrazovanja. Percepcija korupcije za srednjoškolske profesore je 13 odsto, a za one u osnovnoj školi osam odsto.

U toku prošle godine indirektno iskustvo sa korupcijom imalo je 25 odsto ispitanika, dok je 2015. godine takvo iskustvo imalo 20 odsto. Direktno iskustvo sa korupcijom prošle godine je imalo 11 odsto, a 2015- osam odsto.

Istraživanje pokazuje da, uprkos tome, čak 28 odsto ispitanih ne bi prijavilo korupciju jer smatra da se “ništa ne bi promenilo”, 21 odsto jer je smatra teško dokazivom, a 17 odsto jer “ne zna proceduru i instituciju kojoj treba da se obrati”.


BORCI PROTIV KORUPCIJE U ZDRAVSTVU: POTREBNO JE DA DRŽAVA UDARI U SRCE KORUPCIJE- U MINISTARSTVO ZDRAVLJA

Borci protiv korupcije u zdravstvu, koji se bore i za prava pacijenata u Srbiji, slažu se da je ovako porazna ocena pre svega proizvod konflikta interesa, odnosno „dopunskog rada“ koji je lekarima omogućio da posle radnog vremena nastave rad u privatnoj praksi.

Prema rečima koordinatora organizacije “Doktori protiv korupcije” Draška Karađinovića, omogućavanje državnim lekarima da po zakonu rade popodne i privatno predstavlja legalizovanu korupciju.

– Građani su to prepoznali na delu, jer kad odu kod lekara, čeka ih velika gužva, duga čekanja, pokvareni aparati, a onda popodne u privatnoj ordinaciji plate i sve završe za čas- kaže Karađinović za portal „Vesti“.

On kao epicentar korupcije vidi Ministarstvo zdravlja, a bitku protiv korupcije samo kao „borbu na rečima“.

– Velike afere poput trgovine listama čekanja na Institutu za onkologiju u Sremskoj Kamenici i trgovina smrću u beogradskoj Hitnoj pomoći, jasan su dokaz da nema volje da se korupcija kao problem rešava-  kaže on, dodajući da je neophodno da država udari u srce korupcije- u Ministarstvo zdravlja.

Porazna percepcija građana, po rečima dr Miroslava Petrovića iz udruženja za zaštitu pacijenata “Pravo na zdravlje”, posledica je činjenice da zdravstvo nije sistemski regulisano.

– Zakon se ne primenjuje ili se selektivno primenjuje, a inače su nam zakonska rešenja loša i kontradiktorna. Iz Evrope smo čuli da je dopunski rad lekara, posle državnog posla u privatnoj praksi, konflikt interesa, a to vam je kao da sudija pre podne sudi strankama, a popodne ih podučava kako da izigraju zakon i sud- kaže on.

Komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here