• U toku 2018. godine medijima su po raznim osnovama podeljeni milioni budžetskog novca, a prosečan indeks transparentnosti takvog finansiranja je svega oko 50 odsto od maksimalnih 100 odsto, pokazalo je istraživanje o vidljivosti i dostupnosti podataka o budžetskom finansiranju medija u 20 najvećih gradova i opština, kao i iz vojvođanskog pokrajinskog budžeta
  • Istraživački tim BIRN-a proveravao je otvorenost i pristupačnost podataka koji se odnose na konkursno sufinansiranje medijskih projekata od javnog interesa, pojedinačna davanja, javne nabavke za medijske usluge, direktna ugovaranja, kao i na donacije i sponzorstva
  • Prema rezultatima istraživanja, samo za prošlogodišnje konkursno sufinansiranje medijskih projekata u 20 lokalnih samouprava i kroz vojvođanski pokrajinski budžet potrošeno je oko pola miliona evra, a indeks transparentnosti takve potrošnje novca građana je 54 odsto
  • Slični su i indeksi transparentnosti javnih nabavki medijskih usluga (56,5 odsto), kao i direktnih ugovaranja (53,8 odsto).
  • Znatno niži indeks transparentnosti imaju donacije i sponzorstva (33,3 odsto), a najniži pojedinačna davanja medijima (svega 24,4 odsto)
foto: BIRN

U toku 2018. godine medijima su po raznim osnovama podeljeni milioni budžetskog novca, a prosečan indeks transparentnosti takvog finansiranja je svega oko 50 odsto od maksimalnih 100 odsto, pokazalo je istraživanje o vidljivosti i dostupnosti podataka o budžetskom finansiranju medija u 20 najvećih gradova i opština, kao i iz vojvođanskog  pokrajinskog budžeta.

Istraživački tim BIRN-a proveravao je otvorenost i pristupačnost podataka koji se odnose na konkursno sufinansiranje medijskih projekata od javnog interesa, pojedinačna davanja, javne nabavke za medijske usluge, direktna ugovaranja, kao i na donacije i sponzorstva.

Podaci su prikupljani, kroz uvid u oficijelne veb sajtove i preko zahteva za slobodan pristup informacijama od javnog značaja, u periodu od novembra 2018. do marta 2019. godine, na uzorku od  100 državnih institucija i javnih preduzeća.

Istraživanje je rađeno u okviru projekta “Javni novac za javni interes”, koji realizuju BIRN, NUNS i Slavko Ćuruvija Fondacija, a finansira Evropska unija.

Javna preduzeća “ne vole” da odgovaraju kako troše javni novac na medije

Prema rezultatima istraživanja, samo za prošlogodišnje konkursno sufinansiranje medijskih projekata u 20 lokalnih samouprava i kroz vojvođanski pokrajinski budžet potrošeno je oko pola miliona evra, a indeks transparentnosti takve potrošnje novca građana je 54 odsto.

Slični su i indeksi transparentnosti javnih nabavki (56,5 odsto), kao i direktnih ugovaranja (53,8 odsto). Donacije i sponzorstva imaju znatno niži indeks transparentnosti (33,3 odsto). Najniži indeks (svega 24,4 odsto) imaju pojedinačna davanja, koja medijski zakoni predviđaju kao način za vanredno finansiranje projekata koji nisu mogli biti podržani u vreme redovnih konkursa za sufinansiranje medijskih projekata.

– Zabrinjava činjenica da su se istraživači u oko 10 odsto  uzorka susreli sa “ćutanjem administracije”, pre svih javnih preduzeća, pošto je odgovor na zahtev za slobodan pristup informacijama od javnog značaja potpuno izostao. Oni su, generalno, lakše dolazili do podataka o planiranju budžetske potrošnje nego do podataka o realizaciji ugovora, odnosno do izveštaja o kvalitetu proizvedenog sadržaja ili medijske usluge- navodi se u istraživanju .

Milionske javne nabavke za skupštinska zasedanja i tabloide

Istraživanje je pokazalo da su javni konkursi jedan od najtransparentnijih modela finansiranja jer imaju najdetaljnije razrađene zakonske procedure koje podrazumevaju određeni nivo transparentnosti, ali da je te procedure, naročito rad komisija i evaluaciju postignutog, zbog brojnih zloupotreba potrebno detaljnije razraditi. Naime, tokom sprovođenja javnih konkursa pojavljuju se problemi poput nejasno definisane namene, nedovoljne transparentnosti u odlučivanju o dodeli sredstava, dodeljivanja visokih iznosa za programe koji spadaju u redovnu aktivnost medija, nedostataka adekvatnih sankcija za neizvršenje zakonskih odredaba koje se odnose na projektno sufinansiranje i nedostataka nadzora.

U odabranom uzorku, najveću sumu za konkursno sufinansiranje medijskih projekata prošle godine izdvojio je grad Beograd (89 miliona dinara), zatim Novi Sad (74 miliona dinara), Pokrajinski sekretarijat (65 miliona za pet javnih konkursa), pa gradovi Niš i Novi Pazar, koji su opredelili nešto više od 50 miliona dinara.

Prema rezultatima istraživanja, prošle godine putem javnih nabavki institucije i preduzeća iz uzorka potrošile najmanje 88,5 miliona dinara. Najveći budžet za oglašavanje putem javnih nabavki izdvojila je Državna lutrija Srbije – 19,5 miliona dinara, što čini gotovo četvrtinu uzorka.

Putem javnih nabavki naručivani su i prenosi skupštinskih zasedanja, čija se cena značajno razlikovala među lokalnim samoupravama- najmanje ih je platila gradska uprava Užica (792.000 dinara), dok su TV prenosi u Valjevu, Nišu, Šapcu i Loznici koštali i po više miliona dinara. Osim TV prenosa, putem javnih nabavki se naručivalo i oglašavanje u štampanim medijima, a među najvećim “dobitnicima” su oni sa najvećim tiražom, ali i tabloidnom uređivačkom politikom – Blic, Informer, Srpski telegraf i Alo.

Grad Kragujevac dao kroz neku vrstu sponzorstva 26 miliona za redovan rad RTK 

Najveći broj javnih preduzeća je naručivao medijske usluge direktnim ugovaranjem, dok su gradske uprave to činile u nešto manjem broju. Istraživanjem je identifikovano 75 različitih direktnih ugovora koji zajedno vrede preko 222 miliona dinara, s tim što je Državna lutrija Srbije najveći potrošač sa 193 miliona dinara. Sa stanovišta transparentnosti problematično je što ovaj model finansiranja ne predviđa bilo kakav javni proces pre dodele ugovora, već se ovakvi poslovi sa medijima sklapaju na principu „jedan na jedan“.

Putem donacija i sponzorstava finansirao se redovan rad medija. Ovo nije bio čest model finansiranja, ali jeste vrlo značajan zbog stotina miliona dinara koji su se na ovaj način slili u medijski sektor.

Grad Kragujevac, koji od usvajanja medijskih zakona 2014. niti jedan put nije raspisao javni konkurs za sufinansiranje medijskih projekata, svake godine finansira redovni rad Radio televizije Kragujevac kroz sponzorstva, koja naziva “subvencijama”. U 2018. godini grad je dao 26 miliona dinara za ovaj medij, koji je i zvanično vraćen pod nadležnost lokalne samouprave nakon što je raskinut privatizacioni ugovor sa prethodnim vlasnikom, Radoicom Milosavljevićem.

Vojvođanski Sekretarijat za kulturu i javno informisanje je u 2018. godini podelio ukupno 278.045.250 dinara na ime 22 ugovora o sponzorstvu sa novinama koje objavljuju informacije na jezicima manjina – mađarskom, slovačkom, rumunskom, rusinskom, hrvatskom, bunjevačkom. Nacionalni savet hrvatske nacionalne manjine je po ovom osnovu isplatio 300.000 dinara za podsticaj rada medija na ovom jeziku.

Svega četiri institucije u BIRN-ovom uzorku su se prošle godine opredelile za finansiranje medija kroz pojedinačna davanja- gradovi Novi Sad, Subotica, Šabac i Pokrajinski sekretarijat za kulturu i javno informisanje.


UZORAK

Budžetsko finansiranje medija po raznim osnovama proveravano je na uzorku koji su činili: gradovi Beograd, Smederevo, Niš, Novi Sad, Šabac, Valjevo, Loznica, Zaječar, Požarevac, Leskovac, Vranje, Kragujevac, Kruševac, Pančevo, Vršac, Pirot i Dimitrovgrad, kao i Ministarstvo privrede, Ministarstvo pravde, Koridori Srbije, Državna lutrija Srbije, Skupština AP Vojvodine, Sekretarijat za javno informisanje APV, Uprava za kapitalna ulaganja APV, te Nacionalni saveti Mađara, Albanaca, Hrvata i Slovaka.

Komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here